NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

 

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA
SVETOG APOSTOLA PAVLA

 
OSMA GLAVA
 
1. A o žrtvama idolskim poznato nam je da svi imamo znanje. Znanje nadima, a ljubav izgrađuje.
 
Neki od Korinćana su bili savršeni i, znajući da čoveka ne pogani ono što u usta ulazi (v. Mt. 15; 11), kao i da su idoli drvo i kamen i da ne mogu da naškode, ravnodušno su ulazili u hramove i jeli od (mesa) idolskih žrtava. Drugi pak, koji su bili manje savršeni, kad su videli ove, i sami su ulazili u hramove i prinosili žrtve idolima, ali ne sa istom mišlju s kakvom su ulazili oni prvi, nego misleći da su idoli dostojni poštovanja i sposobni da prihvate žrtve. To je Pavla podstaklo na revnost, jer je to naškodilo i jednima i drugima: savršenima time, što su se naslađivali demonskim jelima, a nesavršenima time, što su se priklonili idolosluženju.
Apostol, dakle, žuri da ispravi ovo zlo, i po svom običaju, ostavivši nesavršene, obraća se savršenima. Kao prvo, on smiruje njihovo preuznošenje (nadimanje) znanjem i kaže: „Vi niste jedini koji imate to znanje, nego svi mi znamo da idol nije ništa u svetu. To znanje, međutim, ne samo da ne donosi nikakvu korist, nego vam i škodi, jer preuznosi i nadima onoga, koji ga poseduje.“ Time ga udaljuje od bližnjeg, ukoliko uz to znanje ne bude imao i ljubav koja, naprotiv, može da izgradi. Ono, što znanje bez ljubavi sruši, to ljubav vaspostavi (obnovi) i sazida, sve čineći na korist bližnjeg.
 
2. Ako li neko misli da nešto zna, još ništa nije saznao kao što treba znati.
 
Ovde govori više, tj. da će znanje, čak i kad se sjedini s ljubavlju, biti nesavršeno. Niko, čak i kad bi bio Petar ili Pavle, ništa ne zna onako, kao što bi trebalo znati. Zašto se onda nadimate vi, koji imate znanje bez ljubavi? Čak i ako biste imali i znanje i ljubav, opet ništa ne biste savršeno znali.
 
3. A ako neko ljubi Boga, toga je Bog poznao.
 
Ove reči imaju sledeći smisao: ako neko ljubi bližnjeg, on, nesumnjivo, ljubi i Boga. Onoga, pak, koji ljubi Boga, Bog je poznao, tj. Bog ga zna i usvojio ga je. Takav dobija znanje od Boga, ali je i to znanje nesavršeno. Usled toga, ako budeš imao znanje, nemoj se nadimati, jer ono nije savršeno i nije plod tvog napora, nego ti je darovano od Boga. Pogledaj, kakvim merama kroti njihovu razmetljivost.
 
4. Što se pak tiče jedenja idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa u svetu, i da nema nijednoga drugoga Boga osim jednoga.
Opet ih kroti i uopštava znanje. Svi mi, kaže, znamo, da idol nije ništa u svetu. Prema tome, ne postoje idoli? Ne postoje kipovi? Postoje, ali oni su ništa, tj. nemaju nikakvu moć. To nisu bogovi, nego kamenje i demoni. Među Jelinima je bilo i prostih ljudi i mudraca. Prosti ljudi u idolima nisu videli ništa osim kamenja, dok su mudraci smatrali da u njima obitavaju božanstvene sile koje su oni i nazivali bogovima. Zbog toga apostol prostom narodu kaže da idol nije ništa u svetu, a mudracima kaže da nema drugog Boga osim jednog. Prema tome, u idolima ne žive božanstvene sile, jer je Bog jedan, i ne postoji mnoštvo bogova.
 
5. Jer ako i ima takozvanih bogova, bilo na nebu, bilo na zemlji, kao što je mnogo bogova i mnogo Gospoda, 6. Ali mi imamo samo jednoga Boga Oca, od kojega je sve i za kojega smo mi.
 
Rekao je da nema drugoga Boga. Međutim, kako su Jelini govorili da ima mnogo bogova, a da ne bi smatrali da im on (Pavle) otvoreno protivureči, kaže: ima takozvanih bogova, tj. onih, koje tako nazivaju, ali koji uistinu nisu bogovi. Bilo na nebu, kao što su sunce, mesec i ostale zvezde, koje su Jelini obogotvorili. Bilo na zemlji, kao što su neki od ljudi, koje su oni smatrali za bogove. Mi imamo samo jednog Boga Oca, od kojega je sve. Time ukazuje da je On Tvorac. I za kojega smo mi: time ukazuje na verovanje u Njega i da nas je On usvojio. Kao da je time rekao: mi smo Mu se obratili i privezali se za Njega.
 
I jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve i mi kroz Njega.
 
Kroz Sina je sve privedeno u biće; i mi smo kroz Njega privedeni u biće i dobrobiće, tj. postali smo verujući i iz zablude prešli u istinu. Slušajući reči: jedan je Bog Otac i jedan Gospod Isus Hristos, nemoj da pomisliš da se kao Bog imenuje isključivo Otac, a da se kao Gospod imenuje Sin. Sin se isto tako naziva Bogom, na primer: Od kojih je Hristos po telu, koji je nad svima Bog (Rim. 9; 5).
Isto tako, i Otac se naziva Gospodom: Reče Gospod Gospodu mojemu (Ps. 109; 11). Međutim, kako se apostol obraća Jelinima, koji su poštovali mnogo bogova i mnogo gospoda, on Sina nije nazvao Bogom, kako oni, naviknuti na mnogoboštvo, ne bi pomislili na dva boga. I opet, ni Oca nije nazvao Gospodom, kako ne bi pomislili da i mi imamo mnogo gospoda. Iz istog razloga, tj. snishodeći prema slabosti slušalaca, ovde nije pomenuo Duha, slično kao što ni proroci zbog slabosti Judejaca nisu jasno pominjali Sina, da oni ne bi pomislili na strasno.
Zbog toga stalno dodaje: nema Boga osim jednoga i jedan je Bog i jedan je Gospod. Dakle, Oca je nazvao Bogom da bi Ga razlikovao od lažnih bogova, a ne zato, da bi ga razlikovao od Sina. Isto tako, i Sina je nazvao Gospodom, da bi Ga razlikovao od lažnih gospoda a ne zato, da bi Ga razlikovao od Oca.
 
7. Ali svi nemaju to saznanje.
 
Ne znaju svi, kaže, da je Bog jedan, da nema mnogo bogova i da su idoli ništa.
 
Jer neki, sa savešću naviklom na idole, do sada jedu kao idolsku žrtvu, i njihova savest, budući slaba, prlja se.
 
Rekao je neodređeno: neki, želeći da ih pred svima pokaže. Bilo je mnogo onih, koji su iz idolopoklonstva prešli u veru, ali koji sve do sada, dakle i nakon što su poverovali, jedu meso idolskih žrtava, kao idolske žrtve.
Sa savešću naviklom na idole, tj. imajući o idolima isto onakvo mišljenje, kakvo su imali i pre obraćanja u veru, smatrajući ih za nešto i plašeći ih se kao onih, što mogu da im naškode. Zato nije rekao da idoli prljaju, nego da se prlja njihova savest, jer je ona slaba i ne može da podnese da su idoli ništa, da sami po sebi nikoga ne mogu da uprljaju (oskrnave). Razumi, dakle da su oni, koji su jeli od mesa idolskih žrtava, osećali nešto slično kao onaj što je, prema judejskom običaju, dodirivanje mrtvaca smatrao za skrnavljenje. Videvši pak da to drugi čine čiste savesti, a zbog stida pred njima, i on sam bi učinio to isto. On se, dakle, ne bi time oskrnavio, ali bi se oskrnavila njegova savest, budući da ga je ona osuđivala.
 
8. A jelo nas ne postavlja pred Boga.
 
Da neko ne bi rekao: “ Ja jedem čiste savesti, i ne marim ako se neko zbog svoje slabosti sablažnjava“, objašnjava da i samo jedenje mesa idolskih žrtava, čak i uz odlučno preziranje idola, nema nikakav značaj. Čak i kad se tvoj brat ne bi sablažnjavao, ti ni u tom slučaju ne bi učinio ništa pohvalno niti bogougodno, jer nas hrana ne približava Bogu.
 
Jer niti dobijamo ako jedemo, niti gubimo ako ne jedemo.
 
Drugim rečima, i u slučaju da jedemo nemamo nikakvu prednost pred drugima, niti činimo nešto, što je posebno ugodno Bogu. Isto tako, ako ne jedemo, ne trpimo nikakav gubitak niti poniženje.
 
9. A čuvajte se da kako ova vaša sloboda ne postane spoticanje slabima.
 
Time ih plaši. Nije rekao: „ovo vaše znanje“, nego: ova vaša sloboda, tj. neka vaša samovolja i gordost ne posluže kao sablazan za slabe. Više ih optužuje to, što ne štede slabe, kojima je trebalo pomagati.
 
10. Jer ako tebe, koji imaš znanje, vidi neko gde sediš za trpezom u idolskom hramu, neće li se savest njegova, zato što je slab, ohrabriti da jede idolske žrtve!
 
Ako neko od slabih vidi tebe, koji sebe nazivaš savršenim, kako jedeš idolske žrtve, zar neće pronaći veliki povod da i sam jede ovo meso i zar se neće utvrditi u mišljenju da je idol nešto? Ne znajući tvoje misli s kojima to činiš, on će, nesumnjivo, tvoj postupak smatrati za savet.
 
11. I zbog tvoga znanja propada slabi brat, za kojega Hristos umre.
 
Na taj način će tvoje savršenstvo biti uzrok za propast drugoga, i to slaboga, za kojega je umro Hristos. “ Ako Hristos nije odbio da umre za njega, kako onda da se ti ne uzdržiš od hrane, da se on ne bi sablaznio tvojim jelom“, kaže sv. Jovan Zlatousti.
 
12. A tako grešeći se o braću i ranjavajući njihovu slabu savest, o Hrista se grešite.
 
Nijerekao: „sablažnjavajući“ nego: ranjavajući, kako bi ukazao na njihovu kamenosrdnost, kad ranjavaju i slabu savest. Taj greh je uzneo na sami vrh prestupa kad je rekao: O Hrista se grešite.
U kom smislu se taj greh savršava protiv Hrista? Ono, što se čini Njegovim slugama, Hristos prihvata na Sebe; ranjeno je Njegovo telo, i Njegovi udovi. Oni ruše to, što je On satvorio kroz sopstveno zaklanje, odnosno ruše spasenje.
 
13. Zato, ako jelo sablažnjava brata mojega, neću jesti mesa doveka, da ne sablaznim brata svojega.
 
Kao izvrstan učitelj, sopstvenim primerom dokazuje ono, o čemu govori. Nije rekao: ako Ga sablažnjava pravedno, nego: ako ga na bilo koji način sablažnjava. Nije rekao: „neću jesti meso od idolskih žrtava“, nego: neću jesti meso uopšte, čak i ako je to dozvoljeno.
I opet, nije rekao: “ neću jesti jedan ili dva dana“, nego: čitavog svog života, jer to znači reč doveka. Najzad, nije rekao: „da ne pogubim“, nego: da ne sablaznim.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Znači svi ćemo odgovarati za to što su među nama oni koji su preljubnici sa inovernima?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *