NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

 

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA
SVETOG APOSTOLA PAVLA

 
ŠESTA GLAVA
 
1. Usuđuje li se neko od vas, imajući žalbu na drugoga, da se sudi kod nepravednih, a ne kod svetih?
 
Mnogi su se u novčanim parnicama sudili pred jelinskim sudijama. kao poznavaocima zakona. Zbog toga se trudi da ispravi to zlo, kojeg se slučajno setio. Naime, kad je pomenuo koristoljupce, odmah se rasplamsao revnosnom brigom za one, koji su zaraženi ovim grehom. Nije rekao: „kod neverujućih“, nego: kod nepravednih, jer svaki, koji se parniči, obično traži pravednost. Apostol zato pokazuje da je neće pronaći jer su, kaže, jelinski sudovi nepravedni; kako će onda tebi suditi pravedno? Svetima naziva verujuće, i samim tim nazivima ukazuje na razliku između prvih i drugih, jer su jedni nepravedni a drugi sveti.
 
2. Ne znate li da će sveti suditi svetu!
 
Pošto verujući, kao neuki, nisu bili u stanju da prosuđuju na parnicama, ukazuje im na težinu i važnost; kao prvo, nazvao ih je svetima, a zatim je rekao da će oni suditi svetu. To, uostalom, ne treba zamišljati tako, kao da će oni zauzeti mesta sudija i da će izricati presude (jer će suditi Gospod). Naprotiv, oni će samo osuditi. U stvari ako su se oni, budući slični svima ostalima, pokazali kao verujući a ti kao neverujući, zar to onda nije osuda za neverujuće?
 
A ako ćete vi suditi svetu, zar ste nedostojni presuđivanja o sitnicama!
 
Zapazi da nije rekao: „od vas će primiti sud“, nego: vi ćete suditi svetu, jer ste vi, verujući, bili uzor za svet. Izreka: nedostojni presuđivanja o sitnicama ima sledeći smisao: izgleda da su se Korinćani stideli da im sude oni, koji su unutra. Zato i kaže: naprotiv, trebalo bi da se stidite onda, kad se sudite kod onih, koji su spolja. Ti sudovi su rđavi i nisu kao oni, koji su unutra.
 
3. Ne znate li da ćemo anđelima suditi, a kamoli u stvarima ovoga sveta?
 
Anđelima naziva demone. Mi ćemo, dakle, i demone osuditi, ako se, bez obzira na to što smo obučeni u telo, pokažemo kao savršeniji od njih, koji su bez tela.
 
4. A vi kad imate suđenja za stvari ovoga sveta, uzimate za sudije one, koji u Crkvi ne znače ništa. 5. Na sramotu vama govorim: Zar nema među vama nijednoga mudra, koji će moći presuditi među braćom svojom?
 
Želeći da ih udalji od spoljašnjih sudova, kaže: možda će neko reći da u Crkvi nema nijednog mudrog, koji bi mogao da prosudi u parnici. Međutim, ako, prema vašem mišljenju, u Crkvi nema nijednog mudrog, onda je bolje da za sudije postavljate unižene, nego neverujuće. Uostalom, to sam rekao za vašu sramotu, ako je kod vas uistinu tako malo mudrih, da sud moraju da donose prosti i neuki ljudi. Reči: među braćom svojom dodao je zato da bi pokazao da u takvom slučaju, ako se vodi parnica s bratom, nije potrebno mnogo znanja, i da bratska naklonost najviše pogoduje prekidanju parnice (rasprave).
 
6. Nego se brat sa bratom sudi, i to kod nevernih!
 
Dvostruko zlo: jedno je što se sudi sa bratom, a drugo, što se sudi kod nevernika.
 
7. I to vam je već sasvim na sramotu što imate parnice među sobom.
 
Najpre im je zabranio da se sude kod neverujućih, a sada im zabranjuje da se uopšte sude, i kaže: to vam je već sasvim na sramotu, tj. nedolično je i sramno što imaše parnice među sobom tj. što se sporite jedan s drugim (to znače reči: među sobom). Apostol je to rekao veoma izražajno, jer smo mi, hrišćani, dužni da jedan drugoga smatramo braćom.
 
Zašto radije ne pretrpite nepravdu? Zašto radije ne podnesete štetu? 8. Nego vi činite nepravdu i nanosite štetu, i to braći!
 
Mnogo optužbi. Prva je ta, da oni ne znaju da podnesu uvredu. Druga je ta što, naprotiv, sami nanose štetu, a treća što to čine braći. Dobro bi bilo, kaže i da ne činite i da ne trpite štetu. Međutim, ako bi trebalo izabrati jedno od ovo dvoje, onda je bolje pretrpeti štetu.
 
6. Ili ne znate da nepravednici neće naslediti Carstva Božijega?
 
Zaključujući slovo pretnjom, pojačava reči i pita ih za stvar, koja je svima poznata.
 
Ne varajte se.
 
Ovde ukazuje na one Korinćane, koji su govorili da je Bog čovekoljubiv i da neće kažnjavati, nego da će sve uvesti u Carstvo. Zbog toga kaže: Ne obmanjujte se, jer je to očigledno samoobmanjivanje i zabluda da se ovde očekuje svako dobro, a da se tamo bude izložen kazni.
 
Ni bludnici.
 
Onoga, koji je već osuđen, postavlja na prvo mesto.
 
Ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici.
 
Rukobludnicima naziva one, nad kojima se izvršava sramno delo, a zatim nabraja one, koji izvršavaju sramna dela.
 
Ni muželožnici, ni lopovi, ni pijanice, ni opadači, ni otimači, neće naslediti Carstvo Božije.
 
Mnogi se pitaju zašto je pijanice i opadače postavio pored idolopoklonika i onih, koji tvore sramna dela? Zato, što je i Hristos rekao da je dostojan pakla onaj, koji svom bratu kaže: budalo (v. Mt. 5; 22), a Judejce je pijanstvo odvelo u idolopoklonstvo. Osim toga, ovde nije reč o kažnjavanju, nego o lišavanju Carstva. Carstva se lišavaju svi takvi grešnici podjednako, a ovde nije mesto da rasuđujemo da li će biti razlike u njihovom kažnjavanju.
 
11. I takvi bejaste neki; ali se opraste i posvetiste, i opravdaste imenom Gospoda Isusa Hrista i Duhom Boga našega.
 
Razmislite, kaže, kakvog vas je zla Bog oslobodio i kakva vam je blaga darovao. I vi ste bili podložni svim navedenim porocima, ali vas je On očistio od njih. I nije vas samo očistio, nego vas je i posvetio. Na koji način? Tako što vas je opravdao. Najpre vas je očistio a zatim opravdao i posvetio, i to ne imenom ovog ili onog učitelja, nego Imenom Hristovim i Svetim Duhom. Drugim rečima, ta blaga vam je podarila Sveta Trojica. Rekavši da ih je posvetio imenom Hristovim i Svetim Duhom, nije ukazao ni na šta drugo, nego na Svetu Trojicu.
 
12. Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne koristi.
 
Kako je prethodno govorio o bludniku i kako će uskoro opet govoriti o njemu, poveo je reč o stomakougađanju. Od stomakougađanja, naime, prevashodno proishodi bludna strast. On, dakle, kaže: dozvoljeno mi je da jedem i pijem, ali je za mene štetno da u hrani i piću budem neumeren.
 
Sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da išta ovlada mnome.
 
Ja sam, kaže, gospodar nad hranom i pićem. Međutim, ukoliko ih budem neumereno upotrebljavao, od njihovog gospodara postaću njihov sluga. Onaj, koji ih koristi kako dolikuje, on je gospodar nad njima. Naprotiv, onaj koji padne u neumerenost, nije više gospodar nego postaje sluga, jer u tom slučaju prezasićenje postaje njegov tiranin. Vidiš li kako je onome, koji je sebe smatrao za gospodara, apostol pokazao da je potčinjeni? Pogledaj, svaki od Korinćana je govorio: mogu da se predam nasladama. Apostol pak kaže: ti im se ne prepuštaš zato, da bi imao vlast nad njima, nego zato što si i sam potčinjen njihovoj vlasti. Sve dok si neuzdržan, ti nemaš vlast nad utrobom (stomakom), nego utroba ima vlast nad tobom.
 
13. Jela su za stomak, i stomak za jela.
 
Stomakom naziva stomakougađanje a ne deo našeg tela, dok pod hranom podrazumeva neumerenu upotrebu hrane. Prema tome, smisao ovih reči je sledeći: neumerena upotreba hrane prijatelj je i srodnik stomakougađanja, i obrnuto. Ni jedno ni drugo ne može da nas privede Hristu; naprotiv, one koji su im predani upućuju jedno drugome (neumerenost stomakougađanju i stomakougađanje neumerenosti).
 
Ali će Bog i jedno i drugo ukinuti.
 
Ne stomak, nego stomakougađanje, i ne hranu, nego neumerenost u hrani. U reči ukinuti neki vide ukazivanje na stanje budućeg veka, odnosno, da tamo neće postojati potreba niti za hranom, niti za pićem. Ako tamo neće biti mesta ni za umerenu upotrebu hrane, onda će se utoliko pre ukinuti neumerenost i stomakougađanje. Rekavši da će se zajedno s ukidanjem hrane ukinuti i stomak, izrazio je misao da će se zajedno sa zasićenjem prekratiti i želja za neumerenom upotrebom. Prema rečima drugih, on je svoj savet zaključio molitvom da se ukine, odnosno da prestane i neumerenost i stomakougađanje.
 
A telo nije za blud nego za Gospoda, i Gospod za telo.
 
Iz tih reči se vidi da apostol govori o stomakougađanju povodom reči o bludu. U protivnom bi trebalo da kaže: telo nije za hranu, niti za stomak (stomakougađanje). On, međutim, nije tako rekao. Nego kako? Nije za blud. Time pokazuje šta su posledice telesnih naslađivanja, odnosno, pokazuje da je to blud. Smisao njegovih reči je sledeći: telo, kaže, nije stvoreno radi toga da bi se utopilo u naslađivanju i da bi palo u blud, nego je stvoreno zato, da bi se pokorilo Hristu kao svojoj glavi i da bi Gospod upravljao njime kao glava.
 
14. A Bog i Gospoda vaskrse, i nas će vaskrsnuti Svojom silom.
 
Nemoj da se zbuniš, kada čuješ da je Bog vaskrsao Gospoda; apostol govori tako jer snishodi prema nama kao prema deci. I kako su o Ocu, kao o Izvoru, svi imali uzvišene predstave, apostol i vaskrsenje vezuje za Oca i objavljuje da će On i nas vaskrsnuti. Kao što je vaskrsao našu glavu, a tu podrazumevam Hrista, tako će vaskrsnuti i ostale udove, tj. nas. Da bi potvrdio svoje reči, dodaje: silom Svojom i kao da kaže: ne sumnjajte u ovo što govorim, jer sila Božija, koja savršava velika dela, može i to da ispuni. Da Hristovo vaskrsenje vezuje za Oca kao uzročnika, vidi se i odatle što je Gospod o Samome Sebi govorio: Razvalite ovaj hram i za tri dana ću Ga podići (Jn. 2; 19). O Njemu je napisano i da pokaza Sebe živa (Dela ap. 1; 3). Dakle, mada je On i vaskrsao Samoga Sebe, to delo se pripisuje Ocu kao uzročniku.
 
15. Ne znate li da su telesa vaša udovi Hristovi?
 
Opet se vraća na prethodni savet koji se ticao bluda. Međutim, svoje reči naoružava velikim strahotama.
 
Hoću li dakle uzeti udove Hristove i od njih načiniti udove bludnice?
 
Nije rekao: „sjediniti ih s bludnicom“, nego od njih načiniti udove bludnice, što je daleko strašnije. Ko se neće užasnuti slušajući ove reči, to jest da će uzeti udove Hristove i načiniti ih udovima bludnice?
Nikako! 16. Ili ne znate, da ko se sa bludnicom sveže jedno je telo s njom? Jer je rečeno: Biće dvoje jedno telo.
 
Pokazuje ono što je rečeno, tj. na koji način će udovi Hristovi postati udovi bludnice. Kroz svezivanje, kaže, muškarac postaje jedno telo s bludnicom. Zbog toga i udovi njegovi, koji su bili udovi Hristovi, postaju udovi bludnice.
 
17. A ko se sjedini s Gospodom, jedan je Duh s Njime.
 
Pogledaj, kako i samim imenovanjem bludnice i Hrista nastavlja i pojačava optužbu. Kaže da onaj, koji se sjedinio s Gospodom, ne postaje ništa drugo do duh, tako da ne čini ništa telesno, odnosno, postaje duhovan. Sjedinjenje s Gospodom daje mu osvećenje Duha. Ovim rečima je pokazao i to, na koji način verni postaju udovi Hristovi,
 
18. Bežite od bluda.
 
Propisuje da beže od bluda kao od nekog progonitelja, zbog kojeg ni na jedan trenutak ne možemo biti bezbedni, i kaže da sve snage napregnemo radi toga, da bismo se uzdržali od njega.
 
Svaki greh koji čovek učini van tela je, a koji bludniči svom telu greši.
 
Blud, kaže, skrnavi čitavo telo. Upravo zbog toga bludnici obično odlaze u kupatila, svedočeći time da je njihovo telo oskrnavljeno. Bludnik, dakle, greši protiv samog tela, jer ga skrnavi i prlja. Iako se i ubistvo savršava telom, ono ipak ne skrnavi čitavo telo. Za ubistvo se može baciti kamen ili drvo ili neko drugo veštastvo, dok blud ne može da se počini bez tela: zbog toga se ono svagda skrnavi. Uostalom, apostol je nameravao da težinu toga greha predstavi u uveličanom obliku, jer se njega tiče sadašnji savet. Blud nikako nije porok koji je gori od svih ostalih poroka.
Poznajem i druga rešenja ovog pitanja. Takvo je i sledeće rešenje: bludnik greši protiv sopstvenog tela u tom smislu što se ne spaja sa željom da izrodi decu, kao prilikom spajanja sa zakonitom ženom, nego ga uzaludno skrnavi izlivanjem semena i time ga čini slabim. Drugo rešenje: bludnik greši protiv žene s kojom se spaja, jer ona kroz to postaje njegovo telo i zato, ako se nezakonito spaja s njom, greši protiv nje.
Uostalom, rešenje velikog Zlatoustog je bolje od svih, a tu mislim na prvo rešenje. Osim toga, neki izražavaju sumnju i pitaju: „Šta to znači? Zar zavist takođe ne isušuje telo“, i razrešavaju ovo pitanje na sledeći način: zavist je strast a ne dejstvo. Apostol pak govori o dejstvu (evo njegovih reči: svaki greh, koji čovek učini), a ne o strasti. U stvari, zavist ne stvaramo mi, nego ona dejstvuje u nama.
 
19. Ili ne znate da je telo vaše hram Svetoga Duha koji je u vama, kojega imate od Boga?
 
Još više zastrašuje, i to veličinom dara, tj. Duha, i dostojanstvom Onoga, Koji je dar dao, tj. Boga. Vi ste, kaže, hram, i to sveti, jer ste vi hram Svetog Duha. Ne skrnavite sveti hram, i ne činite Božiji dar beskorisnim, jer od Boga imate dar i Duha.
 
I niste svoji. 20. Jer ste kupljeni skupo.
 
Vi ste, kaže, pod Gospodom i nemate ništa svoje, čak ni samo telo nije vaše. Kupljeni ste skupo, tj. Krvlju Hristovom. Zbog toga vaša tela pripadaju drugom Gospodaru (a ne vama samima) i ka onome, što je Njemu ugodno, treba i da upravite svoje delanje. Govoreći ovo, ne poništava slobodnu volju nego pokazuje da Bog, Koji nas je iskupio, s pravom zahteva da Mu služimo.
 
Proslavite, dakle, Boga telom svojim…
 
Budući da ste kupljeni, kaže, proslavite Boga i svojim telom, tj. tvoreći dobra dela i sačuvavši ga čisto i sveto. Proslavljanje Boga sastoji se u tome da, kada ljudi vide vaša dobra dela, Njega proslave.
 
I duhom svojim.
 
Pokazuje da blud ne treba izbegavati samo telom, nego i duhom, da se ni misaono ne bismo skrnavili (jer je duhom ovde nazvao misao). U Evanđelju je zabranjena čak i ona preljuba, koja ostaje u srcu (v. Mt. 5; 2).
 
Jer su Božiji.
 
Neprestano podseća da mi ne pripadamo samima sebi, nego da se nalazimo pod vlašću Boga, Koji je iskupio naše duše i tela.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *