NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

 

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA
SVETOG APOSTOLA PAVLA

 
PETA GLAVA
 
1. Svuda se čuje da je blud među vama, i to takav blud kakav se ni među neznabošcima ne pominje, da neko ima ženu oca svoga.
 
Opominje sve uopšte, da ne bi bili nemarni i da ovaj greh ne bi smatrali za tuđi nego da bi se, naprotiv, postarali da ga isprave kao zajedničko bezbožništvo. Nije rekao: „bestidno se događa“, nego: svuda se čuje. Ako je zabranjeno čak i da se čuje za takav prestup, zar onda nije daleko bestidnije ako se on i izvršava? To se utoliko pre odnosi na vas, koji ste udostojeni duhovnih tajni, Pojačavajući optužbu, u nastavku kaže: kakav se ni među neznabošcima ne pominje. Nije rekao: „kakav se nije dogodio“, nego: kakav se ne pominje. Da neko ima ženu od svoga. Nije rekao: „maćehu“, nego: ženu oca svoga kako bi, pomenuvši oca, učinio ovaj udarac još snažnijim. Osim toga, stideći se da pomene preljubu, upotrebio je pristojniji izraz: ima.
 
2. I vi ste naduveni…
 
Gordite se učenjem tog bludnika, jer je on bio mudar. Zapazi mudrost apostola: on se ni na jednom mestu ne obraća bludniku, kao čoveku bezbožnom i nedostojnom da ga pominje, nego govori s drugima, kao da je reč o opštem prestupu.
 
Umesto da plačete, da bi se izbacio između vas onaj, koji je učinio to delo.
 
Trebalo bi, kaže, da plačete, jer se ta sramota raširila na celu Crkvu. Trebalo bi da se molite sa suzama, kao u slučaju bolesti i zaraze, da bi se izbacio između vas tj. da se odseče od vas kao zajedničko zlo. Ni ovde nije pomenuo bludnika, nego je rekao: onaj, koji je učinio to delo.
 
3. Jer ja, odsutan telom no duhom prisutan, već sam osudio, kao da sam tamo, onoga koji je tako učinio.
 
Zapazi njegovo negodovanje. Ne dopušta da čekaju njegov dolazak da bi odlučili bludnika, nego hita da zaustavi zlo i zarazu pre nego što se oni rašire na vascelo telo Crkve. Duhom prisutan rekao je zbog toga, da bi ih primorao da iznesu presudu i, istovremeno, da ih prestraši time, što zna kako će oni tamo suditi i da će mu duh, tj. dar prozorljivosti, otkriti sve što oni učine. Rečima: već sam osudio, kao da sam tamo ne dopušta im da preduzmu bilo šta drugo. Ja sam, kaže, izrekao presudu i drugačije ne može da bude.
 
4. U Ime Gospoda našega Isusa Hrista kad se saberete vi i moj duh, sa silom Gospoda našeg Isusa Hrista.
 
Da se ne bi pokazao kao gord, i njih prihvata u zajednicu: U ime Gospoda našega kad se saberete vi i duh moj, odnosno tako, da zbor ne bude sastavljen prema ljudskom običaju nego po Bogu; da vas sabere Sam Hristos, u čije se ime i sabirate. Apostol je, međutim iznad njih postavio svoj duh, kako bludnika ne bi udostojili oproštaja, nego da bi mu pravedno sudili, kao u prisustvu apostola.
Sa silom Gospoda našega Isusa Hrista, 5. Da se takav preda satani.
 
Smisao je dvojak. Možda je ovakav: Hristos može da vam da takvu blagodat, da budete u stanju da bludnika predate satani, a možda i ovakav: i Sam Hristos će, zajedno s vama, osuditi bludnika. Nije rekao: „ustupiti“, nego: predati, i na taj način mu prikriveno otvorio vrata pokajanja. Ni ovde, opet, nije pomenuo ime.
 
Na mučenje tela, da bi se duh spasao u dan Gospoda Isusa.
 
Odnosno, da ga predaju da ga satana izmuči bolešću. Naime, ukoliko se požuda rađa usled prezasićenja tela, apostol hoće da se to telo kazni, kako bi duh, tj, duša bila spasena. Ne treba, uostalom, tako razumeti, kao da se spasava samo duša, nego treba razumeti da se pri spasavanju duše spasava i telo. Neki pak pod duhom podrazumevaju duhovni dar i objašnjavaju na sledeći način: da bi se dar duha u celini sačuvao i da ne bi odstupio od njega, kao od bezbožnika. Takva presuda u većoj meri izražava brigu, nego kažnjavanje. Uzgredno je pomenuo i dan suda da bi Korinćani, zastrašivši se, predložili iscelenje i da bi ga bludnik prihvatio u istom raspoloženju. Postavlja granicu đavolskom dejstvovanju, slično kao što se dogodilo i sa Jovom, tj. kad mu je (đavolu) dopušteno da se dotakne samo tela, ali ne i duše.
 
6. Nije dobro hvalisanje vaše.
 
Napominje da oni sami nisu dopustili bludniku da se pokaje, jer su ga hvalili. On je bio jedan od njihovih mudraca.
 
Ne znate li da malo kvasca sve testo ukiseli!
 
Ja se brinem i za vas, kaže, a ne samo za njega. Ako se na zlo ne obrati pažnja, ono može da zarazi i ostale članove Crkve. Kvasac je sam po sebi mali, ali ukiseli čitavo testo i pretvara ga u samoga sebe. Tako će i greh ovoga čoveka povući za sobom i mnoge druge.
 
7. Odbacite (dosl. iščistite), dakle, stari kvasac, da bude novo testo, kao što ste beskvasni.
 
Odnosno, proterajte ovog bludnika ili, bolje rečeno, proterajte i sve druge bezbožnike (jer starim kvascem naziva svako zlo). Nije rečeno jednostavno: „očistite“, nego: iščistite, to jest, u potpunosti očistite, da to bude novo testo, koje nema primese starog zla. Kao što ste beskvasni rečeno je umesto: „kao što bi i trebalo da budete beskvasni“, tj. otuđeni od staroga zla, koje se prilikom pokajanja pokazuje i kao kiselo i kao gorko.
 
Jer i Pasha naša, Hristos, žrtvova se za nas.
 
Pomenuvši beskvasne hlebove, koji su se koristili kao hrana u vreme Pashe, i objasnivši alegorijski šta označavaju beskvasni hlebovi, odnosno život koji je nepričastan zlu, sada alegorijski objašnjava i samu Pashu i kaže da je naša Pasha Hristos, Koji je zaklan zbog nas. Dakle, mi smo dužni da se brinemo o beskvasnim hlebovima, tj. o životu koji je čist od svakoga zla.
 
8. Zato da praznujemo ne u kvascu starom, ni u kvascu zloće i nevaljalstva (lukavstva).
 
Pokazuje da je za hrišćane, zbog preizobilja darova koje su dobili, svako vreme – vreme praznika. Sin Božiji je postao čovek i bio zaklan zato, da bi ti praznovao – ali ne sa kvascem starog Adama, i ne sa životom prepunim zla ili, što je još gore, lukavstva, jer je zao svaki koji čini zlo, dok je lukavi onaj, koji ga (zlo) čini s pritajenom i podmuklom pomišlju.
 
Nego u beskvasnim hlebovima iskrenosti (čistote) i istine.
 
Odnosno, vodeći neporočan i čist život, za razliku od onog poročnog, i istinit, tj. nelicemeran, bez ikakve podmuklosti, život kakav je suprotan lukavstvu. Osim toga, u reči: istina možeš da razumeš i suprotnost starozavetnim praobrazima, koji nisu bili istina, dok se od hrišćana zahteva da budu iznad starozavetnih praobraza. Najzad, pod čistotom možeš da podrazumevaš i čistotu u delanju, a pod istinom pravilnost (istinitost) u sozercanju.
 
9. Pisah vam u poslanici da se ne mešate s bludnicima.
 
U kojoj poslanici? U ovoj istoj. Naime, kada je prethodno rekao: Iščistite stari kvasac, ukazujući na bludnika, pokazuje da se već iz tih reči vidi, da se ne smeju mešati s bludnicima. Međutim, kako bi mogli da pomisle da bi trebalo da se klone svih bludnika, čak i onih, kojih je bilo među Jelinima, objašnjava o kakvim bludnicima govori.
 
10. Ali ne uopšte sa bludnicima ovoga sveta, ili s koristoljupcima, ili sa otimačima, ili sa idolopoklonicima, jer biste morali izići iz ovoga sveta.
 
Reč uopšte upotrebio je zato, da bi označio da je predmet opštepoznat. Smisao je sledeći: ja vam ne zabranjujem da se družite s bludnicima ovoga sveta uopšte, tj. sa Jelinima, jer bi inače trebalo da potražite drugu vaseljenu. Kad u jednom gradu pored vas živi i toliko Jelina, kako je moguće da se ne družite s njima?
 
11. A sad vam napisah da se ne mešate s nekim koji se brat zove ako je bludnik, ili koristoljubac, ili idolopoklonik, ili opadač, ili pijanica, ili otimač; s takvim zajedno i da ne jedete.
 
Vidiš li, da nije samo jedan bio bludnik, nego da je bilo i drugih, i da nije postojao samo jedan porok, nego različiti (poroci). Međutim, na koji način brat može istovremeno da bude i idolopoklonik? Kao što su nekada Samarjani samo upola bili pobožni, tako se dogodilo i Korinćanima, odnosno, neki od njih su se još pridržavali idola. Osim toga, apostol se priprema da govori o onima, koji su jeli od idolskih žrtava.
Dobro je rekao: zove se brat, jer svaki, koji je kriv u pomenutim gresima, samo nosi ime brata iako, u suštini, nije brat. S takvim zajedno i da ne jedete, da bi razumeli da su oskrnavljeni grehom, i da bi se uzdržali od njega.
 
12. Jer što da sudim i onima koji su napolju?
 
Onima, koji su napolju, naziva Jeline, a onima, koji su unutra, hrišćane. Ja se, kaže, ni najmanje ne brinem za one, koji su napolju. Oni žive izvan mojih zakona. Prema tome, suvišno je da propisujem božanstvene zakone onima, koji su izvan tora Hristovog. Ono što zakon govori, govori onima koji su u zakonu (Rim. 3; 19).
 
Zar ne sudite vi onima, koji su unutra? 13. A onima koji su napolju sudiće Bog.
 
Neki iza negacije „ne“ stavljaju tačku, a zatim sledeće reči čitaju bez pitanja: „onima koji su unutra, vi sudite“. Drugim rečima, nakon što je prethodno rekao: Što da sudim i onima, koji su napolju, apostol je sada dodao:“ ne“, odnosno, nije na meni da im sudim. Drugi, međutim, čitaju povezano i sa pitanjem: Zar ne sudite vi onima koji su unutra! Spoljašnje očekuje sud Božiji koji će ovi, što su unutra, izbeći ako im vi budete sudili.
 
I izbacite zloga između vas samih.
 
Podsetio ih je na starozavetnu izreku (v. 5. Mojs. 13; 5), želeći da napomene da je zakonodavcu ranije bilo ugodno, da se bezbožni ljudi izdvoje iz zajednice. Rečima: između vas samih pokazuje, da će za njih same biti korisnije, ukoliko izbace bezbožnika.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Znači svi ćemo odgovarati za to što su među nama oni koji su preljubnici sa inovernima?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *