NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

 

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA
SVETOG APOSTOLA PAVLA

 
TREĆA GLAVA
 
1, I ja, braćo, ne mogoh vam govoriti kao duhovnima, nego kao telesnima…
 
Prethodno je rušio gordost Korinćana zbog spoljašnje mudrosti. Međutim, da oni ne bi rekli: „mi se ne gordimo tom, nego duhovnom mudrošću“, sada pokazuje da ni u našoj mudrosti nisu dostigli savršenstvo i da još pripadaju nesavršenima, pa kaže da oni još ništa nisu čuli o savršenijim stvarima. Dobro je rekao: nisam mogao, kako ne bi rekli da im o savršenijem nije govorio usled zavisti. Nisam mogao da govorim s vama kao sa savršenima, jer se vi još bavite telesnim. Kako su, međutim, kao telesni, tvorili znakove? Uistinu, oni su bili onakvi, kao što je u početku rečeno. Moguće je, međutim, i da neko tvori znakove (znamenja) i da ostane telesan, slično onim ljudima koji su imenom Hristovim izgonili demone. Znakovi često bivaju radi koristi drugih, i često se savršavaju i kroz nedostojne.
 
Kao maloj deci u Hristu. 2. Mlekom vas napojih a ne jelom, jer još ne mogoste. Ali ni sad još ne možete, 3. Pošto ste još telesni.
 
U tajnama Hristovim, kaže, vi ste još uvek mala deca i zato sam vas i napojio mlekom, tj. najjednostavnijim učenjem, i nisam vam ni nudio čvrstu hranu, tj. savršenije učenje, jer još uvek niste bili u stanju da ga primite. Da bi srušio njihovu gordost, dodaje: Ni sad još ne možete, jer još razmišljate o telesnom. Vidiš li da oni nisu u stanju da takvo učenje prime zato, što neće da budu duhovni, nego ostaju telesni?
 
Jer svedok je među vama zavist (ljubomora), i nesloga i razdori, zar niste telesni i zar se ne vladate po čoveku?
 
Sve što je prethodno rekao, govorio je starešinama, koji su se gordili svojom mudrošću i plemenitošću roda, a sada se obraća potčinjenima i kaže: s pravom vas nazivam telesnima, jer među vama postoji zavist, nesloga i razdori. On je mogao da ih optuži i za blud i za mnoge druge poroke, ali kako su se među njima posebno pojačali razdori, nesloge i svađe, njih i pominje. Važno je da se primeti da on zavist (ljubomoru) uvek povezuje sa svađama. To je zbog toga, što iz zavisti proishodi svađa, a iz svađe nesloga. Međutim, ako sve te nedoličnosti postoje među vama, zar se ne vladate po čovečijem, tj. zar ne pomišljate na ljudsko i zemaljsko?
 
4. Jer kad neko Govori: Ja sam Pavlov, a drugi ja sam Apolov (Apolosov), zar niste telesni!
 
Imenima Pavla i Apolosa označava one, koji su bili znameniti ljudi i učitelji među Korinćanima.
 
5. Ko je dakle Pavle, i ko Apolos, do služitelji kroz koje poverovaste…
 
Postavivši jedno pored drugog svoje i Apolosovo ime, tačno dostiže svoj cilj. On rasuđuje ovako: ako smo mi ništa, šta tek da kažemo o vašim učiteljima? Mi smo, kaže, služitelji, a ne sam koren i izvor dobara, jer je taj Izvor Hristos. Zbog toga ne bi trebalo da se preuznosimo, jer smo vam mi preneli dobra, koja smo dobili od Boga, i sve pripada Njemu, Darovatelju dobara. Nije rekao: „mi smo blagovesnici“, nego: mi smo služitelji. Rekao je to zato, što blagoveštenje obuhvata samo učenje, dok služenje obuhvata i dela.
 
I to kako Gospod svakome dade.
 
Ni to, kaže, malo služenje, nemamo od sebe samih, nego smo ga dobili od Gospoda, svaki prema svojoj meri (dosl. svaki prema drugačijoj meri).
 
6. Ja posadih, Apolos zali a Bog učini da uzraste.
 
Ja sam, kaže, najpre zasejao propoved. Svojim neprestanim poučavanjem, Apolos nije dopustio semenu da se osuši od žege iskušenja lukavoga, ali je Bog učinio da (seme) izraste.
 
7. Tako niti je što onaj koji sadi, ni onaj koji zaliva, nego Bog koji čini da raste.
 
Pogledaj kako, unižavajući sebe i Apolosa, čini podnošljivim uniženje mudrih i bogatih korintskih starešina, poučavajući da Njemu (Bogu) pripadaju sva darovana dobra.
 
8. A onaj koji sadi i onaj koji zaliva jedno su…
 
Oni ništa ne mogu da učine bez Božije pomoći, i oni su u tom smislu jedno. Kako to da se vi preuznosite jedan pred drugim, kad ste jedno?
 
I svaki će primiti svoju platu prema svome trudu.
 
Lako se moglo dogoditi da se zabrinu oni koji su se u delima vere potrudili više od ostalih, kad čuju da su svi jedno. Zbog toga odmah objašnjava svoje reči i kaže da su svi jedno prema svojoj nemoći da bilo šta učine bez pomoći Boga, Koji čini da uzraste. Što se tiče plate, svaki će dobiti nagradu prema svom trudu. Nije rekao: „prema svom delu“, nego: prema svom trudu. Čak i ako nije savršio dela, trudio se.
 
9. Jer mi smo saradnici Božiji.
 
Mi, učitelji, jesmo saradnici (satrudnici) Božiji, koji Bogu sadejstvujemo u spasavanju ljudi, i nismo vinovnici (uzročnici) spasenja. Zato nas ne treba niti prezirati, jer smo saradnici Božiji, niti se pak treba gorditi nama, jer je sve Božije.
 
A vi ste Božija njiva, Božija građevina.
 
Rekavši prethodno: ja sam zasadio, nastavlja poređenje, i naziva ih njivom. Ako ste pak njiva i građevina, onda ste dužni i da se nazivate imenom Gospodara, a ne imenima zemljodelca ili graditelja. Kao njiva, dužni ste da budete ograđeni zidom jednomislija; kao građevina, dužni ste da međusobno budete u jedinstvu, a ne podeljeni.
 
10. Po blagodati Božijoj koja mi je data, ja sam kao mudar neimar postavio temelj…
 
Ne naziva sebe mudrim neimarem zbog preuznošenja, nego želeći da pokaže da je neimaru svojstveno da polaže takve temelje, odnosno Hrista. Da to uistinu nije rekao zbog preuznošenja, vidi se iz reči: Po blagodati Božijoj koja mi je data, tj. mudrost nije moje delo, nego blagodatni dar Božiji.
 
A drugi zida na njemu; ali svaki neka gleda kako zida.
 
Prethodno je s njima govorio o jedinstvu, a sada govori o načinu života, nazivajući građenjem (zidanjem) dela svakog čoveka.
 
11. Jer temelja drugoga niko ne može postaviti osim postojećega, koji je Isus Hristos.
 
Ne može, dok postoji mudri neimar. Ako pak neko nije mudar graditelj, on može da položi i drugačije temelje, odakle i potiču jeresi. Vi, Korinćani, imate jedan temelj, a to je Hristos. Zbog toga ste dužni da na tom temelju podižete ne ono što ishodi od rasprava i zavisti, nego vrlinska dela.
 
12. Ako li ko zida na ovom temelju zlato, srebro, drago kamenje, drva, seno, slamu, 13. Svačije će delo izaći na videlo…
 
Od onog doba, kad smo dobili temelj vere, svaki od nas gradi na njemu. Neki grade dobra dela, koja su različita, neki više a neki manje. Na primer, devstvenost je kao zlato, častan brak je kao srebro, a nekoristoljublje kao drago kamenje. Milostinja pored bogatstva je već manje vredna. Neki pak zidaju rđava dela, koja takođe imaju različite stepene. Ona dela, koja lakše mogu sagoreti, nazivaju se senom i slamom, a to su nečistota, idolosluženje, koristoljublje. Ona pak, koja ne sagorevaju tako lako, nazivaju se drvima, a to su pijanstvo, smeh, i njima slični poroci. Neki, uostalom, razumeju i suprotno, tako da prve poroke nazivaju drvima, a druge senom i slamom.
 
Jer će Dan pokazati, jer će se ognjem otkriti, i svačije će se delo ognjem ispitati kakvo je.
 
Danom naziva dan Suda. U ognju će se, kaže, otkriti, tj. pokazaće se kakva su dela sama po sebi, da li je to zlato ili nešto protivno.
 
14. Ako ostane čije delo što je nazidao, primiće platu. 15. Ako čije delo izgori, biće oštećen.
 
Ako imaš zlato ili srebro, tvoje delo će se sačuvati, i ti ćeš biti nagrađen. Ako pak imaš seno ili tome slično, tvoje delo neće izdržati silu ognja (to znači izraz: izgoreti), nego će se pokazati da je ono rđavo. Ako bi neko prošao kroz reku u zlatnoj odeći, iz nje bi izašao još blistaviji; međutim, ako bi neki drugi prošao kroz tu istu reku sa senom, ne samo da ne bi dobio nikakvu korist, nego bi i propao. Tako će biti i sa delima. Prema tome, vera bez dobrih dela ne donosi korist. Ovde je temelj Hristos; međutim, dela koja se ne savršavaju po zakonu Hristovom bivaju osuđena na spaljivanje.
 
15. A sam će se spasti, no tako, kao kroz oganj.
 
On sam neće propasti kao njegova dela, neće preći u ništavilo nego će se spasti, tj. ostaće ceo da bi goreo u ognju. I kod nas se za ono drvo, koje ne izgori lako i ne pretvori se u pepeo, obično kaže da u vatri ostaje celo, jer je za njegovo sagorevanje potrebno mnogo vremena. Dakle, grešnik će biti na gubitku zbog toga, što se trudio na onim delima zbog kojih će propasti, i što je sve svoje napore upotrebio na to da izgubi biće (postojanje) i da ne postoji (jer je svako zlo nešto nepostojeće – nebiće), slično kao kad bi neko po visokoj ceni kupio sebi leš umesto živog tela. Međutim, on sam, tj grešnik, spasava se, tj. ostaje ceo radi večnih muka.
 
16. Ne znate li da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama!
 
Obraća se onima, što su sagrešili. Pogledaj kako ih uspešno navodi da se zastide. Drugim rečima, blagodaću koja nam je data, odnosno Svetim Duhom, postiđuje grešnika iako ne ističe sasvim jasno njegov lik, nego govori uopšteno. Međutim, ako smo mi hram Božiji zbog toga, što Duh živi u nama, sledi da je Duh Bog.
 
17. Ako neko razara hram Božiji, razoriće njega Bog.
 
Odnosno, pogubiće ga. Tim rečima se ne izražava prokletstvo, nego predskazanje o budućnosti.
 
Jer je hram Božiji svet, a to ste vi.
 
Prema tome, bludnik ne može da bude svet, jer je on prestao da bude hram Božiji, proteravši Duha Koji ga osveštava. Ko čini taj hram? Vi, ako ostanete čisti.
 
18. Niko neka se ne vara…
 
Misleći da se to događa drugačije, nego što sam ja rekao.
 
Ako neko među vama misli da je mudar u ovome veku, neka bude lud da bi bio mudar.
 
Pošto se blago obratio grešniku, opet se okreće onima, koji su se gordili spoljašnjom mudrošću. Ko, kaže, misli da bude mudar, neka bude lud, tj. neka odbaci spoljašnju mudrost, da bi zadobio mudrost božanstvenu. I kao što je siromaštvo po Bogu bogatstvo, a osramoćenost – slava, tako je i bezumlje (ludost) po Bogu mudrost. Pogledaj: on nije rekao: „neka odbaci mudrost“, nego, što je daleko više, neka bude lud, tj. neka ništa ne mudruje sam od sebe, neka ne veruje sopstvenim dokazima, nego neka sledi Boga kao što stado sledi svog pastira, i neka veruje svemu božanstvenom.
 
19. Jer je mudrost ovoga sveta ludost pred Bogom.
 
Zato što ona (mudrost ovoga sveta) ne samo da ne pomaže zadobijanju istinske mudrosti, nego naprotiv, još više nas sprečava u tome. Imajući visoko mišljenje o sebi, ona odbacuje božanstveno učenje i na taj način one, koji je poseduju, ostavlja u svagdašnjem neznanju. Bog ih zato i hvata kao bezumne.
 
Jer je napisano: On hvata mudre u njihovom lukavstvu.
 
Navodi svedočenje o tome, na koji je način ljudska mudrost ludost pred Bogom i kaže da Bog hvata mudre kao bezumne (lude), odnosno, pokorava ih njihovim sopstvenim oružjem. I pored sveg svog lukavstva i mudrosti, oni se razobličuju u gluposti i bezumlju. Na primer: neki su mislili da im Bog nije potreban i da sve mogu da postignu sami. Međutim, Bog im je na delu pokazao da im snaga i veština reči nisu doneli ni najmanju korist, i da su oni, više nego drugi, imali potrebu za Bogom – oni, koji su mislili da će proći bez ikakve pomoći. Dakle, i pored sve svoje veštine, pored koje su sebe smatrali za sveznajuće, pokazali su se kao potpune neznalice, budući u neophodnim stvarima neobrazovaniji od ribara i kožara.
 
20. I opet: Gospod zna pomisli mudrih da su ništavne.
 
Ako Gospod zna da su pomisli ljudske ništavne zato, što u njima nema ničega neophodnog i spasonosnog, kako onda vi, Korinćani, pothranjujete misli koje se protive Bogu, i bavite se njima kao korisnima?
 
21. Zato neka se niko ne ponosi ljudima, jer sve je vaše: 22. Bio Pavle, ili Apolos, ili Kifa.
 
Čini se kao da to govori potčinjenima, ali on zapravo ruši starešine, nagoveštavajući da oni nikako ne bi trebalo da se preuznose spoljašnjom mudrošću, jer je ona bezumlje, kao ni duhovnim darovima, jer oni pripadaju Bogu i daju se radi koristi potčinjenih.
To znače reči: jer je sve vaše, tj. zašto se gorde vaši učitelji? Zašto ih vi nadimate i preuznosite? Oni nemaju ništa, što bi bilo njihovo sopstveno, jer im je sve što imaju dato radi vaše koristi, i trebalo bi da vam budu zahvalni. Međutim, opet je pomenuo sebe i Petra. Učinio je to stoga, da njegove reči ne bi bile isuviše teške i da bi im napomenuo: ako smo i mi darove dobili zbog vas, i ako smo radi vas postavljeni za učitelje, onda utoliko pre vaši sadašnji učitelji ne bi trebalo da se gorde darovima kao sopstvenim imetkom, jer je to tuđe dobro.
 
Ili svet, ili život, ili smrt, ili sadašnje.
 
I život učitelja je, kaže, za vas, zato da biste vi učili kod njih i zadobili korist; i smrt je njihova zbog vas, jer se oni radi vašeg spasenja izlažu opasnostima. Ili drugačije: i Adamova smrt je radi vas, da biste vi postali celomudreni; i Hristova smrt je za vas, da biste se vi spasli. Kraće rečeno, vasceli svet je zbog vas, da biste kroz njega ushodili ka Tvorcu i njegovom propadljivošću naučili da čeznete za nepropadljivim blagom. Za vas je i sadašnje, tj. ona dobra (blaga) koja Bog još ovde daruje verujućima. Za vas je, najzad, priugotovljeno i buduće.
 
23. A vi ste Hristovi, a Hristos je Božiji.
 
Hristos nije u onom smislu Božiji, u kojem smo mi Hristovi. Mi smo Hristovi kao Njegovo delo i tvorevina, a Hristos je Božiji i kao prevečni Sin i kao Onaj, Koji za svog uzročnika ima Oca. Na taj način, iako je izraz jedan, značenje je različito. Naime, naše nije sve u onom smislu, u kojem smo mi Hristovi; mi smo Hristove sluge i Njegova tvorevina, a sve što postoji nije ništa drugo do ono što nam služi, ali nije naša tvorevina. Zbog toga rđavo postupate ako se delite prema ljudima, budući da vi pripadate Hristu.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Znači svi ćemo odgovarati za to što su među nama oni koji su preljubnici sa inovernima?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *