NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

 

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA
SVETOG APOSTOLA PAVLA

 
JEDANAESTA GLAVA
 
1. Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista.
 
Reči kao ja na Hrista nemoj prihvatiti kao izraz gordosti, jer su one izrečene s ciljem da ih snažnije podstakne na podražavanje. Ako sam, kaže, ja podražavao Hrista, Koji nije poštedeo ni sopstveni život da bismo mi oživeli, zar onda vi, utoliko pre, ne možete da podražavate mene? Ja nisam toliko bolji od vas, koliko je On bolji od mene, jer On neuporedivo prevashodi sve nas.
 
2. Hvalim vas pak, braćo, što sve moje pamtite…
 
Okončavši slovo o kušanju idolskih žrtava kao o teškom grehu, sada ispravlja donekle lakši greh. On, naime, im običaj da među teškim grehovima pomene i one koji su manje važni. Šta je to bilo? To, što su se žene molile i prorokovale otkrivene glave (tada su i žene prorokovale), dok su muškarci u vreme prorokovanja pokrivali glavu, kao oni koji se bave mudroljubljem (filosofijom). Takav je bio jelinski običaj. Apostol je to već primetio, možda u vreme dok je boravio kod njih. Međutim, neki od njih su ga poslušali, a neki nisu. Za poslušne kaže: Hvalim vas što sve moje pamtite. Iako je u vidu imao samo to, da muškarci ne pokrivaju glavu, on ipak kaže sve moje pamtite. Svagda je imao običaj da razborito pohvali one koje je pohvala mogla da podstakne na veće savršenstvo.
 
I držite predanja kao što vam predadoh.
 
Odatle se vidi da su Pavle i ostali apostoli mnogo toga predali i bez Pisma.
 
3. Ali hoću da znate da je svakome mužu Glava Hristos.
 
Sudeći po toku slova, on, kako se čini, nastavlja besedu sa onima koje hvali zbog očuvanja onoga što im je predao, iako, u stvari, ispravlja neposlušne. Kad čuješ da je Hristos glava svakom mužu, treba da razumeš: svakom vernom (verujućem) mužu, jer smo mi, verujući, Telo Hristovo, a ne neznabošci, zbog čega ni On nije njihova glava.
 
A muž je glava ženi, a Bog je glava Hristu.
 
Muž je glava ženi, zato što joj gospodari. Bog je glava Hristu, jer Mu je On uzrok, kao Otac Sinu. Ono što je rečeno o glavi, ne mora se nužno u istom smislu razumeti i o Hristu. Hristos je nama glava i zbog toga što je On naš Tvorac i zbog toga što smo mi Njegovo Telo. Otac je pak glava Hristu, kao Njegov uzrok. Ako, pak, nazivanje Oca glavom Hristovom budeš razumeo i po čovečijoj prirodi (Hristovoj), u smislu u kojem je i Hristos nazvan našom glavom, u tome neće biti ničega bezbožnog. Otac se naziva Bogom Hristovim prema čovečijoj prirodi (Hristovoj, v. Jn. 20; 17).
Kako je On hteo da nam se upodobi i kako se nazvao našim bratom i našom glavom, onda nije ništa čudno ako On prihvata i imena unižavanja, i ako Svog Oca po božanstvenosti (po božanskoj prirodi) ima za glavu po čovečijoj prirodi, kao Svog Cara i Boga.
 
4. Svaki muž koji se s pokrivenom glavom (dosl. imajući na glavi) moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju.
 
Mužu (muškarcu) ne zabranjuje se da svagda ima pokrivenu glavu, nego samo u vreme molitve i prorokovanja. Nije rekao jednostavno s pokrivenom glavom, nego imajući nešto na glavi. Da bi unizio pokrivanje glave ne samo odećom, nego i kosom, kaže da onaj koji ima dugu kosu ima na glavi, odnosno ima tu kosu. Zašto pak on sramoti svoju glavu? Zato što je postavljen za starešinu i upravitelja, a opet samoga sebe pokazuje kao potčinjenog. Pokrivanje glave označava polaganje vlasti na glavu, dok pokrivalo na glavi označava mesto starešine, tako da služi kao znak potčinjenosti.
Ili ovako: postiđuje svoju glavu – Hrista, sebe unižava i gubi slobodu. Kao što malo telo postiđuje glavu, tako i onaj koji je od Boga stvoren kao slobodan i samovlastan, ali samoga sebe unižava kao potčinjenoga, postiđuje i Hrista koji je Njemu glava kao telu. Dostojno je ispitivanja, zbog čega to apostol ističe kao greh. Mužu i ženi, od kojih jedno označava vlast a drugo potčinjenost, dato je mnogo i različito; između ostalog, da jedno ima otkrivenu, a drugo pokrivenu glavu. Kako da nije greh ako se postupa protiv prirode, pa se muž ukrašava kosom, a žena se ne pokriva? On iskorenjuje tu pojavu kao znak samovolje, koja je veoma pogubna u crkvenim stvarima. I jeresi proizilaze otuda, što svaki izlazi izvan granica zakonitog.
 
5. I svaka žena, koja se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju; jer je jedno isto i kad je ošišana.
 
Postojale su, kažem, i žene s proročkim darom, kao što su Filipove kćeri (v. Dela ap. 21; 9) i mnoge druge. Čime postiđuje svoju glavu? Time što glavu predstavlja kao nekog prognanika što je odstupio vlasti koju mu je Bog poverio. Znaj takođe da je mužu, kao što je rečeno, zabranjeno da bude pokriven u vreme molitve i prorokovanja, a ženi se zabranjuje da bude gologlava ne samo u to, nego i u svako drugo vreme. On to želi da kaže rečima jer je jedno isto kao i ošišana. I kao što je za nju sramno da bude ošišana, tako je sramno i da bude gologlava. Kosa zamenjuje pokrivalo i zato ona koja skine pokrivalo liči na onu koja je ošišala kosu.
 
6. Jer ako se žena ne pokriva, neka se i šiša; ako li je stidno ženi šišati se ili brijati se, neka se pokriva.
 
Nastavlja da dokazuje da je gologlava žena slična onoj koja je ošišana. I kao što je sramno ovo drugo, tako je sramno i prvo. Svim tim izražava da je ženi svagda sramno da bude gologlava.
 
7. Ali muž ne treba da pokriva glavu, jer je slika i slava Božija.
 
Kao prvi razlog naveo je to što muž za svoju glavu ima Hrista i zato ne bi trebalo da se pokriva. Sad navodi i drugi razlog, odnosno da je on slava Božija, tj. namesnik Božiji i Njegova slika.
Zato se predstavnik vlasti Svecara svagda mora pojavljivati pred Njim sa oznakama te vlasti, tj. s nepokrivenom glavom. Ona služi kao znak, da muž nije potčinjen nikome od zemnorodnih, nego da sam nad svim gospodari, kao slika (ikona) Božija.
 
A žena je slava muževljeva.
 
Tj. žena je potčinjena mužu. Zbog toga i treba da ima znak potčinjenosti, a kao takav znak služi pokrivena glava.
 
8. Jer nije muž od žene, nego je žena od muža.
 
Iznosi razlog zbog kojeg muž ima prvenstvo u odnosu na ženu, odnosno žena je stvorena od njegovog rebra, i nije stvoren on zbog nje, nego ona zbog njega. Rečeno je: Hajde da mu načinimo pomoćnika (1. Mojs. 2; 18). Kako muž da se pokriva, kad je tako počastvovan od Boga? U tom slučaju, on će ugrabiti žensku odeću i učiniće kao da je, dobivši dijademu, zbacio ovu sa glave i obukao odeću sluge.
 
9. Zato žena treba da ima vlast na glavi, radi anđela.
 
Po onome što je rečeno, kaže, žena treba da ima znak svoje potčinjenosti, tj. pokrivalo na glavi, ako ništa drugo a ono bar zbog strahopoštovanja pred anđelima i da se pred njima ne bi pokazala kao bestidnica. I kao što pokrivenom glavom i očima oborenim nadole žena dokazuje svoju vernost položaju potčinjene, tako i nepokrivenom glavom pokazuje bestidnost, od čega se odvraćaju anđeli koji prate verujuće.
Sveti Kliment, pisac knjige „Stromata“, pod anđelima podrazumeva pravednike Crkve. Žena je, kaže on, dužna da se pokriva, kako ih ne bi sablaznila na blud.
 
11. Ipak, u Gospodu niti je muž bez žene ni žena bez muža.
 
Kaže to zato da bi veću prednost dao mužu, dokazavši da je žena od njega, za njega i pod njegovom vlašću. Da se muževi ne bi uzvisili više nego što je potrebno, i da se žene ne bi unizile, kaže da je pri prvobitnom stvaranju žena uistinu stvorena za muža, ali da se sada ni muž ne rađa bez žene. Uostalom, rečeno je u Gospodu, tj. sve tvori Bog, Koji oživotvorava seme i krepi utrobu.
 
12. Jer kao što je žena od muža, tako je i muž kroz ženu.
 
Žena je, kaže, od muža. Muž ima i tu osobinu, da je žena od njega. A muž je kroz ženu, tj. žena služi za rađanje čoveka, dok najveće dejstvo ima seme. Zato se za čoveka ne može sa svom strogošću reći da je od žene, nego od svog oca, kroz ženu, kao onu koja je poslužila rađanju. Pavle o Gospodu nije rekao tako, nego da se rodio od žene (Gal. 4; 4). Bojao se da upotrebi predlog kroz, da jereticima ne bi dao povoda da kažu da je Gospod prošao kroz Djevu kao kroz kanal, ili je pak tako rekao zato, što u Njegovom rođenju nije učestvovao muž, nego je On bio plod jedino Njene utrobe.
 
Sve je od Boga.
 
To nije savršenstvo muža, nego savršenstvo Božije. Ako se sve izvršava silom Božijom, On Sam je ustanovio poredak u odnosima između muža i žene, i zato nemoj da se sporiš, nego se povinuj.
 
13. Sami u sebi sudite.
 
Opet ih postavlja za sudije, da bi u potpunosti potvrdio ono što želi.
 
Je li lepo da se žena gologlava Bogu moli?
 
Ovde nagoveštava nešto strašno, odnosno da bestidnost ushodi do Boga.
 
14. Zar vas i sama priroda ne uči da je mužu sramota ako ima dugačku kosu, 15. A ženi je slava ako ima dugačku kosu? Jer joj je kosa data umesto pokrivala.
 
Kako da nije sramota za muža da ima dugačku kosu, kad on na taj način dobija izgled žene i, mada je postavljen za starešinu, prihvata znak potčinjenosti. Za ženu je, međutim, dugačka kosa čast, jer ona u tom slučaju zadržava sopstveni čin. Očuvanje čina je, pak, za svakoga čast. Zašto je potrebno da se stavi i drugo pokrivalo, ako i kosa služi kao pokrivalo? Zato da bi izrazila svoju potčinjenost ne samo po prirodi, nego i po slobodnom izboru.
 
16. Ako li neko misli da se svađa, mi takvoga običaja nemamo, niti Crkve Božije.
 
Protivurečenje u sličnim stvarima predstavlja delo svadljivosti, a ne razbora i saznanja. Možda su Korinćani poželeli da mudruju i upustili se u rasuđivanja da bi dokazali da je ovo pitanje nevažno. Apostol zbog toga kaže da kod nas, a ni u drugim Crkvama, nije takav običaj, misleći ili na rasprave ili na to da muškarci imaju dugu kosu, a da se žene ne pokrivaju. Zato se vi ne protivite samo nama, nego i vasceloj Crkvi. Slušaocima bi trebalo pokazati da se ništa ne čini mimo apostolskog običaja.
 
17. A ovo zapovedajući ne hvalim vas.
 
Kao što su prvi verujući imali sve zajedničko i hranili se za zajedničkim stolom, tako su u Korintu, da bi ih makar i nesavršeno podražavali, u neke utvrđene dane, možda praznične, posle pričešćivanja Sv. Tajnama postavljane zajedničke gozbe. Bogati su donosili jela i pozivali i gostili siromašne. Kroz takvu podelu, ovaj čudesni, druželjubivi i mudroljubivi običaj se iskvario, i nisu ga se svi pridržavali. Da bi to ispravio, Pavle im piše. I kako je u razobličenju onog poroka, koji je pomenut pre svih, imao mnogo poslušnih, kaže: Hvalim vas.
Međutim, kako su u ovom pitanju stvari bile drugačije, kaže: Ovo zapovedajući, ne hvalim vas, tj. ne hvalim vas zato, što vas opet opominjem i ubeđujem u ono, o čemu bi trebalo da govorim. Po vašem sopstvenom razumevanju, vi niti uopšte grešite, niti su vam potrebni saveti.
 
Jer se ne sakupljate na bolje, nego na gore.
 
Trebalo bi da napredujete ka boljem i da sakupljanja budu štedrija, a vi ste umanjili i običaj koji je postojao: mada se sabirate u jednoj crkvi, ne činite to stoga da biste i jeli zajedno. Upravo to i jeste veoma loše, što ste se vi izmenili na gore.
 
18. Jer, pre svega, kad se sakupljate u Crkvu, čujem da postoje podele među vama.
 
Ne počinje odmah da govori o trpezama, nego ih najpre kudi zbog toga što su se među njima pojavile podele. I zaista, zbog toga je i jeo svaki posebno, zato što su se pojavile podele.
 
I nešto od toga verujem.
 
Da ne bi rekli da oni koji nas klevetaju lažu, nije rekao „verujem“, da ih ne bi učinio još bestidnijim, ali ni „ne verujem“, da se ne bi pokazalo da ih bezrazložno razobličuje. Zato kaže: Nešto od toga verujem. Osim toga, verovatno je i da su taj običaj narušili neki, a ne svi.
 
19. Jer treba i podvajanja (različita mišljenja, lat. haereses) da budu među vama.
 
Ne govori o različitim mišljenjima u pogledu dogmi, nego o onim razlikama koje se, na primer, tiču trpeza.
Šta znači reč treba? Budući da ste vi ljudi, to je i moguće i neminovno, jer ne koračaju svi pravo. Ja zbog toga i verujem. Slično je govorio i Sam Gospod: Potrebno je da dođu sablazni (Mt. 18; 7), tj. budući da u svetu žive zli, pojaviće se i doći će sablazni.
 
Da se pokažu koji su postojani (opitni, iskusni, ispitani) među vama.
 
Rečima da se (grč. gua) ovde ne označava uzrok, nego posledicu dela, kao što se vidi iz mnogih mesta. Kada gordi ne prihvataju za svoj sto, tada se pojavljuju ispitani (iskušani, postojani), tj. siromasi, jer oni podnose prezir; pre ovoga, njihovo trpljenje se nije videlo. Ili ispitanima (iskušanima, postojanima) naziva one koji su se još pridržavali običaja vezanog za trpezu, jer taj običaj nisu svi narušili. Dakle, kad su se narušioci pokazali kao neispitani (nepostojani), čuvari običaja su se pokazali kao ispitani (postojani).
 
20. Kad se, dakle, sakupljate na jedno mesto, ne jede se večera Gospodnja.
 
Sakupljanje služi kao znak ljubavi i zajednice; na delu, međutim, toga nema. Večerom Gospodnjom se naziva zajednička trpeza, koja podražava onu Tajnu večeru, koju je Gospod jeo sa Svojim učenicima. Obed je zato i nazvan večerom. Zapazite, kaže, čega se lišavate: vi se lišavate podražavanja trpeze svog Gospodara.
 
Jer svako svoju večeru pre drugih jede.
 
Vi ste tu Večeru Gospodnju pretvorili u svoju ličnu. Dok je bila zajednička, ona se i nazivala večerom Gospodnjom, jer su Gospodareva dobra zajednička za sve sluge. Kako pak svaki od vas žuri da pojede svoju večeru ne sačekavši siromahe, vi ste svoju večeru osramotili, i učinili da bude vaša sopstvena umesto Gospodnja,
 
Tako jedan gladuje a drugi se opija.
 
Siromah gladuje, a bogati se opija. To su, dakle, dva poroka: jedan je taj, što prezirete siromašne, a drugi taj što se vi sami opijate i sami uzimate ono, što je trebalo da ponudite siromasima. Izražajno je rekao: opija se.
 
22. Zar nemate kući da jedete i pijete?
 
Ako ne nameravate da jedete svi zajedno, zašto onda ne jedete kod kuće?
 
Ili prezirete Crkvu Božiju?
 
Kad večeru Gospodnju pretvaraš u svoju sopstvenu, i sam jedeš, pokazuješ prezir i prema Crkvi i prema mestu.
 
I sramotite one koji nemaju.
 
Siromahe ne ražalošćuje toliko to što ih ne hranite, koliko to što ih postiđujete, razobličujući njihovu nemaštinu, dok se vi razmećete i opijate.
 
Šta da vam kažem? Hoću li vas zato pohvaliti? Ne pohvaljujem.
 
Nakon što je razobličio njihovu grešku, ublažava svoje reči. Mogao je da kaže da to zaslužuje hiljadu smrti. Međutim, šta on kaže?
Hoću li vas zašo pohvaliti! Ne pohvaljujem. Postupio je tako, da bi ih učinio snishodljivijima prema siromasima. Da ih je do kraja snažno razobličavao, oni bi se razjarili protiv siromaha, jer ih zbog njih prekoreva.
 
23. Jer ja primih od Gospoda što vam i predadoh.
 
Zašto pominje tajne i onu Večeru? Sasvim uzgredno, da bi ih ubedio da je Vladika (Gospodar) sve udostojio jedne iste trpeze, dok ti odbacuješ i prezireš onog koji je istog roda kao i ti. 3ašto kaže da je primio od Gospoda, kad u to vreme nije bio s Gospodom i kad je bio progonitelj? Zato da bi ti znao da i sada na tajanstvenoj trpezi tajne predaje Sam Gospod, kao i tada.
 
Gospod Isus one noći kad beše predan uze hleb, 24. I, zahvalivši, prelomi i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo Moje, koje se za vas lomi.
 
Setite se, kaže, da vam je On tu tajnu predao kao poslednju i to u onoj noći u kojoj je bio predat na zaklanje. On ni svog izdajnika nije odlučio od trpeze, a ti prezireš svoga brata!
Ti si naučen da blagodariš (zahvaljuješ), jer je i On blagodario, kako bi nam dao primer, a ti činiš ono što je nedostojno blagodarnosti, jer unižavaš Crkvu i dok je drugi gladan, ti se opijaš!
On je svima uopšte rekao: Uzmite, jedite, i pri tom je Svoje Telo, koje je prelomio podjednako za sve, predao na smrt, a ti žuriš da jedeš i ne iznosiš zajednički hleb, kako bi podelio mnogima, nego ostavljaš samome sebi.
 
Ovo činite u moj spomen.
 
Šta ti govoriš? Ako bi ti tvorio spomen o Sinu ili Ocu, savest bi te mučila jer nisi ispunio ono što je ozakonjeno i nisi pozvao siromahe i, dok tvoriš spomen Gospodaru, ti jednostavno ne deliš trpezu.
 
25. Isto tako i čašu, po večeri, govoreći: Ova je čaša Novi Zavet u Mojoj krvi.
 
I u Starom Zavetu su postojale čaše, u koje su nakon prinošenja žrtava odlivali krv beslovesnih (v. 2. Mojs. 4; 6-8), prihvatali su je u pehare i čaše. Dakle, umesto krvi beslovesnih, koja je zapečatila Stari Zavet, Ja sada polažem Svoju krv i njome zapečaćujem Novi Zavet.
Ne zbunjuj se kada slušaš o krvi. Ako si u Starom Zavetu prihvatao krv beslovesnih, zar onda sada nisi utoliko pre dužan da prihvatiš božanstvenu Krv?
 
Ovo činite, kad god pijete, u Moj spomen.
 
I kroz čašu, kaže, ti tvoriš spomen na smrt Vladike (Gospodara). Kako da onda samo ti piješ i napijaš se, kad je ova strašna čaša data podjednako za sve?
 
26. Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete, dokle ne dođe.
 
Vi ste, kaže, dužni da budete u takvom raspoloženju duha, kao da primate žrtvu od Samog Hrista, i to u isto ono veče, i ležeći na onom istom mestu. Ova večera je ona ista, i mi objavljujemo tj. spominjemo, tu istu smrt, do Drugog dolaska.
 
27. Tako koji jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju nedostojno, biće kriv Telu i Krvi Gospodnjoj.
 
Nagoveštava da se i oni sami nedostojno pričešćuju, jer preziru siromahe. Kako biva kriv onaj koji se nedostojno pričešćuje? Tako što i on proliva krv. Kao što oni, koji su tada proboli, nisu proboli da bi pili nego da bi prolili, tako i onaj koji nedostojno pije i zato i nema nikakve koristi, uzaludno proliva krv.
Judejci su pocepali Carev hiton (ogrtač) i ko se nedostojno pričešćuje, taj ga baca u blato, tj. baca ga u svoju dušu. Zar to nije isto bezbožništvo? Zato je i kriv u istoj meri.
 
28. Ali čovek neka ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od čaše neka pije.
 
Kad se kod Pavla u nekoj rečenici usled neophodnosti pojavi i druga, on obično ispita i tu drugu. Tako je i sada. Prethodilo je slovo o trpezama. Međutim, kako je poveo reč o Sv. Tajnama, on se njima i bavi, kao najneophodnijim. Ukazujući da je najveće blago u tome, da im se pristupi čiste savesti, kaže: „Ja ne postavljam nad tobom drugog sudiju, osim tebe samoga. Opravdaj se, dakle, pred svojom savešću, i na taj način pristupi, ne onda kad je praznik, nego kad nađeš da si čist i dostojan.“
 
29. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije.
 
Ne po suštini Tajni (jer su one živototvorne), nego prema nedostojnosti onog koji pristupa, slično kao što je gledanje u sunce škodljivo za bolesne oči.
 
Ne razlikujući Tela Gospodnjega.
 
Odnosno, ne ispitujući i ne pomišljajući o veličini onoga što je pred njim. Ako bismo bili svesni šta u određeno vreme leži pred nama, ne bi nam ni bilo potrebno drugo buđenje: i samo to bi nas probudilo da bdijemo.
 
30. Zato su među vama mnogi slabi i bolesni i dosta ih umire.
 
Dokaz za ono što sam vam rekao uzmite iz onoga što se događa među vama. Odatle i primeri prevremene smrti, odatle mnoge dugotrajne bolesti, pošto se mnogi nedostojno pričešćuju. Zar onda oni koji ne bivaju bolesni do duboke starosti ne greše? Greše. Onima, međutim, koji nedostojno pristupaju, predstoje ne samo ovdašnje kazne, nego ih još teže (kazne) očekuju u drugom životu. Mi ni ovde ne bismo bili kažnjavani kad ne bismo grešili, kako i kaže u nastavku.
 
31. Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuđeni.
 
Nije rekao „da smo same sebe kažnjavali“, nego „da smo sudili i osuđivali sebe, ni ovde nam ne bi sudio Bog, i izbegli bismo i ovdašnje i tamošnje kazne“.
 
32. A kad nas sudi Gospod kori nas, da ne bismo bili osuđeni sa svetom.
 
Kako, kaže, ne savršavamo tako lako i dolično delo, tj. samoosuđivanje, ni Bog ne postupa s nama nepoštedno, nego nas ovde kažnjava da bi nas tamo pomilovao.
Kori nas, kaže, ovde. Nismo izloženi kaznama, nego dobijamo očinske savete, da ne bismo bili osuđeni sa svetom tj. sa neverujućima. Budući da se nalaze pod pokrovom Božijim, verujući ovde dobijaju platu prema svojim gresima.
 
33. Stoga, braćo moja, kad se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugoga.
 
Nakon što je pomenuo kazne i smrt, opet se vratio slovu o siromasima. Nije rekao „podajte jedan drugome“, nego iščekujte, da bi pokazali da je ono što se tu donosi zajedničko, i da treba iščekivati zajedničko sabiranje.
 
34. Ako li je neko gladan, neka jede kod kuće.
 
Reči zbog kojih bi trebalo da se zastide. Govori s njima kao s decom koja su razdražljiva kad osete glad, i osuđuje njihovo stomakougađanje. Zato ih izvodi iz crkve i upućuje kući, čime ih je u velikoj meri postideo.
 
Da se na osudu ne sastajete.
 
Odnosno, sebi na štetu i na osudu. Sakupljanja su određena zbog toga da bi oni koji se u ljubavi sabiraju bili jedni drugima od koristi. Ako pak nije tako, onda je bolje da ste kod kuće. To ne kaže zato da bi oni ostajali kod kuće, nego da bi ih što snažnije privukao da se sakupljaju na doličan način.
 
A ostalo urediću kad dođem.
 
Govori ili o nekim drugim pogreškama, koje su se dogodile među njima i zahtevale su zapovesti, ili pak o tome da će se neki, verovatno, braniti protiv onoga što je rečeno. Ako neko ima da kaže nešto drugo, neka sačeka moj dolazak. Zastrašuje ih svojim dolaskom zato da bi se smirili i popravili ukoliko imaju nešto loše.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *