NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

 

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA
SVETOG APOSTOLA PAVLA

 
DESETA GLAVA
 
1. A neću da ne znate, braćo, da oci naši svi pod oblakom bejahu, i svi kroz more prođoše.
 
Nabraja kolikih je darova Bog udostojio Judejce i objavljuje da čak ni posle takvih darova mnogi nisu ugodili Bogu. Govori to s ciljem da dokaže da zadobijanje obilnih darova Judejcima nije bilo na korist. I kao što ni oni sami nisu ispunili svoju dužnost, tako ni vama neće koristiti što ste poverovali i udostojili se duhovnih tajni, ako se ne pokažete kao dostojni blagodati Božije. Svi, kaže, bejahu pod oblakom, jer je Bog raširio oblak da bude pokrov nad njima, i oni su prošli kroz more (v. 2. Mojs. 13; 21 i 14; 22).
 
2. I svi se u Mojseja krstiše u oblaku i moru.
 
Zajedno s Mojsejem bili su pod senkom oblaka i zajedno su prošli kroz more. Kad su videli da on prvi prelazi, tada su i sami smelo prošli između voda. Slično se događa i kod nas. Prvi je umro i vaskrsao Hristos, a zatim smo se i mi krstili, podražavajući Njegovu smrt kroz pogružavanje u vodu, kao i vaskrsenje kroz izlazak iz nje (vode). I svi se u Mojseja krstiše. To znači da im je on prethodio u praobrazu krštenja, jer su hodanje pod oblakom i prolazak kroz more predstavljali praobraz krštenja.
 
Z. I svi isto jelo duhovno jedoše. 4. I svi isto piće duhovno piše…
 
Kao što mi, nakon što se krstimo, okušamo telo Gospodnje, tako su i Izrailjci, nakon prelaska kroz more, okusili mannu (2. Mojs. 16; 4). I kao što mi pijemo Krv Gospodnju, tako su i oni pili vodu iz tvrde stene (2. Mojs. 17; 6). Mannu i vodu naziva duhovnima zbog toga što se one, iako su bile čulne (opipljive, vidljive), nisu pojavile po prirodnom zakonu nego po blagosti Duha. Osim toga, one su zajedno s telom hranile i duše, i privodile ih veri.
 
Jer pijahu od duhovne stene koja ih je sledila, a stena beše Hristos.
 
Što se tiče hrane, tu im nije bila potrebna nikakva potvrda, jer je njena neobičnost bila očigledna. Međutim, što se tiče pića, bila je potrebna potvrda, jer je neuobičajen bio samo način njegovog dobijanja. Zato i kaže: nije priroda stene dala vodu (jer bi ona i ranije odatle isticala), nego je sve savršila druga Stena, odnosno Hristos. Rečima: koja ih je sledila izrazio je misao da je Hristos svagda bio prisutan i da je sva čuda On savršavao.
 
5. Ali većina od njih ne beše po Božijoj volji, jer biše pobijeni u pustinji.
 
Iako im je Bog u ljubavi objavio mnogo znakova i udostojio ih mnogih dobara, većina od njih nije Mu bila ugodna, ne beše po Božijoj volji. Naime, nisu bili odbačeni svi, nego mnogi. Reči većina od njih izražava istu misao, odnosno, da im njihovo mnoštvo ni najmanje nije poslužilo na korist, kad oni sa svoje strane nisu pokazali dela ljubavi svom Dobročinitelju. Rečima biše pobijeni ukazuje na njihovu iznenadnu propast i na kazne, koje su im bile poslate od Boga.
 
6. A ovo biše primeri nama da ne želimo zla kao što oni želeše.
 
Kao i dobročinstva, tako su i kazne Judejaca bile primeri (praobrazi). Pokazuje da grešni među hrišćanima neće biti tako kažnjeni, nego daleko više nego Judejci. Dobročinstva Judejcima bila su praobrazi, dok su dobra hrišćana istina; i kao što je u darovima preimućstvo na strani hrišćana, tako je i u kaznama. U rečima da ne želimo zlo govori o svakom zlu uopšte, jer svako zlo dolazi od želje (upor. Jak. 1; 14-15). Zatim iznosi i neke vidove zla. Zašto su oni bili tako požudni? Tražili su beli luk, meso, posebne bogove, kao što i sam apostol u nastavku ukazuje na njihovo idolopoklonstvo.
 
7. Niti bivajte idolopoklonici kao neki od njih, kao što je napisano: Sede narod da jede i pije, i ustade da igra.
 
Na početku se obraća onima, koji su jeli u idolskim hramovima. Pokazuje im da su Izrailjci zbog stomakougađanja pali u idolopoklonstvo (jer su napravili kolo oko teleta i igrali pred njim). Tako i vama, koji ste zbog stomakougađanja okusili meso idolskih žrtava, preti opasnost da postanete idolopoklonici. Gde je vaše prividno (umišljeno) savršenstvo, kad ste bliski idolopoklonstvu?
 
8. Niti da bludničimo, kao što neki od njih bludničiše, i pade ih u jedan dan dvadeset tri hiljade.
 
Opet je pomenuo blud, kako bi kroz stalno razobličenje učinio svoje slovo delotvornijim. Taj greh se takođe rađa od stomakougađanja. Kad je poginulo dvadeset tri hiljade? Kada su se po Valaamovom savetu madijamske žene pojavljivale u izrailjskom taboru, privlačile mladiće i kroz blud ih pridobijale da prinesu žrtve Velfegoru. Tada je izginuo narod, koji se nalazio u taboru (v. 4. Mojs. 25; 1-9).
 
9. Niti da kušamo Hrista kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše.
 
Ukazuje na to da Korinćani, tražeći znakove, iskušavaju Hrista.
 
10. Niti ropćite kao što neki od njih roptaše, i izgiboše od
istrebitelja.
 
Odnosno, od neke sile koja ih je pogubila. Time im ukazuje da su bili netrpeljivi u iskušenjima, da su roptali i govorili: „Kad ćemo biti srećni? Kad će proći nedaće?“
 
11. A sve ovo njima se događaše za primer, i napisa se za pouku nama, na koje dođe svršetak vekova.
 
Zastrašuje ih u dva slučaja: i onda, kada kaže da je to napisano nama za pouku, i da i mi treba da očekujemo kazne, i to utoliko strašnije, ukoliko smo se većih darova udostojili; zastrašuje ih i onda, kada im pominje svršetak vekova, i objavljuje da će nas nakon smrti obuzeti muke, koje neće biti privremene, nego beskonačne. Taj sud je već pred vratima, jer se okončavaju vekovi ovoga sveta.
 
12. Zato koji misli da stoji neka pazi da ne padne.
 
Opet ukazuje na one, koji su se gordili svojim znanjem. Iako ti misliš da stojiš, ipak pazi da ne padneš. I sama tvoja uverenost da stojiš pokazuje da ti, zapravo, ne stojiš. Ti samo tako misliš, a u stvari ne stojiš. Međutim, čak i ako stojiš, uz gordost se lako može dogoditi da padneš.
 
13. Drugo vas iskušenje nije snašlo, osim čovečijega; veran je Bog koji vas neće pustiti da se iskušavate većma nego što možete, nego će učiniti sa iskušenjem i kraj, da možete podneti.
 
Zastrašio ih je rečima: Koji misli da stoji neka pazi da ne padne. Međutim, bilo je i onih, koji su već podneli mnoga iskušenja. Da takvi ne bi rekli: „Zašto nas plašiš“, kaže: „Snašlo vas je malo i umereno iskušenje“, jer se malo svagda naziva čovečijim.
Zatim ih opet teši, ubeđujući ih da gledaju na Boga, koji je veran, tj. istinit, i neće slagati. On je obećao: Hodite k Meni svi koji ste umorni i natovareni i Ja ću vas odmoriti (Mt. 11; 28). On, dakle, neće dopustiti da budete iskušavani preko vaše snage, nego će ustrojiti da vas sustigne iskušenje srazmerno vašoj snazi.
Uostalom, svako iskušenje će prevazići vašu snagu, ukoliko On ne bude pomogao i ako ne pruži olakšanje u iskušenjima, tj. olakšanje brzo i istovremeno s dolaskom iskušenja. Tako će vam ono, pored tog brzog olakšanja, postati podnošljivo. Rekao je i: učiniće s iskušenjem kraj, da možete podneti, tj. iskušenje će vam se učiniti lako i srazmerno vašim snagama.
 
14. Zato, ljubljeni moji, bežite od idolopoklonstva.
 
Kako ih je dovoljno prekoreo, sada ublažuje prekor i naziva ih ljubljenima. Uostalom, on im ne zabranjuje da jedu od mesa idolskih žrtava samo zbog toga, što je to štetno za braću, nego kudi to delo samo po sebi, nazivajući ga idolopoklonstvom, zahtevajući da se od njega brzo udalje i rekavši: bežite.
 
15. Kao mudrima govorim; sudite vi šta kažem.
 
Nazvavši njihov postupak idolopoklonstvom, pripisuje im veliki prestup. Sada ublažuje strogost svojih reči i same krivce postavlja za sudije (a to je svojstveno jedino onome, koji je nesumnjivo uveren u istinitost svojih reči), i kaže: „Nisu mi potrebne druge sudije. Budući da ste mudri, sudite sami.“
 
16. Čaša blagoslova koju blagosiljamo, nije li zajednica krvi Hristove?
 
Blagoslova, odnosno blagodarenja. Držeći čašu u rukama, mi blagosiljamo i blagodarimo Onome, koji je nas radi izlio Svoju Krv i udostojio nas neizrecivih dobara. Nije rekao: „učešće“ nego zajednica, da bi izrazio nešto više, odnosno, najprisnije sjedinjenje. Njegove reči imaju sledeće značenje: ono, što se nalazi u čaši, jeste ono isto, što je isteklo iz rebara Hristovih. Kada to primimo, stupamo u zajednicu, tj. sjedinjujemo se sa Hristom. Zar vas nije sramota, Korinćani, da od one čaše, koja vas je izbavila od idola, pritičete čaši idolskoj?
 
Hleb koji lomimo, nije li zajednica Tela Hristova!
 
Ono, što Gospod nije pretrpeo na Krstu (jer se kost Njegova nije slomila, v. Jn. 19; 33-36), On trpi sada, budući da se za nas lomi, jer kaže: koji lomimo. Reči: zajednica Tela Hristova znače: kao što je to telo sjedinjeno s Hristom, tako se i mi kroz taj hleb sjedinjujemo s Njim.
 
17. Jer jedan je hleb, jedno smo telo mnogi.
 
Pre toga je rekao: zajednica Tela. Međutim, onaj koji je s nekim u zajednici, nije jedno isto što i on, nego je nešto drugo. Sada objavljuje nešto više i kaže da smo mi samo to telo.
Šta je taj hleb? Telo Hristovo. Šta postaju oni, koji se njime pričešćuju? Telo Hristovo, i to ne mnoga tela, nego jedno Telo. Kao što hleb od mnoštva zrna postaje jedan, tako i mi, bez obzira na našu mnoštvenost, postajemo jedno Telo Hristovo.
 
Pošto se svi od jednog hleba pričešćujemo.
 
Zbog toga i jesmo jedno. Kako onda da ne čuvamo ljubav i da ne budemo u jedinstvu? Bog nam zato i daje Svoje Telo, da bi nas sjedinio i sa Samim Sobom i jedne s drugima. Budući da je prvobitna priroda tela povređena grehom i da je izgubila život, On nam je dao Svoje bezgrešno i živototvorno Telo, ali slično našem, da bismo se, pričešćujući se njime, sjedinili s Njim i živeli, koliko je moguće, bez greha.
 
18. Gledajte Izrailja po telu: koji jedu žrtve, nisu li zajedničari žrtvenika!
 
Iz najjednostavnijeg primera naučite se da je ono, što vi činite, zajedničarenje s idolima. Rekao je: Izrailja po telu, jer su hrišćani (Izrailj) po duhu. Zapazi i ovo: nije rekao da su Judejci zajedničari Boga, nego zajedničari žrtvenika, jer se ono, što je bilo posvećeno Bogu, polagalo na žrtvenik i spaljivalo.
O Telu Hristovom se drugačije izrazio, kao o zajednici Tela Hristovog, jer mi ne postajemo zajedničari žrtvenika, nego (zajedničari) Samog Hrista. Strahovao je, međutim da bi slušaoci, kada čuju da Bog koji od Judejaca prima žrtvu može i da im naškodi, mogli da pomisle da i idoli, koji primaju žrtve od neznabožaca, takođe mogu da naškode onima, koji žrtve ne prinose. Zbog toga je dodao sledeće:
 
19. Šta, dakle, kažem? Da je idol nešto, ili da je idolska žrtva nešto?
Ja vas od idola ne odvraćam zbog toga, što oni tobože imaju moć da vam naškode ili da vam koriste – ne, jer su oni ništa – nego zbog toga što žrtva, koju im prinosite, ne ide vašem Gospodaru. Zatim nastavlja:
 
20. Ne, nego da ono što neznabošci žrtvuju, demonima žrtvuju a ne Bogu.
 
Prema tome, ne pritičite neprijateljima svog Gospodara. Ako bi ti napustio carsku trpezu i prešao za trpezu osuđenika, nesumnjivo je da bi pogrešio, ali ne zato što bi ti ona naškodila ili što bi ti koristila, nego zato što bi tvoj postupak predstavljao uvredu za carsku trpezu.
 
A ja neću da ste zajedničari s demonima,
 
Ako oni, koji se pričešćuju za tajanstvenom trpezom, postaju zajedničari Hristovi, onda i oni, koji učestvuju u demonskoj trpezi, očigledno bivaju zajedničari demona.
 
21. Ne možete piti čašu Gospodnju i čašu demonsku, ne možete učestvovati u trpezi Gospodnjoj i u trpezi demonskoj.
 
U vidu saveta, rekao je: ja neću da ste zajedničari demona. Da taj savet ne bi zanemarili, sada tu istu misao izražava u odričnom obliku: ne možete piti čašu Gospodnju i čašu demonsku. I samim nazivima dokazuje da se moraju uzdržavati od idolskih žrtava.
 
22. Zar da razljutimo Gospoda? Jesmo li jači od Njega?
 
Govori im to kao prekor. Zar ćemo ispitivati i ljutiti Boga, da bismo videli može li da nas kazni kad pređemo na stranu Njegovih neprijatelja? Da bi pokazao svu nedoličnost takvog ponašanja, kaže: Jesmo li jači od Njega?
Time podseća na veoma oštru izreku: Oni me razdražiše na revnost onim što nije Bog, razgneviše svojim taštinama (5. Mojs. 32; 21).
 
23. Sve mi je slobodno, ali sve ne koristi,
 
Da neko ne bi prigovorio: „Meni je savest čista, i imam pravo da tako postupam“, kaže: „Ne, tebi je sve dopušteno jer te Bog stvorio kao slobodnog, ali ti nije korisno da jedeš od idolskih žrtava. Ako stalno učestvuješ za idolskim trpezama, ti ćeš, korak po korak, postati naklonjen i samim idolima.“
 
Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne izgrađuje.
 
Kao što sam i ranije govorio, tvoje ponašanje nije korisno ni za tebe, ni za tvog brata. Ono ga ne izgrađuje, i pre bi se moglo reći da ga ruši (razgrađuje) i da izopačuje njegovu veru. Ako tu nema koristi ni za tebe ni za tvog brata, zašto onda to činiš?
 
24. Niko neka ne traži što je njegovo, nego svaki ono što je drugoga.
 
Nemoj imati u vidu samo to, da li jedeš čiste savesti, nego i to, da li tvoj postupak izgrađuje. Na mnogim mestima svoje poslanice, on to delo ističe kao najneophodnije. Ne zabranjuje da se traži samo svoja korist, ali zabranjuje onda, kad je to štetno za brata. U takvom slučaju, dužni smo da njegovu korist stavimo iznad svoje i da nju izaberemo.
 
25. Sve što se prodaje na tržištu jedite, ništa ne ispitujući savesti radi.
 
Mnogim domišljanjima potvrdio je da su dužni da se uzdržavaju od okušanja mesa idolskih žrtava. Da se opet ne bi bavili sitnicama više nego što je potrebno i da se ne bi odricali od onoga, što se prodaje na tržištu, strahujući da možda potiče od idolskih žrtava, kaže: „Sve što se prodaje jedite bez raspitivanja o prodavcima, i bez istraživanja da li se prodaje nešto od idolskih žrtava, kao da vas tobože grize savest i da želite da je očistite.“
Ili drugačije: „Da te ne bi mučila savest, ništa ne ispituj, jer bi prilikom istraživanja mogao da doznaš da ono, što ti se nudi na prodaju, potiče od idolskih žrtava, pa će tvoja savest biti nemirna.“
 
26. Jer je Gospodnja zemlja, i sve što je na njoj.
 
Gospodnja a ne demonska. Ako je zemlja Gospodnja, Gospodnji su i plodovi, i drveće, i životinje. Ako je pak sve Gospodnje, onda u prirodi nema ničega nečistog, i sve zavisi od misli (razumevanja) svakoga pojedinačno.
 
27. Ako li vas neko od nevernika zove, i hoćete ići, jedite sve što vam se prinese, ništa ne ispitujući savesti radi.
 
Dobro je rekao: ako hoćete, jer on sam nije hteo niti da ih savetuje, niti da ih odgovara. Ništa ne ispitujte, da u preteranoj brižnosti ne biste pokazali bojazan pred idolima, i da biste svoju savest sačuvali čistom i nepomućenom.
 
28. Ako li vam neko reče: Ovo je idolska žrtva, ne jedite radi onoga koji vas izvesti i radi savesti; jer je Gospodnja zemlja i sve što je na njoj.
 
Ne zapovedam ti da se uzdržavaš zato, što je idolska žrtva tobože štetna, nego radi onoga koji te obavestio da je to idolska žrtva, da on ne bi bio oštećen i da ne bi pomislio, da hrišćani nisu dužni da se odvraćaju od idolskih stvari. Ne poučavam te da se uzdržavaš od idolskih žrtava zbog toga, što su one tobože nečiste i potpuno tuđe našem Gospodu. To se vidi otuda, što je Gospodnja zemlja i sve što je na njoj, tj. sve što postoji na njoj. Ili ovako: uzdržavaj se od te hrane, jer je sva zemlja Gospodnja, i možeš da se nasitiš nečim drugim, pošto ti je sve otvoreno.
 
29. Ali ne govorim za savest tvoju, nego drugoga.
 
Odnosno neznabošca. Kao što sam rekao, on će se možda sablazniti i smatrati da ugađaš stomaku ili će, možda, pomisliti da i ti, slično njemu, prihvataš idole. Da neko ne bi rekao: „Zašto bi se ti brinuo za onoga, koji te izvestio“, jer si pre toga rekao: Što da sudim onima, koji su napolju (1. kor. 5; 12), kaže: „Ne brinem se za njega, nego za vas, da vi ne budete osuđeni.“ Zbog toga je i dodao sledeće:
 
Jer zašto da moju slobodu sudi savest drugoga?
 
Slobodom naziva neobraćanje pažnje i neograničavanje zabranom. Ja ću, kaže, jesti slobodno i bez razlikovanja, ali će me neznabožac osuditi i reći: „Hrišćanska vera je isprazna: kažu da se gnušaju idola, a ono, što im se prinosi na žrtvu, jedu!“
 
30. Ako ja s blagodarnošću jedem, zašto da me ruže za ono, zašto ja blagodarim!
 
Ja, kaže, sa svoje strane, slobodno koristim tvorevinu Božiju, po blagodati Božijoj koja me utvrdila i ukrepila, tako da ne moram da pazim. Međutim, neznabožac će me klevetati kao da sam se licemerno udaljio od idola a da zbog stomakougađanja jedem ono, što im se prinosi na žrtvu. Reči za ono, za što ja blagodarim, znače: ja sa svoje strane blagodarim Bogu što me tako visoko uzdigao, čak i iznad judejskog smirenja, tako da ni u čemu ne nalazim štetu.“ Međutim, kao što sam rekao, sablažnjava se i kleveta neznabožac.
 
31. Ako li, dakle, jedete, ako li pijete, ako li što drugo činite, sve na slavu Božiju činite.
 
Sve, kaže, činite na slavu Božiju, jer se vašim sadašnjim delom Bog ne proslavlja, i pre moglo reći da se huli. Ako neko jede i pije u slavu Božiju i kad time nikoga ne sablažnjava, onda to ne čini zbog stomakougađanja ili zbog slastoljublja, nego da bi svoje telo pripremio za tvorenje vrlina. Uopšteno, delo se tvori na slavu Božiju onda, kada nikome ne škodi kroz sablazan, ali kad ne škodi ni samom čoveku, kao što škodi ono, koje se tvori zbog čovekougađanja ili zbog neke strasne pomisli.
 
32. Ne budite na spoticanje (sablazan) ni Judejcima, ni Jelinima, ni Crkvi Božijoj.
 
Nikome nemojte dati povod za klevetu. To će se dogoditi onda, kad ne budemo sablažnjavali niti Judejca, niti neznabošca, a utoliko pre svoju braću, jer su oni Crkva Božija. Zapazi: najvažnije je rekao na kraju. Hrišćani su dužni da i druge privlače veri a ne da progone čak i svoju braću. Pod njima (braćom) podrazumeva sve, koji su se sablaznili zbog njihovog okušanja idolskih žrtava.
 
33. Kao što i ja u svemu svima ugađam, ne tražeći korist svoju nego mnogih, da se spasu.
 
Proglasio ih je krivcima za nanošenje štete i neznabošcima i Judejcima, a zatim im zapovedio veliko delo. Da bi im pokazao lakoću toga dela, kao primer je naveo samoga sebe. Da on nije tražio svoju korist, vidi se iz mnogo čega, što je prethodno rečeno, na primer: Svima sam bio sve (1. Kor. 9; 22). Posebno se to vidi odatle, što je želeo da on sam bude odlučen zbog svoje braće (v. Rim. 9; 3).

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Znači svi ćemo odgovarati za to što su među nama oni koji su preljubnici sa inovernima?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *