NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

 

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA
SVETOG APOSTOLA PAVLA

 
DEVETA GLAVA
 
1. Nisam li apostol? Nisam li slobodan? Zar nisam video Isusa Hrista, Gospoda našega?
 
Prethodno je rekao:“ Ako hrana sablažnjava moga brata, uopšte neću jesti meso.“ Da ga neko ne bi smatrao razmetljivim i slavoljubivim, prinuđen je, najzad, da objavi da se uzdržavao i od dozvoljenoga, kako nekoga ne bi sablaznio. I dok je Hristos zapovedio propovedniku Evanđelja da se hrani od Evanđelja (v. Lk. 10; 7), tj, na račun onih koje poučava, ja sam, kaže, odlučio da je bolje da iznemognem od gladi i da ništa ne uzimam od vas, i da, umesto toga, radim svojim rukama i da se hranim od sopstvenog truda. Čini se pak da je među njima bilo i bogatih učitelja, koji su bili poštovani zbog toga što su besplatno poučavali i nastojali da postide Pavla. On je to razumeo i, kao što sam rekao, nije hteo da se hrani na račun svojih učenika, čak i ako je imao pravo na to. Tako se, kaže, ja ponašam, a vi se ne uzdržavate čak ni od mesa idolskih žrtava. Takva je, uopšteno, misao ovog mesta, koju on razvija u nekoliko stihova. Uostalom razmotrimo svaku izreku pojedinačno.
Nisam li apostol! Da neko ne bi rekao: „Ti ne možeš da uzimaš, i zato i ne uzimaš“, kaže: „Kako? Zar ostali apostoli ne uzimaju?“ „Da“, odgovoriće taj. „I šta sad? Nisam li ja apostol„, tj. isti onakav, kakvi su i oni. Nisam li slobodan, tj. niko mi ne zabranjuje da to uzimam. Da mu opet ne bi prigovorili: „Ostali apostoli su važniji od tebe, jer su oni videli Gospoda“, kaže: Zar nisam video Isusa Hrista, Gospoda našega… A posle sviju, kao kakvom nedonoščetu, javio se i meni (1. Kor. 15; 8). Videti Hrista sopstvenim očima predstavljalo je veliko preimućstvo, jer je i On Sam govorio: Blago očima koje vide, što vi vidite, jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi želeli videti što vi vidite (Lk. 10; 23-24).
 
Niste li vi delo moje u Gospodu?
 
Ako si i slobodan, ako si i apostol, ali nisi savršio nikakvo apostolsko delo, šta to onda znači? I Juda je bio apostol, i on je video Gospoda. Zbog toga kaže: Vi ste moje delo, što znači da sam ispunio apostolsko služenje. Kad je to rekao, dodao je i: u Gospodu, tj, nisam ga ispunio svojom silom, nego silom Gospodnjom.
 
2. Ako drugima nisam apostol, ali vama jesam.
 
Ne kažem da sam učitelj celoj vaseljeni, ali zar ja nisam vaš učitelj? Zašto ništa nisam uzeo od vas, kad sam na to imao posebno pravo? Kroz takav ustupak još više potvrđuje svoje slovo.
 
Jer ste vi pečat mojega apostolstva u Gospodu.
 
To jest, dokaz. Ako neko poželi da se uveri, da li sam ja zaista apostol, ja ću ukazati na vas. Vi ste pečat i potvrda mog apostolstva, jer sam među vama savršio sve, što je apostol dužan da učini.
 
3. To je moja odbrana pred onima, koji me osuđuju.
 
Onima koji žele da znaju, odakle se vidi da sam ja apostol, ponudiću vas u svoju odbranu. Dokazavši da ste se svemu od mene naučili, poraziću one što me osuđuju.
 
4. Zar nemamo pravo (dosl. vlast) jesti i piti?
 
Odnosno, da od učenika uzmemo ono, što nam je potrebno. Mi se, međutim, ne koristimo tim pravom, iako ga imamo.
 
5. Zar nemamo pravo sestru ženu sa sobom voditi, kao i ostali apostoli, i braća Gospodnja, i Kifa?
 
Apostole su sledile bogate žene, koje su im donosile sve što im je bilo potrebno i svu brigu o tome preuzimale su na sebe, kako bi se oni isključivo bavili propovedanjem. Zapazi da je vrhovnog, kao najvažnije, pomenuo na kraju, izražavajući sledeću misao: „Zašto da govorim o ostalima? I sam Petar tako postupa.“ Braćom Gospodnjom naziva Jakova, episkopa jerusalimskog, Josiju, Simona i Judu (Mt. 13; 55). Oni se braćom Gospodnjom nazivaju zato, što je Josif bio zaručen s Presvetom Bogorodicom.
 
6. Ili samo ja i Varnava nemamo pravo ovo činiti?
 
Zar mi nemamo pravo da živimo bez rada i da se, ne radeći, izdržavamo na račun svojih učenika? Nije prećutao ni o Varnavi koji je, kao što je to njemu bilo poznato, bio isti takav u tom pogledu, budući da je i on živeo od svog rada.
 
7. Ko ikad vojuje o svom trošku?
 
Svi vojnici dobijaju izdržavanje od države. Dolično je na prvo mesto postavio služenje vojnika, jer je ono slično apostolskom služenju – kako po opasnostima koje su s njim sjedinjene, tako i po borbi s duhovnim neprijateljima.
 
Ko sadi vinograd, i ne jede od roda njegova?
 
Tim primerom je ukazao na teškoće, mnoštvo nedaća i briga. Uostalom, nije rekao: jede sav rod, nego: od roda. Isto tako, nije rekao ni: ko se ne obogaćuje od roda, nego: ko ne jede. Tako svuda ubeđuje da se traži samo ono neophodno a ne suvišno.
 
Ili ko čuva stado, a od mleka stada ne jede?
 
Nije rekao: „prodaje ovce ili ih jede“, niti „sve mleko“, nego: od mleka. Time pokazuje da učitelj mora da se zadovolji malom nagradom i neophodnim izdržavanjem. Pominjući pastira, ukazuje na to da učitelj mora imati veliku brigu.
 
8. Zar ovo govorim po ljudskom? Ili ne govori ovo i zakon?
 
Zar ja to potvrđujem samo ljudskim primerima? Zar nemam i svedočenje Pisma? Ja mogu da dokažem da je to i Bogu ugodno: to isto zapoveda i zakon, koji nije od ljudi nego od Boga.
 
9. Jer je u Mojsejevu zakonu napisano: Ne zavezuj usta volu koji vrše.
 
Obilje je onoga, što potvrđuje ovaj predmet, pa zbog toga navodi i primer volova.
 
Brine li se to Bog za volove?
 
A zar se ne brine? Brine se, ali ne tako, da bi davao zakon o njima. Zato je brigom o beslovesnima napomenuo nešto drugo, odnosno, poučio je Judejce da se brinu o učiteljima. Odatle znamo da sve, što se u Starom Zavetu govori o beslovesnima, služi za poučavanje ljudi.
 
10. Ili govori upravo radi nas? Jer se radi nas napisa…
 
Upotrebio je reč „upravo“, kao kad je reč o opštepoznatom predmetu, kako slušaocima ne bi dao povoda da bilo šta prigovore.
 
Da koji ore, treba u nadi da ore.
 
Učitelj je dužan da obrađuje njivu srca i da se trudi s nadom na platu i nagradu.
 
I koji vrše, u nadi da će primiti po svojemu nadanju.
 
Od oranja je prešao na vršidbu, kako bi i time izrazio koliko se trude apostoli, jer se i oni bave i oranjem i vršidbom. Kako se onaj, koji ore, samo nada, dok se onaj, koji vrše, donekle i naslađuje, rekao je da onaj, što vrše, prima po svom nadanju. Da niko ne bi rekao: „Zar ti za tako veliki trud apostola nudiš samo onu nagradu, kojom će dobiti prehranu“, dodao je; s nadom tj. s nadom u buduća dobra. Neophodno je da se nadaju i u ta dobra, i to mnogo više nego u to, što će jesti i piti na račun učenika,
 
11. Ako mi vama posejasmo ono što je duhovno, zar je mnogo ako mi od vas požnjemo ono što je telesno?
 
Ovde dokazuje ispravnost toga dela. Vi, kaže, neravnomerno uzvraćate za ono, što ste primili. Mi smo u vas posejali duhovno, a vi nam uzvraćate telesnim. Zar je to veliko?
 
12. Ako li se drugi koriste vašim pravom, kako li ne bi mi.
 
Ukazuje na neke lažne učitelje, koji su od njih uzimali samovoljno i bez ikakvog stida. Zato nije rekao: ako drugi uzimaju, nego: ako se drugi koriste vašim pravom, tj. ako gospodare i vladaju nad vama, i ako vam naređuju kao robovima, zar onda nemamo veća prava mi, koji smo istinski apostoli?
 
Ali se mi ne koristimo ovim pravom.
 
Iako imamo pravo da jedemo i pijemo na vaš račun, mi to pravo nismo iskoristili, da se vi ne biste sablaznili. A vi ne možete da se uzdržite niti od (jedenja mesa) idolskih žrtava, da kroz to ne biste sablaznili slabe među braćom!
 
Nego sve podnosimo da ne učinimo kakve smetnje evanđelju Hristovu.
 
Da neko ne bi rekao: „Nije ti bilo potrebno, pa zato nisi ni uzimao“, kaže: iako smo u velikoj oskudici, ipak sve podnosimo – i glad, i žeđ, i golotinju, da ne bismo napravili neku smetnju, odnosno, neku prepreku za evanđelje i propoved.
 
13. Ne znate li da oni koji vrše svetu službu od svetinje se hrane!
 
Ne zadovoljivši se navedenim primerima, navodi i drugo mesto iz zakona, da bi dokazao da je imao pravo da uzima od učenika. Kako je zapovest o volovima objasnio u prenesenom smislu, kaže da zakon doslovno zapoveda da se oni, koji vrše svetu službu, hrane od svetinje, kao i Leviti, koji su po svom činu manji od sveštenika. Nije rekao: hrane se od onih koji prinose, nego: od svetinje, da se ni oni, koji primaju ne bi stideli što ih hrane ljudi, ali i da se oni, koji daju (prinose), ne bi pogordili.
 
I koji žrtveniku služe sa žrtvenikom dele.
 
Podrazumeva sveštenike i arhijereje. Glagolom ukazuje na neprestano služenje i obitavanje. Nije rekao da oni uzimaju svešteno, jer ukazuje na umerenost i da ne treba sakupljati novac. Takođe nije rekao ni da uzimaju od onih, koji prinose žrtve, nego da uzimaju od žrtvenika. Ono, što je bilo prineto, nije više pripadalo onima što su prineli, nego hramu i žrtveniku. Rekao je: uzimaju deo jer je krv zaklanih žrtava izlivana na žrtvenik, salo je spaljivano a ostali delovi mesa, kao što su grudi, desno pleće i neke iznutrice sveštenik je uzimao za sebe (3. Mojs. 10; 14). Međutim, žrtve paljenice su pripadale isključivo žrtveniku (3. Mojs. 9; 12-14).
 
14. Tako i Gospod zapovedi da oni koji evanđelje propovedaju od evanđelja i žive.
 
Najsnažniji od svih dokaza naveo je na kraju. Zašto bih kaže, iznosio čas jedno, a čas drugo? Gospod je tako zapovedio, dajući zakon saglasan sa starozavetnim (Lk. 10; 7). Kao što je prethodno rekao: od svetinje, tako kaže i ovde, ne da se hrane od učenika, nego od evanđelja, kako se ne bi preuznosili oni, koji ih hrane. Ne hraniš ga, kaže, ti, nego njegovo delo – evanđelje (blagoveštenje). Rekao je: da žive a ne da trguju ili da sabiraju bogatstvo.
 
15. A ja od toga ništa ne koristih.
 
Nisam se koristio nijednim od pomenutih starozavetnih primera, pa čak ni zapovešću Hristovom, da bih jeo i pio ono što je vaše.
 
I ne napisah ovo da meni tako bude.
 
Da mu neko ne bi prebacio: „Šta to znači? Do sada nisi koristio, ali hoćeš da se koristiš ubuduće, pa zato o tome i govoriš“, hita da ispravi takvo mišljenje i kaže: Ne napisah ovo da meni tako bude, tj. da bih ja uzimao od vas.
 
Jer bi mi bolje bilo umreti, nego da ko moju pohvalu uništi.
 
Ja ću se, kaže, radije saglasiti da umrem od gladi, nego što ću dopustiti da neko uništi moju pohvalu, tj. da je proglasi za sujetnu i praznu. Rekao je: pohvalu, da bi iskazao preobilje svoje radosti. Neko bi možda i rekao: „On uistinu nije uzimao, ali je tako postupao s bolom i žaljenjem.“ On, međutim, kaže: ja sam toliko daleko od žalosti, da se čak i hvalim tim.
 
16. Jer ako propovedam evanđelje, nema mi pohvale, jer mi i obaveza nalaže; i teško meni ako ne propovedam evanđelje.
 
Šta to govoriš? Tvoja pohvala nije u propovedanju evanđelja, nego u besplatnom propovedanju? Zar je poslednje bolje od prvog? Nije, kaže. Međutim, meni je zapoveđeno da propovedam evanđelje i to je moja obaveza. Ako je ispunjavam, u tome nema nikakvog savršenstva. Međutim, ako je ne ispunjavam, teško meni, jer ću biti mnogo bijen, kao onaj koji nije izvršio volju svog Gospodara (v. Lk. 12; 47). Besplatno propovedanje je delo slobodne volje, i zato je to pohvalno delo. Reči: obaveza mi nalaže nisu izrečene radi ukidanja slobodne volje, nego da bi se razlikovala sloboda da se uzme i strah od kažnjavanja zbog neispunjavanja dužnosti.
 
17. Jer ako ovo činim od svoje volje, platu imam; ako pak bez svoje volje, služba mi je poverena.
 
Da mi nije povereno delo propovedi, ja bih ga savršavao sam od sebe i imao bih velike i mnoge nagrade. Ako mi je pak povereno, očigledno je da ga ne savršavam sam od sebe, nego da to činim po volji Vladike. To znače reči: bez svoje volje. Zato ovo delo ne zaslužuje počast: ja samo ispunjavam služenje koje mi je povereno. Zapazi i sledeće. Nije rekao: ako radim bez svoje volje, neću imati nagradu, da bi pokazao da će on biti nagrađen i za propoved, iako u tom slučaju postupa po volji Vladike. Bilo bi nesaglasno s pravdom ako svi apostoli ne bi dobili nagradu za propoved, samo ne onakvu, kakvu će dobiti oni, što su besplatno propovedali.
 
18. Kakva mi je, dakle, plata? Da blagovesteći besplatno izložim evanđelje Hristovo, da se ne koristim svojim pravom u evanđelju.
 
Za mene je velika i pohvale dostojna nagrada da ne koristim svoje pra-vo da uzimam, i to da ga u potpunosti ne koristim. Uzimanje svagda naziva pravom (dosl. vlašću), kako bi pokazao da i oni, koji su uzimali, uopšte nisu sagrešili. Rekao je: u evanđelju, da bi pokazao da onaj, koji blagovesti i trudi se, treba i da uzme, a da onaj, koji ne dela, ne treba ni da uzima.
 
19. Jer budući slobodan od sviju, svima sebe učinih robom, da ih što više pridobijem.
 
Govori još više. Ne samo da nisam uzimao nego sam, budući slobodan i nikome potčinjen, bez tuđeg podsticaja svima postao rob, ne jednom ili dvojici nego čitavoj vaseljeni i ne zbog toga da bih svima ugodio laskanjem, nego da bih zadobio više verujućih, pošto je nemoguće sve zadobiti.
 
20. I postadoh Judejcima kao Judejac, da Judejce pridobijem.
 
Na primer, kad je obrezao Timoteja (Dela ap. 16; 3). Nije rekao: Judejac, nego: kao Judejac, da bi pokazao da je to delo imalo poseban cilj.
 
Onima koji su pod zakonom kao pod zakonom, da pridobijem one koji su pod zakonom.
 
Pod tim podrazumeva prozelite, ili one među Judejcima koji su poverovali, ali su se još uvek pridržavali zakona. Bilo je to onda, kad je postrigao glavu (Dela ap. 18; 18) i kad je prineo žrtve prema obredu očišćenja. Činio je to s posebnim ciljem i javno, da bi ispravio one, koji su tako postupali iz ubeđenja.
 
21. Onima koji su bez zakona postadoh kao bez zakona.
 
Pod onima, koji su bez zakona, podrazumeva one, koji nisu imali Mojsejev zakon i koji su se obratili u veru iz neznaboštva, kakav je bio Kornilije (Dela ap. 10). Kad ih je posećivao, Pavle je snishodio ka njihovoj slabosti. Možda tu podrazumeva i Grke, kojima se takođe prilagođavao. Na primer, kad je besedio pred Atinjanima, započeo je od žrtvenika koji se kod njih nalazio, i o Hristu ih nije učio kao o Bogu, nego kao o čoveku, jer oni ništa takvo nisu mogli da razumeju. Oni su i Njega smatrali za jednog od svojih bogova, kakvi su bili Herakle[1] ili Eskulap (Asklepije).[2] Svagda dodaje reč kao, da bi ti znao da se Pavle samo prilagođavao, iako, u stvari, nije bio takav.
 
Premda nisam bio Bogu bez zakona, nego sam u zakonu Hristovu, da pridobijem one koji su bez zakona.
 
Da ne bi pomislili da je Pavle besedeći s onima bez zakona menjao svoje mišljenje, kaže: Premda nisam bio bez zakona, nego sam u zakonu Hristovom, tj. imajući zakon koji je uzvišeniji od drevnog zakona, zakon Hristov. I zašto to? Da bi pridobio one, koji su bez zakona.
 
22. Slabima postadoh kao slab, da slabe pridobijem.
 
Tako i sada, usled vaše kolebljivosti i raspoloženja vašeg duha, koji je sklon sablazni, nisam hteo da se hranim na vaš račun. Čak i u onim slučajevima, kada on usled slabosti slušalaca ne govori jasno o božanstvenosti Sina ili o božanstvenosti Duha, znaj da on slabima postade kao slab.
 
Svima sam bio sve, da kako god neke spasem.
 
I zašto da mnogo nabrajam? Ja sam se svima prilagođavao. Iako se nisam nadao da ću sve spasti, želeo sam da bar neke spasem. I to još više zadivljuje. Veliko je delo truditi se do iscrpljenosti radi nekolicine. Dodao je: bar neke, da bi utešio učitelje. Iako niko ne spasava sve, nesumnjivo je da će neke spasti. Zato ne treba biti neradan.
 
23. A ovo činim za evanđelje, da budem njegov zajedničar.
 
Evanđeljem naziva verujuće, koji se spasavaju kroz evanđelje, kao što je i ranije rekao: od evanđelja da živite, tj. od verujućih. Ja, kaže, postupam tako stoga, da bih zajedno s verujućima bio zajedničar u vencima. Ne govori tako zbog toga, kao da je to činio zbog nagrade, nego da ih ubedi da sve učine za braću, nadajući se da će zadobiti nebeska dobra. Zapazi smirenoumlje apostola. Iako je dostojan prvenstva, on u pričasnosti dobrima postavlja sebe uporedo s verujućima uopšte.
 
24. Ne znate li da oni što trče na trkalšitu trče svi, a jedan dobija nagradu!
 
Dokazavši da je neophodno da snishode ka braći, obraća im se strožije. Njegove reči imaju ovaj smisao. Nemojte misliti da je za vaše spasenje dovoljno i to što ste poverovali i što ste stupili na poprište Crkve (u arenu Crkve). To je malo, kao što je i onima na trkalištu malo da samo trče. Oni, osim toga, moraju da trče besprekorno, i to do samog cilja. Ko je tako trčao, jedino je on i dobio nagradu. Vi ste pak u opasnosti da je ne dobijete jer, znajući više nego drugi, nipodaštavate svoju braću i okušate meso idolskih žrtava.
 
Tako trčite da je dobijete. 25. A svaki koji se bori od svega se uzdržava.
 
Vi kaže, treba da trčite tako, da je dobijete. To se, međutim, ne događa bez ljubavi, koju vi nemate. Iako sebe smatrate savršenima, to nije pravedno, jer vi to još niste dostigli. Nagoveštavajući da među njima ima mnogo nedostataka, u koje su spadali stomakougađanje, blud i pijanstvo, kaže: A svaki koji se bori u svemu se uzdržava, ne od ovoga ili od onoga, nego se od svega uzdržava. Priznajte, dakle, da ste još daleko od savršenstva i znajte da je dobijanje nagrade uslovljeno uzdržanjem.
 
Oni pak da dobiju raspadljiv venac, a mi neraspadljiv.
 
To je razobličenje. Oni se uzdržavaju radi dobijanja propadljivog venca, a mi to ne činimo ni za onaj nepropadljivi!
 
26. Ja, dakle, tako trčim, kao na nepouzdano.
 
Šta to znači: kao na nepouzdano! To, da ja sve radim s ciljem: i kad obrezujem, i kad sečem kosu. Ništa ne činim bez razmišljanja i bez cilja, kao vi. Kakav je cilj jesti meso idolskih žrtava, kad drugi zbog toga propadaju? Uistinu nikakav. Čineći to bez razboritog temelja, vi trčite kao na nepouzdano, bez cilja i uzaludno. Kao prevashodni učitelj, apostol najpre samoga sebe daje kao primer.
 
Tako se borim, ne kao onaj, koji bije vetar.
 
Znam koga ću da porazim, odnosno, đavola. Vi, međutim, ne poražavate njega, nego savršenstvo znanja upotrebljavate za sujetu (ispraznost).
 
27. Nego iznuravam telo svoje i savlađujem ga.
 
Ovde im ukazuje da su se oni predali stomakougađanju i opravdavaju ga izgovarajući se savršenstvom. Ja, međutim, podnosim svaki trud, da bih živeo celomudreno.
Iznuravam znači: bijem se sa telom. Dakle, apostol hoće da pokaže da je borba s prirodom veoma težak podvig. Telo je, kaže, veoma samovlasno i snažno u borbi. Kako je rekao iznuravam i pomenuo modrice, odmah je dodao i: savlađujem, da bi ti znao da nije potrebno uništavati telo nego ga, kao svojevoljnog roba, treba krotiti i potčinjavati, što je svojstveno gospodaru a ne neprijatelju. Neki misle da je iznuravam rečeno umesto: iscrpljujem glađu.
 
Da propovedajući drugima ne budem sam odbačen.
 
I kroz to ih pobuđuje na veću budnost (trezvenoumlje). Ako ni meni, kaže, za spasenje nije dovoljno da propovedam i učim, nego je potrebno i da se u svemu pokažem neporočan, kako onda vi možete da se spasete jedino verom, kad služite tolikim strastima?
 


 
NAPOMENA:

  1. Najproslavljeniji junak grčke mitologije, poznat po neobičnoj snazi, kojom se odlikovao još od detinjstva. Poznat po tome što je izvršio dvanaest velikih podviga i što je putovao s Argonautima u potrazi za zlatnim runom. Njegova sudbina obrađena je, između ostalog, i u dramama Sofokla i Euripida.
  2. Grčko božanstvo lekarske veštine, posebno poštovano u Epidauru. Njegov atribut je zmija obavijena oko štapa.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Znači svi ćemo odgovarati za to što su među nama oni koji su preljubnici sa inovernima?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *