TUMAČENJE POSLANICE GALATIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

 

TUMAČENJE POSLANICE GALATIMA
SVETOG APOSTOLA PAVLA

 
4,1-31
 
Gal. 4,1-31: 1 Ali velim: dok je naslednik dete ništa se ne razlikuje od roba, iako je gospodar od svega; 2 nego je pod staraocima i upraviteljima sve do roka koji je otac odredio. 3 Tako i mi, kad bejasmo mladi, bejasmo pod stihijama sveta zarobljeni; 4 a kad se navrši vreme, posla Bog Sina svoga, koji je rođen od žene i rođen pod zakonom, 5 da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo posinaštvo. 6 A pošto ste sinovi, posla Bog Duha Sina svoga u srca vaša, koji viče: Ava! Oče! 7 Tako nisi više rob nego sin; a ako si sin, i naslednik si Božji kroz Hrista.
8 Ali tada, ne znajući Boga, služiste bogovima koji to nisu po prirodi svojoj. 9 No sad, poznavši Boga, ili bolje: poznati bivši od Boga, kako se vraćate opet na slabe i uboge stihije, kojima opet iznova hoćete da služite? 10 Vi gledate na dane i mesece, na vremena i godine! 11 Bojim se za vas da se nisam uzalud trudio oko vas.
12 Braćo, molim vas, budite kao ja, jer sam i ja kao vi. Ništa mi vi ne učiniste nažao. 13 A znate da vam u slabosti tela prvi put propovedah evanđelje. 14 I napasti moje koja beše na telu mome vi ne prezreste, niti popljuvaste, nego me primiste kao anđela Božjega, kao Hrista Isusa. 15 Kakvo bejaše onda vaše blaženstvo! Jer vam svedočim da biste, da je to bilo moguće, izvadili oči svoje i dali meni. 16 Time li vam postadoh neprijatelj što vam istinu govorim? 17 Oni ne revnuju dobro za vas, nego hoće da vas odvoje, da vi revnujete za njih. 18 A dobro je revnovati svagda u dobru, i ne samo kad sam ja kod vas. 19 Dečice moja, koju opet u mukama rađam dok Hristovo obličje ne postane u vama (ἄχρις οὗ μορφωθῇ Χριστὸς ἐν ὑμῖν = dok se Hristos ne uobliči u vama; dok se Hristos ne obrazuje u vama); 20 hteo bih da sam kod vas, i da izmenim svoj glas, jer sam u nedoumici odnosno vas (ὅτι ἀποροῦμαι ἐν ὑμῖν = jer ne znam šta bih s vama).
21 Kažite mi vi koji hoćete da budete pod zakonom, ne slušate li zakona? 22 Jer je pisano da Avraam imade dva sina, jednoga od robinje a drugoga od slobodne. 23 Ali onaj od robinje, rodi se po telu; a onaj od slobodne, po obećanju. 24 To je rečeno u prenosnom smislu: jer su te dve žene dva zaveta, jedan od gore Sinajske, koji rađa za robovanje, a to je Agara; 25 jer Agar je gora Sinaj u Arabiji, i ona odgovara sadašnjem Jerusalimu koji robuje sa decom svojom; 26 a gornji Jerusalim slobodan je, i on je mati svima nama. 27 Jer je pisano: Razveseli se, nerotkinjo koja ne rađaš; klikni i poviči ti koja ne trpiš porođajne muke; jer ostavljena ima mnogo više dece nego ona koja ima muža. 28 A mi smo, braćo, kao i Isak, deca obećanja. 29 No kao što onda onaj koji se rodi po telu gonjaše onoga koji se rodi po duhu, tako i sada. 30 Ali šta govori pismo? Oteraj robinju i sina njezina, jer sin robinje neće naslediti sa sinom slobodne. 31 Tako, braćo, nismo deca robinje nego slobodne.
 
4,1-2
 
Svojom preporodnom i preobražajnom silom blagodat Hristova izjednačuje sve ljude u Hristu, daje im bogočovečanski duh i obličje, i među njima nema ni roba ni slobodnjaka, ni Jevrejina ni Grka, već su svi jedno u Njemu. Ali do dolaska Gospoda Hrista u svet, i Jevreji pod Zakonom i neznabošci pod stihijama sveta, ne razlikuju se u suštini među sobom, jer su podjednako robovi greha. Naslednik, sve dok je nepunoletan, ne razlikuje se od roba iako je gospodar od imovine svoga oca, jer ne upravlja njome, nego je pod tutorstvom i starateljstvom staralaca i tutora. Jevrejski narod, iako naslednik po obećanju, zbog svoje grešnosti nalazio se pod starateljstvom i tutorstvom Zakona, jer se pokazao nepunoletan i nedorastao da upražnjava nasledničku vlast nad imovinom Oca Nebeskog.
 
4,3
 
Ali isto tako i neznabošci, robovi greha, robovali su grehu obožavajući mesto Tvorca razne stihije ovoga sveta: sunce, mesec, zvezde, ljude, životinje, i druga stvorenja i tvari. Naročito ih je obožavanje ljudi kao bogova odvelo obožavanju ljudskih duhovnih sila i njihove delatnosti: obožavanju razuma, strasti, filosofije, nauke, umetnosti. To obožavanje čoveka u raznim vidovima bilo je ništa drugo do robovanje raznim neistinama i obmanama i prevarama „po kazivanju čovečjemu“, „po stihijama sveta“ (Kol. 2,8). To duhovno detinjstvo, nepunoletstvo, nezrelost, držalo je u zarobljeništvu greha i Jevreje i neznabošce: i jedni i drugi podjednako roblje greha, smrti i đavola. Jevreji kroz svoje grehe, neznabošci opet kroz svoje, detinjski su porobljavali sebe smrti, a preko nje đavolu i njegovom carstvu zla. Zarobljenici smrti, to su svi ljudi, bili Jevreji ili neznabošci, do ovaploćenja Boga Logosa. Zarobljenici smrti, bespomoćni kao nejaka deca u neraskidljivim okovima smrti.
 
4,4-5
 
I to sve tako dok se ne navrši vreme. „A kad se navrši vreme“ gospodarenja greha, smrti i đavola nad rodom ljudskim, da se ljudi ne bi potpuno ogrehovili, osmrtili, ođavolili, „posla Bog Sina svog“ da osveti, osmisli vreme i spase ljude. Jer šta je smisao i cilj vremena? Da se osveti i preobrazi u večnost, da postane uvod i uvoditelj u večnost. A ono može postati to, ako se ispuni Večnim Bogom. Jedino sjedinjujući se kroz Bogočoveka Hrista sa večnošću božanskom vreme postiže svoje božansko naznačenje i cilj, jer i samo postaje sastavni deo bogočovečanske večnosti u Crkvi; i u svetoj tajni Crkve i čudesnog bogočovečanskog domostroja spasenja nalazi svoje osvećenje i preobraženje (sr. Ef. 1,10). Padom svojim u greh, žena je prva obesvetila vreme, obesmislila ga, unela đavolsku stihiju u njega, opoganila ga, i ono je postalo kao neko obitalište smrti, đavola i svakoga zla. Sin Božji, Gospod Hristos rađa se „od žene“, koja pretstavlja sav rod ljudski, svu prirodu ljudsku, da iskupi i spase sve ljude, kao potomke te prve žene, jedne i jedine roditeljke vascelog roda ljudskog, koji je „seme ženino“ (1. Mojs. 3,15), „seme Davidovo“ (Rim. 1,3). On se rađa „pod zakonom“, da spase i one koji su „pod zakonom“, Jevreje, izabrani narod Božji, da oni ne bi uobrazili da njima nije potrebno spasenje, i da se Spasitelj rodio samo za neznabošce, neizabrane narode Božje. Pored toga, kao izabrani narod Božji, Jevreji su odgovorniji za carovanje greha i smrti u svetu nego neznabošci, pošto su imali Zakon i darove od Boga koje neznabošci imali nisu.
Bog Logos se rađa na naš zemaljski svet radi usinovljenja ljudi Bogu: „da primimo posinaštvo“. Jer Bog je i sazdao rod ljudski, sa krajnjim i jedinim ciljem, da Mu ljudi budu sinovi (sr. Ef. 1,5). Kroz greh i smrt i ođavoljenje ljudi su se udaljili od Boga, i toliko odrodili od Njega da su izgubili svoje božanske, bogolike odlike i postali „deca đavola“ (1. Jn. 3,10). Sin Božji se rađa kao čovek, da bi ljudi verom u Njega postali sinovi Božji (sr. Gal. 3,26), i tako postali ono radi čega ih je Bog i stvorio. I oni to postaju Gospodom Hristom, jedino Njime, zato što je On, Bogočovek, kao istiniti Bog imao sile da prirodu ljudsku spase od greha, smrti i đavola, i kao istiniti čovek – da to spasenje preda ljudima u svetoj Crkvi Svojoj, u Bogočovečanskom telu Svom. Postajući sinovi Božji verom u Jedinorodnog Sina Božjeg, Gospoda Hrista, ljudi postaju Njegovi sutelesnici i zajedničari Njegove svemoćne blagodati (sr. Ef. 3,6), kojom savlađuju svaki greh, svaku smrt, svakog đavola, i dobijaju snage da još ovde na zemlji žive večnim životom i radi večnoga života.
 
4,6
 
Vasceli bogočovečanski podvig Gospoda Hrista ima jedan cilj: „da primimo posinaštvo“. A sa posinaštvom Bogu, mi kao sinovi Božji, primamo od Boga kao od Oca sve darove, sva bogatstva, sva blaga Božja. Pa i nesravnjeno više od toga: primamo najviše što se može primiti u svima svetovima, i što se može zamisliti i poželeti: primamo samu Presvetu Trojicu. Jer kroz Hrista postajemo potpuno Njeni, i Ona potpuno naša. Mi – deca Njena, mi – sinovi Njeni! Sva duša naša otvorena za sva božanska savršenstva, za sve božanske tajne, za sve božanske svete sile, za svu Božansku Svetu Trojicu. Više nismo zatvoreni pod greh, pod smrt, pod prokletstvo, da ne bismo mogli primiti Trosunčanog Boga i Gospoda u sebe, u srce svoje. Očišćeno verom u Gospoda Hrista, naše srce postaje hram Duha Svetoga; zagrejani ljubavlju prema Gospodu Hristu i Nebeskom Ocu, mi otvaramo sinovska srca svoja k Bogu da se Njime ispune. I vi, nekadanji neznabošci, verom u Jedinorodnog Sina Božjeg postajete sinovi Božji. „A pošto ste sinovi, posla Bog Duha Sina svoga u srca vaša, koji viče: Ava! Oče!“ Radi Sina Duh Sveti se daje svima koji verom u Sina kroz krštenje postaju sinovi Božji. Svojim očovečenjem Gospod Hristos je svu prirodu ljudsku, koja je u osnovi ista i kod Jevreja i kod neznabožaca, u načelu obožio, i time osvetio, i time osposobio da postane primalište i obitalište Svetoga Duha. A Duh Sveti, uselivši se u srca vaša verom i ljubavlju i krštenjem, i ostalim svetim tajnama i svetim vrlinama, razliva po celom biću vašem osećanje, saznanje i ubeđenje da ste i vi sinovi Božji, i sve se to sliva u klik vašega duha, ispunjenog Duhom Svetim: Ava! Oče! Sve vaše pretstave o Bogu, sve vaše misli o Bogu, stapaju se u radosno, milo, ushićeno osećanje – sveosećanje, misao – svemisao: da je Bog – naš Otac, a mi – deca Njegova, sinovi Njegovi. Iza svega i svrh svega ostaje jedno, sveobuhvatno osećanje i saznanje: Bog je tvoj Otac, a ti Njegov sin. Duh Sveti koji radi Sina Božjeg obitava u vama, u vašim srcima, izliva u srca vaša božansku ljubav i sve ostale svete vrline i svete sile (sr. Rim. 5,5); i vi Duhom Svetim – duhovno mislite (sr. Rim. 8,5), a Duhom Svetim i osećate, i volite, i delate, i živite. Duh čovečji bez Duha Božjeg, šta je? Priviđenje, utvara, neobjašnjiva zagonetka, jeziva tajna, neulovljiva senka, usplahireni slepi miš, plen demona, igralište strašila. A sa Duhom Božjim, Duhom Svetim, Duhom Sina Božjeg Jedinorodnog, Gospoda našeg Isusa Hrista, duh čovečji šta je? Radost nad radostima, ushićenje nad ushićenjima, savršenstvo nad savršenstvima: jer ga Duh Sveti vodi iz savršenstva u savršenstvo, vodeći ga iz jedne svete tajne u drugu, iz jedne svete vrline u drugu, dok ga potpuno ne oboži, ne obogočoveči, ne ispuni svetim i svetlim bogomislima, bogoosećanjima, bogoblagovestima, bogoraspoloženjima, koja se neprekidno preobražavaju iz sile u silu, iz savršenstva u savršenstvo, i tako kroz ovaj zemaljski život, a posle njega i kroz onaj u svima božanskim večnostima sviju Božjih svetova.
 
4,7
 
Sve je to istina nad istinama, i neka to ne čudi tvoju majušnu misao ljudsku: jer si postao sin Božji. A postavši sin Božji, nisi više rob, nego si kao sin Božji i „naslednik Božji kroz Hrista“. Naslednik Božji! – ima li išta veće, i više, i uzvišenije, i vrednosnije, i dragocenije od toga za tebe, čoveka, nekadanjeg bespomoćnog roba greha, smrti i đavola? Šta je to što bi ljudi mogli poželeti kao nešto bolje i uzvišenije i dragocenije od onoga što im Gospod Hristos daje očovečivši se i verom pruživši im vascelog Boga, sa svima savršenstvima i bogatstvima? Hristom postaješ naslednik svega Božjeg, – ima li išta veće od toga, išta slavnije, bogatije, besmrtnije, večnije? Ko ti to drugi može dati? Niko, jer niko nije to što Gospod Hristos, te niko i nema ono što On ima i što On daje. Da, to je jedini Bog u svima svetovima koji iz neiskazanog čovekoljublja kao Jedini pravi Čovekoljubac daje čoveku, rodu ljudskom sve Svoje: svu punoću Svoga Božanskog bića (sr. Kol. 2,9-10; Ef. 3,19). Bez Hrista, i do Hrista, šta si, i šta si bio? rob – ne samo stihija ovoga sveta, nego još i gore, još i najgore: rob strasti, rob grehova, rob zala, rob smrti, rob đavola. O, čoveče bez Hrista, tvoje je ropstvo neiskazano i sveužasno; ti si neodrobljivo zarobljen! Jer ko te od ljudi mogao, i može, osloboditi toga ropstva: ko od mudraca, ko od učenjaka, ko od vojskovođa, ko od careva, ko od tirana? Niko! niko! niko! Pa ne samo to, nego i svi ljudi skupa, sav rod ljudski, od Adama tja do poslednjeg čoveka na zemlji, kada bi se rešio da tebe jednog oslobodi od smrti, da li bi mogao? Sigurno da ne bi, jer je smrt jača, neizmerno jača od svih ljudi svih vremena i rasa. Jedan je u rodu ljudskom jači od nje, samo jedan: Bogočovek, Gospod Isus Hristos. A sa Njim i u Njemu i kroz Njega svi oni koji veruju u Njega, i verom u Njega postaju naslednici svih Njegovih božanskih moći i sila, pa i Njegove božanske moći nad smrću: pobeda nad smrću, nad grehom, nad đavolom. Možeš i ti, i sa tobom svi hrišćani skupa, potrošiti sve duše svoje da biste mišlju prozreli i sagledali i obuhvatili ona božanska bogatstva i blaga koja Gospod Hristos daje ljudima i ima za njih i u ovom i u onom svetu, pa ipak nećete moći ni izdaleka naslutiti njihov sjaj i neizmernost i sladost i radost (sr. 1. Kor. 2,9). Kakvo veličanstvo postaje čovek sa Hristom! božansko veličanstvo! božanski prestolonaslednik! Gle, Gospod Hristos – istiniti čovek, sa istinitim čovečanskim telom, vaznesen na nebo, sedi večito s desne strane Bogu Ocu na prestolu svebožanske slave! A On je savazneo, i neprestano savaznosi sa Sobom i drži kraj Sebe sve one koji veruju u Njega: „izabrani rod, sveti narod, narod dobitka, narod Božji“ (1. Petr. 2,9.10).
To je vera naša, to je vizija naša, to je besmrtna stvarnost naša, to je večni život naš. „Jer je naše življenje na nebesima“ (Flb. 3,20). Zato „tražite ono što je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onome što je gore a ne što je na zemlji“ (Kol. 3,1-2). Vi „umreste s Hristom stihijama sveta“; iako živite u telu na zemlji – „vaš je život sakriven s Hristom u Bogu“ na nebesima (sr. Kol. 2,20; 3,4). Da, to je večni život naš, koji počinje još ovde na zemlji, obavezno ovde na zemlji. Eto, radi toga je čudesni Gospod i došao među nas, i postao kao jedan od nas, da nas Sobom i u Sebi uznese iznad svih smrti i svetova! o, i iznad svih nebesa, iznad svih Heruvima i Serafima, na večni presto večne slave Trosunčanog Božanstva! To je jedino istinsko čovekoljublje! – i nema drugog! To je Jedini Čovekoljubac – i nema drugog! Svako drugo čovekoljublje, nije li samozvanstvo, neistina, laž? I avaj – ljudožderstvo! Jer se čovekoljubljem ne može nazvati ništa što ostavlja čoveka robom smrti. Niti se čovekoljupcem može nazvati iko koji čoveka ostavlja robom smrti.
Dok čovek verom u Bogočoveka Hrista ne postane sin Božji, on zanavek ostaje rob smrti, rob greha, rob đavola, pa makar bio ne znam kakav filosof, ili vojskovođa, ili naučnik, ili mudrac, ili genije, ili sve to skupa zajedno. Jer sve to bez Hrista samo je muka na muku, okov na okov, tamnica na tamnicu, ropstvo na ropstvo, teret na teret, užas na užas, varka na varku, strahota na strahotu, smrt na smrt, pakao na pakao. Prokleti bili! jer me čine, posredno i neposredno, mnogostrukim robom smrti, smrti, smrti – smrdljive, strašne, nakazne, jezive, odvratne, svepagubne, sveljudožderske, sverazorne! A biti takav robčovek – zar je u tome ikakvo zadovoljstvo, i radost, i uteha? Pa to je prokletstvo nad prokletstvima, jeziva povorka crnih prokletstava. Da, prokletstvo je nad prokletstvima biti čovek a ne verovati u Hrista. O! ubijte u meni po stoput, po hiljadoput svako samosaznanje i samoosećanje, samo me ne odvajajte od čudesnog Gospoda Hrista! Ni pod kojim uslovom neću da sam čovek bez Njega, neću da sam biće koje ima svesti i samosvesti, osećanje i samoosećanje, jer sve to bez Njega – pakao je, pakao je, i samo pakao! Samoosećanje čovekovo, samosaznanje – čist je pakao bez Hrista, i prokletstvo. Tek u Hristu, i sa Njim, ono se postepeno oslobađa svoje proklete paklenosti, i blagodaću Njegovom preobražava u raj, po kome bujno niče i raste i uspeva neuvenljivo i miomirisno cveće besmrtnosti: božanske misli, božanska osećanja, božanske želje, božanska raspoloženja, božanska dela. Ispunjujući Hristom Bogom dušu svoju kroz veru u Njega i ljubav k Njemu, čovek postepeno pretvara biće svoje u rajsko biće; i onda je radost nad radostima i blaženstvo nad blaženstvima biti čovek. Jer biti Hristov čovek ustvari i znači biti istinski čovek.
 
4,8-9
 
Pakao je svaki čovek bez vere u Hrista, jedinog istinitog Boga u svima svetovima. Ne veruje li u Hrista, čovek je uvek rob lažnih bogova: lažnih bogova oko sebe ili u sebi. Jer čovek: ili obogotvorava bića i stvari oko sebe, ili obogotvorava svoje misli, svoje ideje, svoje strasti u sebi. A za sve te bogove kojima čovek robuje svesno i nesvesno, provera je jedna: smrt. Proverite ih smrću: ako ne mogu da je pobede, onda su to lažni bogovi, lažni svi od reda, od prvog do poslednjeg. Sve što nije jače od smrti, a proglašuje sebe za boga, lažan je to bog, nesumnjivo lažan. I svaki koji nije jači od smrti, a predlaže sebe za boga, ili smatra sebe bogom, ili hoće da sobom zameni istinitog Boga, lažan je to bog, laže i sebe i sve oko sebe. Ljudi nesumnjivo služe lažnim bogovima, ako ne služe jedinom istinitom Bogu – Gospodu Hristu. Jer svi takozvani bogovi nisu to po prirodi, tojest nemaju u sebi ono što istinitog Boga čini istinitim Bogom, a to je: Večni Život, Večna Istina, Večna Pravda, Večna Ljubav, Večna Svemoć, Večno Blaženstvo. Ko to ima – taj je istiniti Bog, i time je jači od smrti. A po čemu možemo znati da to neko ima? Po tome, ako nama ljudima da – Večni Život, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večno Blaženstvo. A to rodu ljudskom daje samo Gospod Isus Hristos – Bogočovek. Zato je On jedini istiniti Bog roda ljudskog, posvedočen nepobitno sveopštim iskustvom roda ljudskog. Tu nema ničeg izmišljenog, već sve sama bogočovečanska stvarnost, opipljiva za sve ljude, za svako ljudsko biće: opipljiv je i očigledan je i Život Večni i Ljubav Večna i sve što Bogočovek Hristos kao jedini istiniti Bog daje ljudima postavši čovek i boraveći u telu Svom – Crkvi (sr. 1. Jn. 1,1-3; 5,20.11-12; 4,9).
Bogočovek je čovečanski očigledno i stvarno pokazao i dokazao da je istiniti Bog, ali je i božanski sveubedljivo pokazao i dokazao da je u isto vreme i istiniti čovek. Zato mimo Bogočoveka nema istinitog Boga. I Jevrejstvo, bez Mesije Bogočoveka – mrtva je senka, neostvareno obećanje, nepotvrđena i neposvedočena vera pobedom nad smrću. Po slabosti i nemoći Jevrejstvo se izjednačuje sa neznaboštvom kada odbacuje Mesiju Bogočoveka, ili kada hoće da Bogočoveka potčini slabim i ubogim stihijama svojim, da Ga prepravi i dotera po slici i prilici svojoj. A to činite i vi, nekadanji neznabošci u Galati, podajući se sablaznima, na koje vas mame jevrejski obredoljupci i zakonski bukvalisti. Sve u ovome svetu dobija svoj smisao, pravi smisao, samo u svetlosti onoga sveta, u svetlosti Večnosti, koju je Gospod Hristos sneo s neba na zemlju postavši čovek.
 
4,10
 
Tako, i dani i meseci i vremena i godine dobijaju svoj pravi, večni smisao jedino u Hristu i Hristom. Sve je to čoveka radi, a čovek – Bogočoveka radi. Eto vam sigurnog evanđelskog, bogočovečanskog merila za to. A ne prihvatite li ovo jedino istinsko i sigurno merilo,
 
4,11
 
bojim se za vas da se nisam uzalud trudio oko vas: jer će uzalud biti moj trud oko vas, ako vas nešto ili neko opet odvuče od jedinog istinitog Boga i Gospoda – Isusa Hrista. A odvuče li vas od Njega, avaj – odvučeni ste u neistinu, u laž, u smrt, u pakao. I opet postajete roblje i plen greha, smrti i đavola. A ko će vas onda izbaviti? Ta vi znate da od toga izbavlja samo On – Jedini Pobeditelj smrti i Vaskrsitelj, Gospod Hristos. Zašto se onda vraćate na slabe i uboge stihije, vi svebogati i svemoćni bogataši, vi svemoćni sinovi Božji, vi svebogati naslednici Božji? Ta te će vas stihije osiromašiti i ogoliti: oteće vam i besmrtnost i život večni i sva blaga večna, božanska, nebeska! Opomenite se, trgnite se, vi ste nad ambisom svesmrti, svegreha, svepakla! Još malo, još malo, pa će vas iskušenja i sablazan strovaliti u pakao, iz koga nema povratka, sem kroz mučni i teški podvig pokajanja i samoispaštanja krvavog i znojavog. Ne dajte se ponovo u ropstvo smrti, jer vas u njega vuku svi lažni bogovi; a od njega vas spasava samo jedini istiniti Bog i Gospod – Isus Hristos Bogočovek.
 
4,12
 
Braćo, mislite li da ste pronašli novu istinu i nov put spasenja, kada hoćete da pristupite Zakonu Mojsijevom. Molim vas, pogledajte na mene, i uzmite mene za primer: ja sam bio veliki revnitelj Zakona, a to je ono što vi sada hoćete da budete; ali sam ja, poznavši Hrista, istinitog Mesiju i Spasitelja, odbacio Zakon, i sav pošao za Spasiteljem radi spasenja duše svoje, – stoga budite kao i ja. Koristite se mojim iskustvom. No ako i dalje ostanete uporni u toj želji da sledujete Zakonu Mojsijevom, znate li kome ćete učiniti nažao? Ne meni, već sebi. Da, sebi: jer ćete sebe lišiti Spasitelja i spasenja; izgubićete Gospoda Hrista, jedinog Spasitelja roda ljudskog pod nebom. Izgubivši Njega, vi ćete izgubiti: Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, Večni Život, Carstvo Nebesko; izgubićete jedinog istinitog Boga u svima svetovima, i time Jedinog Pobeditelja smrti. A kakva vam je onda korist, makar zadobili sve svetove? Jer svi ti svetovi, šta su čoveku koji nema istinitog Boga, nego muka na muku i jad na jad i leš na leš! To je najstrašnije što vam se može desiti: izgubiti Hrista Spasitelja. A šta je strašnije za čoveka nego – nemati jedinog istinitog Spasitelja, i tako ostati bedni rob greha, smrti i đavola?
 
4,13
 
Blagovest o jedinom Spasitelju ja vam prvi donesoh: i pokazah i dokazah vam ne samo rečima nego i čudesima, da je Isus Hristos zaista jedini Spasitelj ljudi u našem zemaljskom svetu. Tu istinu vi svim bićem i osetiste i primiste, iako sam vam je propovedao budući bolestan telom. Zašto vi, zbog slabosti i bolesti tela mog, ne odbaciste onda tu blagovest i istinu? Zato što ste uvideli da Gospod svespasonosni kroz slabost moju pokazuje svu silu Svoju: obelodanjuje i daruje vam sva božanska blaga Svoja i sve božanske sile Svoje. I još zato što ste osetili da je bolest moja na meni po promislu Božjem: da me opominje da se ne pogordim što se preko mene objavljuju i daruju vama tako neiskazana blaga Božja i sile Božje; da me potseća na milu nemoć moju, i na prolaznost i smrtnost tela; da ne uobrazim da je išta od toga moje, već da najpre ja, a i vi posle mene i zbog mene, znamo da je spasenje samo od Spasitelja, i sve što spasenje donosi: pobedu nad grehom, smrću i đavolom, vaskrsenje, večni život, večnu istinu, večnu ljubav, večno blaženstvo, večni raj.
 
4,14
 
Zbog svega toga vi ne prezreste tu napast moju, niti me popljuvaste, nego me primiste kao anđela Božjeg: jer samo anđeo Božji mogao vam je doneti takvu neviđenu blagovest i pokazati vam nebo na zemlji, Boga među ljudima, Pobeditelja smrti među robljem smrti, bezgrešnog Bogočoveka u carstvu greha. I vi ste osetili da nisam tu glavno ja već On – Gospod i Spasitelj, i sve ono što On oličava i donosi preko mene ništavnog, bolesnog, siromašnog. Čovek? Zar čovek, ikoji čovek, a kamoli ja – bolestan čovek, može ljudima davati takvo zdravlje, i duhovno i fizičko, puno večne istine, večne pravde, večne ljubavi, puno neba, Boga, besmrtnosti, večnosti? Zagledani u čudesne božanske darove koje vam je jedini Bog i Gospod, Isus Hristos Bogočovek – nudio i davao preko mene bolesna, vi me ne samo primiste kao anđela Božjeg nego kao Hrista Isusa. Toliko sam ja postao neprimetan za vas, ja – Savle i Pavle, jer vam ništa svoje nisam davao, već samo ono što je Njegovo, a kroz sve to Njega samog – čudesnog i nezamenljivog? Gospoda Hrista, Spasitelja i Bogočoveka. U tome je i neiskazana radost moja što ja sebe ne propovedam već Njega – jedinog Spasitelja, i što sebi ne živim već Njemu, i što sebe neću i ne želim već samo Njega: da sav budem u Njemu i On u meni. Radost nad radostima je za mene: što ja ne živim već u meni živi Gospod Hristos; i vi me primiste kao Hrista Isusa. I s pravom, jer vam ništa svoje niti nudim niti dajem; jer sam davno umro sebi, davno je umro Savle, da bi u meni mogao živeti večni Bog i Gospod – Isus Hristos.
 
4,15
 
I zbog svega toga, kakvo bejaše onda vaše blaženstvo! Vaistinu neuporedivo i posve izuzetno blaženstvo na zemlji: poznati jedinog istinitog Boga i Spasitelja, dobiti kroz Njega spasenje i život večni i sve božanske sile i radosti. Ustvari, to jedino i zaslužuje da se nazove blaženstvom čovekovim u svom svetu. Sve drugo, upoređeno sa tim, nije li prokletstvo? Prokletstvo je i savest čovekova bez Boga, jer ranije ili kasnije ona neizostavno postane rob sablazni, lakej greha, plen smrti. Tako i duša čovekova bez Boga, tako i um, tako i volja, tako i istina čovekova bez Boga, i pravda čovekova bez Boga, i dobro čovekovo bez Boga, i život čovekov bez Boga – sve samo prokletstvo do prokletstva. Nasuprot tome, blaženstvo je savest čovekova kada je ispunjena Hristom Bogom; blaženstvo je i duša, i um, i srce, i volja, kada su ispunjeni Hristom Bogom; blaženstvo je i istina čovekova, i pravda, i dobro, i život, i smrt, i sve što je čovekovo – kada je ispunjeno Hristom Bogom: blaženstvo za blaženstvom, neprekidna povorka besmrtnih blaženstava. Osetivši to u Hristu koga sam vam propovedao, i videvši da vam to blaženstvo dajem, vi ste me toliko zavoleli, da ste bili gotovi dati mi oči svoje. Evanđeljem Hristovim ja sam vam dao drugi vid, druge oči: duhovne i besmrtne i svevideće; njima vidite jedinog istinitog Boga, i večnu Istinu, i večni život, i sva nebeska blaga: vidite nevidljivo! kroz vidljivo vidite nevidljivo, kao dušu i srce svega vidljivoga (sr. 2. Kor. 4,18).
 
4,16-17
 
I ja koji vam Hristom Isusom kazah svu istinu neba i zemlje, time li vam postadoh neprijatelj što vam istinu kazah, i što vam i sada istinu kazujem? Da, i sada vam bez okolišenja kazujem svu istinu, svu bez ostatka. Šta je istina? Bogočovek Hristos, i sve što je u Njemu i od Njega. A ja vama samo to i govorim. Ništa ljudsko, ništa čovečije, već samo i jedino ono što je Bogočovečije. A u tome ne može biti ni trunke neistine. Sve sama istina od vrha do dna. A sve što nije od nje, i što je protiv nje, i što udaljuje od nje, eto – to je neistina, to laž, to sam đavo: jer je laža i otac laži, i kao takav ne stoji unutar Istine, sav je ispao iz Nje i otpao od Nje, i zato u njemu nema istine (Jn. 8,44). A oni koji hoće da vas odvoje od Jedine Istine, Sveistine, i jesu deca laži, deca oca laži, lažni učitelji; njihova revnost je na zlo njima, i na pogibao vama. I stanete li revnovati u njihovim lažima, šta će ostati od vaše vere u Hrista Spasitelja? šta će ostati od vašeg spasenja? šta od vaše nespasene duše? Smrt, smrt, smrt. Ne varajte se: i greh ima svoj oganj, svoj žar, kojim se duše greholjubaca zapaljuju i raspaljuju u požar. Zahvati li vam taj požar svu dušu, svu savest, ko će ga ugasita, ako ne Jedini Spasitelj od greha, smrti i đavola – Gospod Hristos, koga hoćete da se otuđite, zavedeni od lažnih učitelja?
 
4,18
 
Znajte više svega što se treba znati: nužno je svagda revnovati u dobru, da se ono ne bi ugasilo u vama. Jer nam je Gospodom Hristom dato božansko dobro, da bi ono proželo i zahvatilo i oplodilo sve biće naše: kvasac božanski u tri kopanje brašna našeg bića – umu, srcu, volji. Sve to treba da uskisne božanskim dobrom, da staše, da postane svakodnevna hrana, hleb života koji silazi s neba i daje večni život svemu čovekovom: i srcu i umu i volji i življenju. Đavo pak neumorno revnuje u zlu; vi se branite od njega neprekidno revnujući u dobru, u Hristovom dobru. Svu volju svoju unesite u dobro, i time je ojačajte, ohristovite, obogočovečite. Ne učinite li to, lažni vas učitelji mogu lasno sablazniti i pretvoriti u nerazumne revnitelje zla. Stojte i umom i voljom i srcem u Hristu Isusu, da vam paklena sila zla kroz lažne učitelje ne ukrade sva Hristova dobra. Jer đavo samo to i radi: nevidljivo obilazi srca ljudska i „krade posejano u srcu“ čovečijem, posejano Hristom seme nebeskih istina (sr. Mt. 13,19; Lk. 8,12). A kad ukrade iz srca vašeg ono što je posejao Nebeski Sejač – Hristos, šta onda ostaje u vama osim neistine, smrti i greha?
 
4,19
 
Hrišćaninov život je neprekidni podvig: podvig ohristovljenja, podvig obogočovečenja. U čemu je on? U tome: da Gospod Hristos postane u tebi ne samo živa istina i živa pravda i živa ljubav; ne samo da Njegove istine žive u tebi, i rastu, i množe se; nego da On sav bude u tebi punoćom Svoje Bogočovečanske Ličnosti, da lik Njegov bude na svemu tvome i u svemu; da ti više ne živiš, nego da u tebi živi Hristos: da dušom svojom postaneš sav hristolik; da se Hristov lik ogleda u svemu tvome, i bude na svemu tvome. A Hristovo se obličje obrazuje u nama, kako? Pomoću svetih tajni i svetih vrlina. Svaka od njih mala Hristov lik u nama, dok ga one zajednički, sve skupa živeći u nama, potpuno ne izmalaju, te se u nama dobije živo, večno živo obličje Bogočoveka Hrista. Počinje se svetom tajnom krštenja: ona najpre živopiše lik Spasov u čoveku hrišćaninu. Posle se taj lik održava, i upotpunjuje, i usavršava kroz ostale svete tajne i svete vrline: pričešće, ispovest, veru, ljubav, molitvu, post, krotost, i druge redom, i to sve tako, celog života tako – „dok Hristovo obličje ne postane u vama“, dok se Hristos ne obrazuje u vama. Da, Hristos se obrazuje u vama mesto svega drugog, i mesto tebe samog. Jer bez lika Hristovog u sebi čovek je čudovište i strašilište. Zato sve staranje skrenite na to: da se Hristos obrazuje u vama. Date li mesto grehu i gresima, strasti i strastima, oni će postepeno i neprimetno obrazovati u vama, znate li čiji lik? – Đavolov. Jer je svaki greh kičica kojom đavo u duši tvojoj mala
sebe, dok kroz mnoge grehe i strasti potpuno ne izmala sebe u tebi, i tako likom svojim zamrači i zakloni lik Božji koji ti je dat Bogom pri stvaranju. A vi Galati, nekadanji neznabošci, znate kako strašnu i ogromnu silu ima đavo nad dušom ljudskom sve dok je Gospod Hristos ne poseti i ne ispuni.
 
4,20
 
I ja sam sada u nedoumici odnosno vas, hteo bih da sam kod vas, da vas lično i usmeno upozorim na opasnost koja preti veri vašoj od lažnih učitelja, a kroz veru preti i samom Gospodu Hristu koji je verom i ljubavlju u vama. O, šta kažem? Preti ne Njemu, jer Njega nikakav greh vaš ne može ubiti ni uništiti, samo Ga može ukloniti iz vas, lišiti vas Njega, pošto On ni u kome ne obitava na silu. A vi bez Njega? bez lika Njegovog, šta ste? i šta ćete biti? O, ta vi ćete se opet vratiti u svoj pređašnji pakao, u svet bez Hrista, u život bez Hrista. A to, zar nije pakao, i carstvo svakoga zla i svakoga greha i svakoga đavola?
 
4,21
 
Ako hoćete da dokučite božanski, promisliteljski smisao starozavetnog Zakona, njegovih događaja i ličnosti, onda pobožno zaronite u njegove dubine, zađite iza zavese vidljivoga u božanska tajanstva nevidljivoga. I tada ćete, uz pomoć Božju, za vaše smirenje i smirenoumlje, razumeti duhovni smisao istoriskih zbivanja i događaja. Uzmite ovaj istoriski događaj:
 
4,22-23
 
Avraam je imao dva sina, Ismaila i Isaka; Ismaila od robinje Agare, Isaka od slobodne Sare. Ismail se rodio od robinje po telu, po prirodnim zakonima telesnog rođenja; a Isak se rodio od Sare po obećanju, dejstvom natprirodne blagodati Božje, po sili duhovnog dejstva Božjeg u utrobi nerotkinje prestarele Sare, po obećanju koje je Bog dao Avraamu. Samo obećanje Božje je ovde delotvorno i stvaralačko, puno svemoćne sile svemoćnoga Boga.
 
4,24-26
 
Ali ova dva istoriska događaja imaju svoj prenosni, duhovni, širi smisao sveistoriski, svevremenski, svečovečanski: jer praslikuju dva Zaveta, Stari i Novi. Ove dve majke, dve žene: Agara i Sara, praslike su dvaju Zaveta: Agara – Zaveta datog na gori Sinaju, koji rađa decu za robovanje. Jer Sinaj, koji se zove i Agar, jeste gora u Arabiji gde žive potomci Agare. Ona praslikuje zemaljski Jerusalim, kome je dat zakon Sinajski; ovaj Jerusalim robuje sa žiteljima svojim, poput Agare koja je bila robinja i rađala robove a ne slobodne. Sara pak, slobodna i mati slobodnog sina i po obećanju, sina rođenog na natprirodan način, jeste praslika gornjeg Jerusalima i njegove slobodne dece, tojest mati svih hrišćana. Jer i mi se hrišćani rađamo duhovno natprirodnim dejstvom blagodati Duha Svetoga; i kao deca Božja i sinovi Božji, mi smo slobodni nebeskom slobodom: slobodni od greha, smrti i đavola. Jer gde je Duh Sveti, onde je i sloboda od svega toga.
 
4,27-28
 
Bogonadahnuti Isaija Duhom Svetim otkriva nam tajnu, svetu tajnu Hristove Crkve, koja Duhom Svetim rađa duhovnu decu, čega je bila praslika Sara rađajući Isaka po dejstvu svemoćnog obećanja Božjeg. Pre dolaska Gospoda Hrista i pre silaska Svetoga Duha Crkva je bila nerotkinja, ali od tada: ona bez ikakvih porođajnih muka, dejstvom Svetoga Duha, radosno i blaženo rađa bezbrojnu duhovnu decu, kojima nema broja. Stoga smo i mi, svi hrišćani, kao Isakdeca obećanja. Jer se rađamo od Boga Duhom Svetim, ne po prirodnim zakonima telesnoga rađanja već po natprirodnom dejstvu blagodati Božje, svemoćne, svepreporodne, sveosvećujuće, sveobožujuće, svečudotvorne. Svaki je hrišćanin – dete Božje, sin Božji, i time natprirodno čudo Božje u ovom zemaljskom svetu. Zar nije čudo, divno čudo Božje: roditi se od Boga, postati sin Božji – verom u Hrista, Jedinorodnog Sina Božjeg? Sve je tu natprirodno: vera te sjedinjuje sa nadnebesnim Bogom i Gospodom, prenosi te na nebo, rađa te i čini građaninom neba, te je tvoje „življenje na nebesima“, gde Hristos sedi s desne strane Oca (sr. Flb. 3,20; Kol. 3,1-3).
 
4,29
 
I baš zato što je u nas hrišćana sve natprirodno, božansko, nebesko, ljudi čulnoga uma i čulnoga shvatanja ne mogu to da razumeju i shvate, te gone i progone i hrišćane i hrišćanstvo. Vi, nekadanji neznabošci, a sada – nebeski žitelji i sinovi Božji, slobodni građani nebeskog Jerusalima, zar hoćete da se vratite u Agarino ropstvo, da robujete čulnom shvatanju i sveta i čoveka i života? Progledajte na sve oči duše: vas starim nevidljivim mrežama love oni koji žive „po telu“, i delaju „po telu“; štaviše, oni gone nas hrišćane, jer naš život „po duhu“, po Svetom Duhu, oni ne razumeju, vide u njemu neki greh, neku strahotu. Ali vaša sila i moć je sva u Bogu, Gospodu Hristu, Pobeditelju greha, smrti i đavola; ne bojte se nikog od ljudi!
 
4,30
 
Eno, i Sveto Pismo vam kazuje da ste vi pod neprikosnovenom zaštitom Božjom: oslobođeni Gospodom Hristom od svakog duhovnog ropstva, vi ste sinovi Božji, i kao takvi – naslednici Božji, sunaslednici Hristovi; niko vas ne može porobiti grehu i smrti i đavolu ako vi to nećete, ako i um i dušu i srce svoje verom, ljubavlju i nadom prenesete u Gospoda Hrista, kojim uvek i svagda i sada i kroza sve vekove i večnosti možete pobeđivati sve i svakoga koji se drzne i nasrne na vašu duhovnu slobodu koju od Gospoda Hrista dobiste. Po naređenju Božjem, Avraam je oterao robinju Agaru i sina njenog, i time izvršio veliko istorisko pretskazanje i proroštvo; da sin robinje ne može biti naslednik sa sinom slobodne, tojest da nehrišćani i vanhrišćani ne mogu naslediti Božja obeđanja, koja su određena i ugotovljena za sinove Božje, verom u Hrista, sinove slobode od svakog robovanja grehu i zlu.
 
4,31
 
Radost besmrtna i večna radost nas hrišćana je u tome što nismo deca robinje nego slobodne: tojest nismo deca zemaljskog Jerusalima, već deca nebeskog Jerusalima – Crkve, koja je naša duhovna mati, mati naše besmrtnosti, naše večnosti, naše slobode.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *