NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE POSLANICE GALATIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

TUMAČENJE POSLANICE GALATIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

 

TUMAČENJE POSLANICE GALATIMA
SVETOG APOSTOLA PAVLA
[1]
 
U v o d[2]
 
U našem zemaljskom svetu potpuno je novo samo ono što je Hristovo, a sve ostalo je staro, sastareno smrtnošću i zemljosano prolaznošću. Hristos je „jedino novo pod suncem“ time što je Bogočovek. Kao Bogočovek On Svojim Božanstvom čini čoveka novim, neostarivo novim, i sve čega se dotaknu Njegove božanske sile. A čovek bez Bogočoveka, i sve što je od takvog čoveka, uvek je staro, i to očajnički, jezivo, samrtnički staro. Međutim, sve što je Bogočovekovo – božanski je savršeno i čovečanski stvarno, i nikada ne stari i ne zastareva. I Njegovo Evanđelje potpuna je novina u našem čovečanskom svetu, zato što je od Bogočoveka i po Bogočoveku. Bogočovečnost je njegova glavna odlika i oznaka, njegova večita kategorija i suština, kojom se ono razlikuje i izdvaja od svega ljudskog i zemaljskog. U Hristovom Evanđelju nema ništa „po čoveku“ i „od čoveka“ (Gal. 1,11.12); u njemu je sve od Bogočoveka i po Bogočoveku. Istinski blage vesti za čovečije biće nema bez Bogočoveka i mimo Bogočoveka: sva Blagovest = svo Evanđelje nalazi se jedino u Bogočoveku. Blaga vest je za čoveka Večna Istina; a ona je sva u Bogočoveku. Blaga vest je Večna Pravda, Večna Ljubav, Večna Lepota, Večni Život, Večno Blaženstvo; a sve je to samo u Bogočoveku. Pobeda nad smrću – svakom smrću, nad zlom – svakim zlom, nad đavolom – svakim đavolom, samo je u Bogočoveku. A zar to nije istinska blagovest, istinsko Evanđelje? Blaga vest je Bog sa svima savršenstvima Svojim; a takav Bog je samo Bogočovek Hristos.
Zato je sav smisao i sav cilj čovekova bića na zemlji: obući se u Bogočoveka Hrista (Gal. 3,27), i živeti Bogočovekom Hristom u potpunosti, zameniti sebe Njime, ne živeti više kao čovek već kao blagodatno bogočovečansko biće, u kome je Bog uvek na prvom a čovek uvek na drugom mestu, u kome čovek misli, oseća, dёla, živi Bogom (Gal. 2,20). Tek sa Bogočovekom Hristom postaje se pravi čovek, potpun, besmrtan, večni čovek. Bog je toga radi i postao čovek, da čoveka oboži, obogočoveči, učini besmrtnim i večnim bićem. Kako? Sobom, svim Svojim božanskim osobinama i silama. Kroz sjedinjenje sebe sa Bogočovekom, čovek se spasava, jedino tako spasava svega smrtnog, svega grehovnog, svega zlog, svega đavoljeg. Jer samo svemoćni Bog, ušavši u čoveka, može potisnuti i istisnuti iz njega i saterati u nebiće svako zlo, svaki greh, svaku smrt, svakog đavola. I tako čovek postiže jedinu istinsku slobodu u ovom svetu, i kroz ovaj svet u svima svetovima: slobodu u Hristu od svake smrti i greha i zla i satanizma.
Zato je ta hristovska sloboda najskupocenija vrednost, u kojoj hrišćanin treba uvek da stoji (Gal. 5,1). A kako se stoji u toj slobodi? Živeći Duhom Svetim i darovima Duha Svetoga: ljubavlju, radošću, mirom, trpljenjem, dobrotom, milošću, verom, krotošću, uzdržanjem, i ostalim svetim vrlinama evanđelskim (Gal. 5,16-25). Te svete vrline raspinju u čoveku sve strasti i telesne želje, svako slastoljublje i greholjublje, umrtvljuju ih, i čovek sav živi Hristu i Hristom, sav postaje Hristov: danonoćno raspinje telo svoje sa strastima i željama (Gal. 5,24). A to raspinjanje sebe ustvari je stalno vaskrsavanje sebe u sve što je božansko, besmrtno, večno, bogočovečno; to je stalno pobeđivanje u sebi svega smrtnog, grehočežnjivog, đavocentričnog.
Samo blagodatnim doživljavanjem Bogočoveka Hrista kao sebe, kao biće svoga bića, čovek se spasava tragične ništavnosti i jezive paklenosti svoga vanbožjeg postojanja, savlađuje nebiće u sebi i u svetu oko sebe, i ulazi u Svebiće kao posebna, sveta, osvećena, obogočovečena, obožena ličnost. To blagodatno-vrlinsko ohristovljenje sebe je dug i doživotni podvig. Bogočovekom Hristom čovek stalno raspinje sebe svetu, i svet sebi (Gal. 6,14); i na taj način postaje „nova tvar“ = καινὴ κτίσις (Gal. 6,15), novo stvorenje, novi čovek. Novi čovek: sav od Bogočoveka, u Bogočoveku, po Bogočoveku. Taj novi čovek je uvek nov, jer je u nerazdeljivom blagodatnom jedinstvu sa Gospodom Hristom, koji je neizmenljivo i neostarivo uvek novi čovek time što je Bogočovek. Bog je taj koji čoveku daje neostarivi Život i Istinu i Pravdu i Ljubav i Besmrtnost i Večnost. Hristov čovek nikada ne stari: jer samo smrt i greh i zlo sastaruju čoveka. A u Bogočoveku Hristu, i u Hristovom čoveku – sve je uvek novo, jer je sve večno, bogočovečno: a večno i jeste ono što ne stari i ne prolazi, što je uvek novo, i iz dana u dan sve novije i novije. Samo u jedinstvu sa Bogom čovek ne stari: uvek je nov životom, nov istinom, nov pravdom, nov ljubavlju, jer je Božja pravda večna i beskonačna, i zato se uvek doživljuje kao nešto beskonačno novo i besmrtno; tako isto i Božja ljubav, i Božja istina, i Božji život. Da, sa Bogočovekom čovek se neprekidno obnavlja u sve novije i novije biće; a van Njega i bez Njega – čovek se raspada, neprekidno raspada u bezbroj nazovibića i zlobića, doživljujući sebe kao prokletstvo, kao užas, kao beskonačnu smrtnost, kao beskonačno umiranje, kao besmrtno izdisanje, kao besmrtni ropac.
U zemaljskom svetu pred čovekom stoje samo dva puta, samo dva načina života: ohristovljenje i ođavoljenje. Ohristovljenje biva Bogočovekom Hristom, i to pomoću blagodatnih svetih tajni i evanđelskih svetih vrlina; a ođavoljenje biva đavolom, i to pomoću raznovrsnih grehova i strasti. Čovek, svaki čovek se nalazi na jednome od ta dva puta, jer trećega nema u našem zemaljskom svetu. Ohristovljenje onebesuje čoveka, postepeno ga obogočovečuje, obožuje, uvodi u božanske svetove Večne Istine, Večne Pravde, Večne Ljubavi, dok ga najzad ne uvede u Carstvo Nebesko, Večno Carstvo Božije. Ođavoljenje pak biva postepeno kroz greholjublje, kroz življenje u gresima i strastima: čovek ođavoljuje sebe bludom, preljubom, nečistotom, srdnjom, prkosom, rasprom, sablaznima, jeresima, zavišću, ubistvom, pijanstvom, žderanjem, vradžbinama, neprijateljstvima, svađama, i ostalim gresima. Tako ođavoljenog čoveka gresi odvode u večno carstvo greha – pakao, jer on svim bićem svojim neće Carstvo Božje, i zato ga ne može ni naslediti (Gal. 5,16-21).
 


 
NAPOMENE:

  1. Pri korekciji ovog avinog „Tumačenja poslanice Galatima Sv. apostola Pavla“ koristili smo izdanje manastira Ćelije kod Valjeva, Beograd 1986; a za korekciju staro-grčkog teksta poslanice koristili smo: Η ΚΑΙΝΗ ΔΙΑΘΗΚΗ, ΕΓΚΡΙΣΕΙ ΤΗΣ ΜΕΓΑΛΗΣ ΤΟΥ ΧΡΙΣΤΟΥ ΕΚΚΛΗΣΙΑΣ, ΑΔΕΛΦΟΤΗΣ ΘΕΟΛΟΓΩΝ „Ο ΣΩΤΗΡ“ ΑΘΗΝΑΙ – ΙΑΝΟΥΑΡΙΟΣ 1980, i internet izdanje Myriobiblos – Home of the Greek Bible – Library of the Church of Greece, na linku: http://www.myriobiblos.gr/bible/nt2/default.asp (Zor. A. St.).

  2. Videti Pogovor na kraju knjige „Tumačenje Poslanice Prve i Druge Korinćanima Sv. Apostola Pavla“ (izd. Man. Ćelije, Beograd 1983, str. 481-492), koji u svemu važi i za ovo izdanje. – Prim. urednika.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *