NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE POSLANICA SVETOG JOVANA BOGOSLOVA

TUMAČENJE POSLANICA SVETOG JOVANA BOGOSLOVA

 

TUMAČENJE DRUGE POSLANICE
SVETOG JOVANA BOGOSLOVA

 
II Jovanova 1-13
 
2. Jn. 1-13: 1 Starješina izabranoj gospođi i djeci njezinoj, koju ja volim u istini, i ne samo ja, nego i svi koji su poznali istinu, 2 Radi istine koja ostaje u nama i s nama će biti vavijek: 3 Da bude s vama blagodat, milost, mir od Boga Oca i od Gospoda Isusa Hrista, Sina Očeva, u istini i ljubavi. 4 Obradovah se veoma što sam našao neke od djece tvoje da hode u istini, kao što primismo zapovijest od Oca. 5 A sad, molim te, gospođo, ne kao da ti novu zapovijest pišem, nego koju imadosmo od početka, da ljubimo jedni druge. 6 A ovo je ljubav: da hodimo po zapovijestima njegovim. Ovo je zapovijest, kako čuste od početka, da po njoj hodite. 7 Jer mnoge varalice iziđoše u svijet, koji ne priznaju Isusa Hrista da je došao u tijelu; takav je varalica i antihrist. 8 Čuvajte se, da ne izgubimo ono što uradismo, nego da primimo potpunu platu. 9 Svaki koji prestupa i ne ostaje u učenju Hristovom, taj Boga nema; a koji ostaje u učenju Hristovom, on ima i Oca i Sina. 10 Ako neko dolazi k vama i ovo učenje ne donosi, ne primajte ga u kuću i ne pozdravljajte se. 11 Jer ko se pozdravlja s njim, učestvuje u njegovim zlim djelima. 12 Imao bih mnogo da vam pišem, ali ne htjedoh na hartiji i mastilom, nego se nadam da ću vam doći i usmeno vam govoriti, da radost naša bude potpuna. 13 Pozdravljaju te djeca sestre tvoje izabrane. Amin.
 
II,1
 
Nema sumnje, niko nije tako savršeno znao i tako savršeno posedovao ljubav Hristovu kao apostol ljubavi – sveti Bogoslov. Ona je iz njega zasenjujuće zračila, kao svetlost iz sunca. Učenik „koga Isus ljubljaše“ znao je tajnu božanske ljubavi savršenije nego iko od ljudi, valjda najsavršenije posle Boga ljubavi – čudesnog Gospoda Hrista. Zato je njegovo Evanđelje prvenstveno Evanđelje ljubavi. I sa njim – istine, večne božanske Istine, onako čarobno oličene u Sladčajšem. Ljubav i Istina su jednosušne; one se međusobno proniču, prožimaju do u sve beskrajnosti i beskonačnosti. Za njih se može reći: Ljubav živi Istinom; Istina živi Ljubavlju. Ako Ljubav ima jezik, onda je to Istina; i obratno: ako Istina ima jezik, onda je to Ljubav. Istinu ima ko Ljubavi ima.
 
II,2
 
Istina ne može živeti u duši u kojoj Ljubav ne obitava, jer je Ljubav – život Istine, vazduh Istine, srce Istine. Koliko Istine ima u čoveku pokazuje njegova Ljubav. Gde nema Istine, nema ni Ljubavi. Primer: đavo. On je izvan Istane, jer je izvan Ljubavi. On „ne ostade u Istini“ (Jn. 8,44), već otpade od Istine i ispade iz Istine, zato je „laža, i otac laži“, i „kad govori laž, svoje govori“ (Jn. 8,44). Zato je đavo oličenje mržnje prema Istini. Laž i mržnja su jednosušni, kao što su Istina i Ljubav. Za prvo: primer – đavo i njegovi sledbenici; za druto: primer – Gospod Hristos i njegovi sledbenici. Gospod Hristos je u isto vreme i savršena Istina i savršena Ljubav; one su u Njemu neodvojive kao zenica od oka. Bez Istine Ljubav bi bila bez vida, potonula bi u mrak i oslepila; bez Ljubavi Istina bi se sparušila i zanavek umrla.
 
II,3
 
Istina i Ljubav su sveti i neslomljivi sasudi blagodati Božje, i milosti Božje, i mira Božjeg. Duša koja njih ima, brzo se ispunjuje blagodaću, milošću i mirom Božjim. Jer se ovo troje daje za Ljubav i Istinu koje su u čoveku. I to daje od same Presvete Trojice.
 
II,4
 
Šta znači biti hrišćanin? – Hoditi u Istini, biti sav u Istini i od Istine. To osigurava čoveku besmrtnost i život večni, jer ga spasava od greha, od te osnovne i glave laži, svelaži. Greh u svima svojim bezbrojnim oblicima samo jedno radi: laže čoveka da mu može dati život a survava ga u smrt, da mu može dati raj a odvodi ga u pakao, da ga može učiniti bogom a pretvara ga u đavola. Koji to greh nije laž, i kojim to grehom čovek ne laže sebe? Eto gordosti. Zar gardošću ne laže čovek sebe, jer smatra sebe velikim, a ustvari je prah i pepeo? Eto slavoljublje. Zar slavoljubljem ne laže čovek sebe, jer smatra sebe slavnim, a ustvari je bunjište, puno crva i smrada? Eto vlastoljublje. Zar čovek ne laže sebe vlastoljubljem, jer smatra da je silan i moćan, a ustvari je bedni rob smrti i groba? Eto slastoljublje. Zar čovek ne laže sebe slastoljubljem, jer smatra da će mu dati rajska uživanja, a ustvari svaka se slast završava gorčinom? Tako, greh do greha – laž do laži, i sve se one slivaju u jednu beskrajnu laž, koja uvek odvodi čoveka „ocu laži“, tom čovekoubici „od početka“ (Jn. 8,44). Zato osnovna zapovest Trojičnog Božanstva jeste: hoditi u istini. Jer samo oni „koji hode u istini“ Hristovi su, i laž nema vlasti nad njima.
 
II,5
 
Oni „koji hode u istini“ dokazuju to međusobnom ljubavlju. Istina koja je u jednome potstiče ga na Ljubav prema Istini koja je u drugima. A to je jedna i ista božanska Istina, koja sve „koji hode u istini“ sjedinjuje u jednu celinu, u jeedno biće, u jedno telo – Crkvu, kaja je stoga „stub i tvrđava Istine“ (1. Tim. 3,15). Tako se zapovest o hođenju u istini i zapovesti o ljubavi međusobnoj stapaju u jednu zapovest, zbog važnosti svoje uvek novu i uvek staru.
 
II,6
 
I ova je ljubav da živimo po zapovestima njegovim – κατὰ τὰς ἐντολὰς αὐτοῦ (= da hodimo po …). Ova je zapovest, kao što čuste iz početka, da u njoj živite – περιπατῆτε (= da u njoj hodite)“. – Božanska Istina se sadrži i nalazi u zapovestima Evanđelja. A božanska ljubav nam daje volje, i sile, i istrajnosti „da živimo po zapovestima“ Božjim, „da hodimo“ u njima i sa njima. Naša ljubav i prema Gospodu Hristu i prema ljudima sastoji se u življenju po zapovestima Hristovim. Jer se sve one, na kraju krajeva, svode na dvojednu zapovest: zapovest o ljubavi prema Bogu i bližnjemu. Zato sveti Bogoslov sve zapovesti svodi na ovu jednu zapovest: „Ova je zapovest,da u njoj živite“. Sad znamo da se celo Hristovo Evanđelje svodi na jednu zapovest, zapovest o ljubavi. Ko u njoj živi, živi u Hristu Bogu. I tako ispunjuje Evanđelje Božje, koje važi i za nebo i za zemlju.
 
II,7-8
 
Treba utvrditi sebe u Istini Hristovoj živeći po zapovestima njegovim. Na taj način ćemo sačuvati sebe od obmane koja pustoši svet i ubija duše ljudske i savesti ljudske. Ta je obmana u ovome: Isus Hristos nije Bogočovek, nije ovaploćeni Bog Logos, nije Bog i Spasitelj. U ovoj obmani je sav antihrist. A sva je istina u suprotnome: Isus Hristos je ovaploćeni Bog Logos, Bogočovek, Gospod i Spasitelj. Na bezbroj načina antihrist radi, da bi svojim učenjem o Hristu sablaznio što više ljudi. Hrišćani se brane od toga, čuvaju od toga živeći po zapovestima Hristovim, živeći u Ljubavi njegovoj i u Istini njegovoj. Za njih je Gospod Hristos – sve bogatstvo njihovo, život njihov, večnost njihova, raj njihov. To oni zarađuju svojim evanđelskim podvizima. I još na zemlji osećaju čudesnu radost od toga, predosećaju ono neiskazano blaženstvo koje će oni u potpunosti uživati u onome svetu večito i neizmenljivo. Imajući to u vidu, sveti Voanerges savetuje hrišćane da se čuvaju od antihristovske obmane: „Jer mnoge varalice iziđoše na svet koji ne priznaju da je Isus Hristos došao u telu; ovo je varalica i antihrist. Čuvajte se da ne izgubimo što smo zaradili – ἃ εἰργασάμεθα -, nego da primimo potpunu nagradu – μισθὸν πλήρη“.
 
II,9
 
„Koji god prestupa i ne stoji u nauci Hristovoj – μὴ μένων ἐν τῇ διδαχῇ τοῦ Χριστοῦ, nema Boga – Θεὸν οὐκ ἔχει -; koji stoji – ὁ μένων – u nauci Hristovoj, onaj ima i Oca i Sina“. „Nema Boga“ onaj koji ne živi po nauci Hristovoj; „nema Boga“ onaj koji ne stoji u Istini Hristovoj; „nema Boga“ onaj koji umom i razumom ne stoji u Gospodu Hristu. Smatra li pak neko da, i ne priznavajući Hrista za Boga, veruje u Boga, ima Boga, taj sebe vara, jer je nekog lažnog boga, nekog neboga proglasio za Boga. I tako je on ustvari idolopoklonik, neznabožac, bezbožac. Ko Hristovu nauku prima i stoji u njoj srcem i umom, taj vascelog istinitog Boga ima: Oca i Sina i Svetoga Duha. Stoga je samo hrišćanin pravi bogopoklonik, bogoznalac, bogoimalac.
 
II,10-13
 
„Ako ko dolazi k vama i ove nauke ne donosi, ne primajte ga u kuću, i ne pitajte se s njim. Jer ko se pita s njim, prima udela u njegovim zlim delima – κοινωνεῖ τοῖς ἔργοις αὐτοῦ τοῖς πονηροῖς (= sudeluje u njegovim zlim delima)“. – Obratiti svu pažnju na ove reči, jer ih govori apostol Ljubavi. Ali on ih baš zato i govori što je u isto vreme i apostol Istine. A Ljubav stoji i postoji Istinom; bez Istine ona pada i propada. U ljubavi prema Istini je i sva revnost njegova za Istinu. A Ljubav prema Istini i revnost za Istinu su do savršenstva oličene u svetom Voanergesu. On je u isto vreme najveći Gromovnik novozavetne Istine i najveći Gromovnik novazavetne Ljubavi. U svome hristoljublju on je potpuno sjedinno savršenu božansku Ljubav i savršenu božannsku Istinu, zato ga je sveznajući Gospod još unapred nazvao Voanergesom. A to svoje novo ime, kome je kumovao sam sveznajući Gospod, sveti Sin Groma je potpuno opravdao. Od susreta sa njim, tako neobičnim Apostolom, morala se po dušama ljudskim rađati i u sve beskrajnosti razlivati neka izuzetna radost i izuzetno ushićenje.
 
Spasovdan
1. / 14. – VI – 1945. god.
Dučalović – Aks.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *