ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА

 

ТУМАЧЕЊЕ ДРУГЕ ПОСЛАНИЦЕ
СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА

 
II Јованова 1-13
 
2. Јн. 1-13: 1 Старјешина изабраној госпођи и дјеци њезиној, коју ја волим у истини, и не само ја, него и сви који су познали истину, 2 Ради истине која остаје у нама и с нама ће бити вавијек: 3 Да буде с вама благодат, милост, мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очева, у истини и љубави. 4 Обрадовах се веома што сам нашао неке од дјеце твоје да ходе у истини, као што примисмо заповијест од Оца. 5 А сад, молим те, госпођо, не као да ти нову заповијест пишем, него коју имадосмо од почетка, да љубимо једни друге. 6 А ово је љубав: да ходимо по заповијестима његовим. Ово је заповијест, како чусте од почетка, да по њој ходите. 7 Јер многе варалице изиђоше у свијет, који не признају Исуса Христа да је дошао у тијелу; такав је варалица и антихрист. 8 Чувајте се, да не изгубимо оно што урадисмо, него да примимо потпуну плату. 9 Сваки који преступа и не остаје у учењу Христовом, тај Бога нема; а који остаје у учењу Христовом, он има и Оца и Сина. 10 Ако неко долази к вама и ово учење не доноси, не примајте га у кућу и не поздрављајте се. 11 Јер ко се поздравља с њим, учествује у његовим злим дјелима. 12 Имао бих много да вам пишем, али не хтједох на хартији и мастилом, него се надам да ћу вам доћи и усмено вам говорити, да радост наша буде потпуна. 13 Поздрављају те дјеца сестре твоје изабране. Амин.
 
II,1
 
Нема сумње, нико није тако савршено знао и тако савршено поседовао љубав Христову као апостол љубави – свети Богослов. Она је из њега засењујуће зрачила, као светлост из сунца. Ученик “кога Исус љубљаше” знао је тајну божанске љубави савршеније него ико од људи, ваљда најсавршеније после Бога љубави – чудесног Господа Христа. Зато је његово Еванђеље првенствено Еванђеље љубави. И са њим – истине, вечне божанске Истине, онако чаробно оличене у Сладчајшем. Љубав и Истина су једносушне; оне се међусобно проничу, прожимају до у све бескрајности и бесконачности. За њих се може рећи: Љубав живи Истином; Истина живи Љубављу. Ако Љубав има језик, онда је то Истина; и обратно: ако Истина има језик, онда је то Љубав. Истину има ко Љубави има.
 
II,2
 
Истина не може живети у души у којој Љубав не обитава, јер је Љубав – живот Истине, ваздух Истине, срце Истине. Колико Истине има у човеку показује његова Љубав. Где нема Истине, нема ни Љубави. Пример: ђаво. Он је изван Истане, јер је изван Љубави. Он “не остаде у Истини” (Јн. 8,44), већ отпаде од Истине и испаде из Истине, зато је “лажа, и отац лажи”, и “кад говори лаж, своје говори” (Јн. 8,44). Зато је ђаво оличење мржње према Истини. Лаж и мржња су једносушни, као што су Истина и Љубав. За прво: пример – ђаво и његови следбеници; за друто: пример – Господ Христос и његови следбеници. Господ Христос је у исто време и савршена Истина и савршена Љубав; оне су у Њему неодвојиве као зеница од ока. Без Истине Љубав би била без вида, потонула би у мрак и ослепила; без Љубави Истина би се спарушила и занавек умрла.
 
II,3
 
Истина и Љубав су свети и несломљиви сасуди благодати Божје, и милости Божје, и мира Божјег. Душа која њих има, брзо се испуњује благодаћу, милошћу и миром Божјим. Јер се ово троје даје за Љубав и Истину које су у човеку. И то даје од саме Пресвете Тројице.
 
II,4
 
Шта значи бити хришћанин? – Ходити у Истини, бити сав у Истини и од Истине. То осигурава човеку бесмртност и живот вечни, јер га спасава од греха, од те основне и главе лажи, свелажи. Грех у свима својим безбројним облицима само једно ради: лаже човека да му може дати живот а сурвава га у смрт, да му може дати рај а одводи га у пакао, да га може учинити богом а претвара га у ђавола. Који то грех није лаж, и којим то грехом човек не лаже себе? Ето гордости. Зар гардошћу не лаже човек себе, јер сматра себе великим, а уствари је прах и пепео? Ето славољубље. Зар славољубљем не лаже човек себе, јер сматра себе славним, а уствари је буњиште, пуно црва и смрада? Ето властољубље. Зар човек не лаже себе властољубљем, јер сматра да је силан и моћан, а уствари је бедни роб смрти и гроба? Ето сластољубље. Зар човек не лаже себе сластољубљем, јер сматра да ће му дати рајска уживања, а уствари свака се сласт завршава горчином? Тако, грех до греха – лаж до лажи, и све се оне сливају у једну бескрајну лаж, која увек одводи човека “оцу лажи”, том човекоубици “од почетка” (Јн. 8,44). Зато основна заповест Тројичног Божанства јесте: ходити у истини. Јер само они “који ходе у истини” Христови су, и лаж нема власти над њима.
 
II,5
 
Они “који ходе у истини” доказују то међусобном љубављу. Истина која је у једноме потстиче га на Љубав према Истини која је у другима. А то је једна и иста божанска Истина, која све “који ходе у истини” сједињује у једну целину, у јеедно биће, у једно тело – Цркву, каја је стога “стуб и тврђава Истине” (1. Тим. 3,15). Тако се заповест о хођењу у истини и заповести о љубави међусобној стапају у једну заповест, због важности своје увек нову и увек стару.
 
II,6
 
И ова је љубав да живимо по заповестима његовим – κατὰ τὰς ἐντολὰς αὐτοῦ (= да ходимо по …). Ова је заповест, као што чусте из почетка, да у њој живите – περιπατῆτε (= да у њој ходите)”. – Божанска Истина се садржи и налази у заповестима Еванђеља. А божанска љубав нам даје воље, и силе, и истрајности “да живимо по заповестима” Божјим, “да ходимо” у њима и са њима. Наша љубав и према Господу Христу и према људима састоји се у живљењу по заповестима Христовим. Јер се све оне, на крају крајева, своде на двоједну заповест: заповест о љубави према Богу и ближњему. Зато свети Богослов све заповести своди на ову једну заповест: “Ова је заповест,да у њој живите”. Сад знамо да се цело Христово Еванђеље своди на једну заповест, заповест о љубави. Ко у њој живи, живи у Христу Богу. И тако испуњује Еванђеље Божје, које важи и за небо и за земљу.
 
II,7-8
 
Треба утврдити себе у Истини Христовој живећи по заповестима његовим. На тај начин ћемо сачувати себе од обмане која пустоши свет и убија душе људске и савести људске. Та је обмана у овоме: Исус Христос није Богочовек, није оваплоћени Бог Логос, није Бог и Спаситељ. У овој обмани је сав антихрист. А сва је истина у супротноме: Исус Христос је оваплоћени Бог Логос, Богочовек, Господ и Спаситељ. На безброј начина антихрист ради, да би својим учењем о Христу саблазнио што више људи. Хришћани се бране од тога, чувају од тога живећи по заповестима Христовим, живећи у Љубави његовој и у Истини његовој. За њих је Господ Христос – све богатство њихово, живот њихов, вечност њихова, рај њихов. То они зарађују својим еванђелским подвизима. И још на земљи осећају чудесну радост од тога, предосећају оно неисказано блаженство које ће они у потпуности уживати у ономе свету вечито и неизменљиво. Имајући то у виду, свети Воанергес саветује хришћане да се чувају од антихристовске обмане: “Јер многе варалице изиђоше на свет који не признају да је Исус Христос дошао у телу; ово је варалица и антихрист. Чувајте се да не изгубимо што смо зарадили – ἃ εἰργασάμεθα -, него да примимо потпуну награду – μισθὸν πλήρη”.
 
II,9
 
“Који год преступа и не стоји у науци Христовој – μὴ μένων ἐν τῇ διδαχῇ τοῦ Χριστοῦ, нема Бога – Θεὸν οὐκ ἔχει -; који стоји – ὁ μένων – у науци Христовој, онај има и Оца и Сина”. “Нема Бога” онај који не живи по науци Христовој; “нема Бога” онај који не стоји у Истини Христовој; “нема Бога” онај који умом и разумом не стоји у Господу Христу. Сматра ли пак неко да, и не признавајући Христа за Бога, верује у Бога, има Бога, тај себе вара, јер је неког лажног бога, неког небога прогласио за Бога. И тако је он уствари идолопоклоник, незнабожац, безбожац. Ко Христову науку прима и стоји у њој срцем и умом, тај васцелог истинитог Бога има: Оца и Сина и Светога Духа. Стога је само хришћанин прави богопоклоник, богозналац, богоималац.
 
II,10-13
 
“Ако ко долази к вама и ове науке не доноси, не примајте га у кућу, и не питајте се с њим. Јер ко се пита с њим, прима удела у његовим злим делима – κοινωνεῖ τοῖς ἔργοις αὐτοῦ τοῖς πονηροῖς (= суделује у његовим злим делима)”. – Обратити сву пажњу на ове речи, јер их говори апостол Љубави. Али он их баш зато и говори што је у исто време и апостол Истине. А Љубав стоји и постоји Истином; без Истине она пада и пропада. У љубави према Истини је и сва ревност његова за Истину. А Љубав према Истини и ревност за Истину су до савршенства оличене у светом Воанергесу. Он је у исто време највећи Громовник новозаветне Истине и највећи Громовник новазаветне Љубави. У своме христољубљу он је потпуно сјединно савршену божанску Љубав и савршену божаннску Истину, зато га је свезнајући Господ још унапред назвао Воанергесом. А то своје ново име, коме је кумовао сам свезнајући Господ, свети Син Грома је потпуно оправдао. Од сусрета са њим, тако необичним Апостолом, морала се по душама људским рађати и у све бескрајности разливати нека изузетна радост и изузетно усхићење.
 
Спасовдан
1. / 14. – VI – 1945. год.
Дучаловић – Акс.

Comments are closed.