NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE POSLANICA SVETOG JOVANA BOGOSLOVA

TUMAČENJE POSLANICA SVETOG JOVANA BOGOSLOVA

 

TUMAČENJE POSLANICA
SVETOG JOVANA BOGOSLOVA
[1]
 
REČ O OVOM IZDANJU
 
Ovo Tumačenje Poslanica Sv. Apostola Jovana Bogoslova – izdavano sada o trogodišnjici blaženog prestavljenja (+ Blagovesti, 1979-82) prepodobnog Oca Justina – pisao je ovaj neumorni Blagovesnik Hristov pre skoro 40 godina, u okolnostima donekle sličnim onima u kojima je pisao svoja sveta Pisma Sveti Evanđelist Hristov Jovan. Ovo Tumačenje rađeno je negde u Ovčarskim manastirima (pisano je takoreći na kolenu, sa običnom olovkom, sitno i sabijeno, u prostoj svesci sa kockama), da li sa prethodnim konceptom ili direktno – teško bismo mogli sa sigurnošću sada reći. Tek, pisano je „od suviška srca“, sa nadahnućem sviše („u Duhu“ Sv. Jovana Bogoslova – sr. Apk. 1,9-10), a pisano je u dane Gospodnje, između Pashe i Spasovdana. Tačnije rečeno, za svega 17 dana (od srede 4. nedelje po Uskrsu do Spasovdana, na koji je te godine padao i Sv. Justin Mučenik i Filosof) završeno je tumačenje sve Tri Poslavnice Svetog Jovana. Pre toga pak, oko samog Uskrsa iste godine, Ava Justin je protumačio ukratko i Evanđelje istog Svetog Evanđelista (završivši pre toga Tumačenje Matejevog Evanđelja, koje smo štampali 1979 g.). Zatim, po završetku tumačenja Treće Poslanice Sv. Jovana, prešao je dalje na tumačenje Poslanica Sv. Apostola Pavla (Efescima, pa Filibljanima, itd.).
Na većinu od svojih ranijih tumačenja Evanđelja i Poslanica Otac Justin se kasnije ponovo vraćao i proširivao ih. Na tumačenje pak Poslanica Sv. Jovana Bogoslova nije se više vraćao niti dopunjavao, kao obično, svetootačkim tumačenjima (rukopis je samo prekucan mašinicom u manastiru Ćelijama pred Uskrs 1958 g., bez ikakvih izmena ili dopuna). A nije se na ovo tumačenje vraćao, sigurno, ne zato što nije imao ljubavi prema Svetom Apostolu Ljubavi. Naprotiv, upravo radeći na opširnijem tumačenju njegovog Svetog Evanđelja novi srpski Blagovesnik se i pre-stavio (izraz μετα-στασις je iz službe Apostolu Jovanu, 26. septembra) i preselio u bolji svet, ka omiljenom „Učeniku koga Isus ljubljaše“, to jest ka zajedničkom im Ljubljenome i Ljubećem – Jedinom Čovekoljupcu Hristu.
Biće pre da Ava Justin nije ništa menjao od svog prvog tumačenja Poslanica Svetog Voanergesa zato što je, možda, hteo da ostane neizmenjeno ono prvo nadahnuće, kao svedočanstvo apokaliptičkih zbivanja i događaja, proživljenih i preživljenih zajedno sa narodom svojim, sa Crkvom Božjom (u Efesu li? u Smirni li? u Pergamu li?). Kakvo je bilo, i do danas ostalo, to nadahnuće, čitalac će i sam videti.
Primera radi, navešćemo samo jedan odlomak: „Sveti Bogoslov blagovesti: „Ljubljeni, da ljubimo jedan drugoga; jer je ljubav od Boga, i svaki koji ima ljubav od Boga je rođen, i poznaje Boga. A koji nema ljubavi, ne pozna Boga, jer je Bog ljubav“ (1. Jn. 4,8). – Ljubav je božanska moralna sila koja nas rađa od Boga, usinjuje Bogu, obožuje, čini Božjima. Bog je ljubav, zato je ljubav bogotvorna moralna sila, obožujuća sila. Prožme li čovekovo biće, ljubav ga prožme božanskim silama koje čoveka preporađaju, preobražavaju u novo biće, u novu dušu, u novo srce, u nov razum, u nov život. U njega su onda i sve misli od Boga, i sva osećanja, i sva dela. I on zna Boga na jedan novi način: najstvarnije i najubedljivije. Samo to stvarno, organsko jedinstvo sa Bogom, koje se postiže rađanjem od Boga ljubavlju, daje istinsko poznanje o Bogu. Ne rodi li se čovek ljubavlju od Boga, on i ne može poznati Boga. Ne poznaje li pak čovek Boga, on Ga obično i ne priznaje. Pošto je Bog ljubav, to nas ljubav veže i duhovno približava, sjedinjuje sa svima Božjim stvorenjima, najpre sa ljudima. Koji ljubi braću, ima Boga, zna Boga, jer je rođen od Boga. Koji ne ljubi braću, nema Boga, ne zna Boga, ne vidi božanska, bogolika bića u ljudima, jer nije rođen od Boga … Ljubav nizvodi Boga u dušu, te čovek živi Njime, i na taj način vidi Boga, koji je inače nevidljiv. Bog je ljubavlju postao vidljivi čovek, ovaplotio se, očovečio se. Tako i čovek: ljubavlju se obožuje, obogotvorava, postaje bog po blagodati. Nevidljivi Bog postaje ljubavlju ovaplotljiv, vidljiv. Jer je božanska ljubav ovaplotiteljska sila: ona ljubećeg prenosi u ljubljenog … Tako žive svi članovi Crkve Bogočoveka Hrista. To je ono što je rečeno u Delima Apostolskim: „A u naroda koji verova (tj. u prvoj Crkvi) beše jedno srce i jedna duša; i sve im beše zajedničko“ (D. A. 4,32).
Svoje tumačenje na II Poslavnicu Sv. Jovana završava Otac Justin rečima posvećenim samom Apostolu i Evanđelistu, „najvećem Gromovniku novozavetne Istine i novozavetne Ljubavi“: „Od susreta sa njim, sa tako neobičnim Apostolom Hristovim, mora da se po dušama ljudskim rađala i u sve beskrajnosti razlivala neka izuzetna radost i izuzetno ushićenje“. Verujemo i zajedničkom ljubavlju osećamo da je takav bio i nebeski susret blaženog Oca Justina, retkog Hristoljupca i Bogoljupca u našem rodu i našem veku, sa Prvovrhovnim Apostolom bogočovečanske Ljubavi, u Hristu Bogočoveku – Bogu Ljubavi i Jedinom Čovekoljupcu. I još, verujemo i nadamo se da će ponešto od tog susreta doživeti i ljubavlju rukovođeni čitaoci ovih svetih Pisama i ovog nadahnutog tumačenja.
 
Izdavač i urednici

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *