NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 

6. poglavlje
O onome šta je otkriveno angelu Tijatirske Crkve
 
2:18 I angelu crkve u Tijatiri napiši: Tako govori Sin Božiji, čije su oči kao plamen ognjen, a noge kao sjajni bakar (kao halkolivan).
 
„Oči kao plamen ognjeni“ ukazuju na prosvetljenje (το φωτιςτικον) pravednika i spaljivanje (το καυστικον) grešnika. Noge kao „halkolivan“ označavaju miomiris duhovnog mira (του νοητου μυρου) Hristovog u onima koji se spasavaju, kao i nerazdeljivo i nesliveno jedinstvo božanske i ljudske prirode u Hristu; budući rasplamsana (πεπυρακτωητος) Duhom Božijim, ona je nedostupna (dosl. nedodirljiva, grč. αψυλαφητος) za ljudski razum.
 
2; 19 – 20 – Znam dela tvoja i ljubav, i veru, i služenje, i trpljenje tvoje, i sadanja dela tvoja su brojnija od ranijih. Ali malo mi je krivo na tebe što dopuštaš ženi Jezavelji, koja veli za sebe da je proročica, da uči i zavodi sluge moje da bludniče i da jedu žrtve idolske.
 
„Znam dela tvoja“ – ako i pohvaljujem vašu veru, služenje, velikodušnost i trpljenje, s pravom vas i prekorevam, jer ste popustljivi prema jeresi nikolaita (zbog bezbožništva i poroka figurativno nazvanom Jezaveljom). Ta jeres daje Mojim slugama povod za sablazan, privlačeći ih usled prostote njihovog uma (βι’ απλοτητα γνωμης) idolopoklonstvu koje su ranije tako divno odbacili. Dužni ste da je uništite jer se ona, uz pomoć lukavog (zlog) duha, lažno predstavlja (υποκρινεται) kao proročica.
 
2; 21 – 23 – I dadoh joj vreme da se pokaje, ali ona neće da se pokaje od bluda svoga. Evo bacam je u postelju bolesničku, a one koji čine preljubu s njom u nevolju veliku ako se ne pokaju od dela njenih, i decu njenu pogubiću smrću…
 
Dadoh joj vreme – Njihova štetna jeres nije dobro iskoristila vreme koje joj je dato za pokajanje. „Bacam je u postelju bolesničku“ – nastavljajući sa slikovitim izražavanjem, on podmuklost i varljivost jeretika upoređuje sa bludnicom, preteći da će je pogubiti bolešću i smrću, a takođe i sve koji su se bludničeći sa njom oskrnavili pred Bogom, ukoliko Mu se ne vrate pokajanjem.
 
2; 23 – 25 – i poznaće sve crkve da sam Ja Koji ispituje bubrege i srca, i daću svakome od vas po delima vašim. A govorim vama ostalim Tijatircima, koji ne drže učenje ovo, koji ne poznaju dubine satanine, kao što govore; neću metnuti na vas drugo breme, ali ono koje imate držite dok ne dođem.
 
Koji ne drže učenje ovo – to je upućeno onima koje su jeretici obmanuli i sada sablažnjavaju druge, dok se najprostodušnijima kaže: „Kako se vi, zbog svoje prostote, ne možete suprotstaviti lukavima i veštima na rečima jer, kako tvrdite, ne poznajete u potpunosti dubine satanine, Ja od vas ne zahtevam borbu rečima (την δια λογου μααχην), nego samo da do onog vremena, dok vas ne uzmem otuda, očuvate učenje (η διδαχη) koje ste primili“.
 
2; 26 – 27 – I onome koji pobedi i održi dela moja do kraja daću vlast nad neznabožcima, i vladaće nad njima gvozdenom palicom, i oni će se razbiti kao sudovi lončarski, kao što i Ja primih od Oca Moga…
 
Daću mu vlast – onome koji tvori dela Moja daću vlast, kako je obećano u Evanđelju, nad pet ili deset gradova (v. Lk. 19; 17 – 19). Možda se time ukazuje i na sud nad nevernicima kada će prevareni (prelešćeni), osuđeni od onih koji su poverovali u Hrista, biti pokoreni kao oni nad kojima se vlada gvozdenom palicom: Ninevljani će ustati na Cyd sa rodom ovim i osudiće ga (Mt. 12; 41), rekao je Gospod. Reči: Kao što i Ja primih od Oca Moga rečene su u skladu s čovečijom prirodom, zbog (Hristovog) prihvatanja tela.
 
2; 28 – 29 – i daću mu zvezdu jutarnju. Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama.
 
Jutarnjom zvezdom naziva se ili onaj o kome govori prorok Isaija: Kako pade s neba, lučonošo (ο εωσφορος), zvezdo jutarnja (Is. 14; 12) uz obećanje da će, uništen, biti položen pod noge vernih (Lk. 10; 18-19), ili pak danica (lučonoša, grč. φωσφορον) spomenuta kod blaženog Petra, koja jasno blista u srcima vernih (2. Petr. 1:19). odnosno prosvetljenje Hristovo. Lučonošama (zvezdama danicama) se nazivaju i Jovan Krstitelj i Ilija Tesvićanin – jedan kao jedan kao Preteča prvog izlaska (istoka, osvita, ανατολη) Sunca pravde, a drugi kao prethodnik Njegovog Drugog dolaska. Mi verujemo da će njihovi zajedničari biti i pobednici nad đavolom. Nema ničega iznenađujućeg u tome što se istim nazivom označavaju pojmovi toliko suprotni jedan drugom, jer iz Pisma znamo da, na primer, reč „lav“ tumačena na različite načine, označava i Hrista kao lava iz plemena Judinog (Otk. 5:5), ali i antihrista kao lava koji će iskakati iz Vavilona (5 Mojs. 33:22). Tako se i pod osvitom (istokom) može podrazumevati početak budućeg dana koji će obasjati tamu sadašnjeg života i angeo koji ga blagovesti. Taj angeo ide ispred Sunca pravde koje će prosvetliti verne i ozariti suton sadašnjeg života. Neka se Njegovim lučama prosvetlimo i mi, po blagovoljenju Oca sa Svesvetim Duhom. Njemu neka je slava u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *