NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
72. poglavlje
O tome da Crkva i Duh koji u njoj obitava očekuju dolazak Hristov i o prokletstvu kome će biti izloženi oni koji budu nemarni prema ovoj knjizi
 
22; 16 – Ja, Isus, poslah angela Svojega da vam posvedoči ovo u crkvama…
 
Ovde se svedoči o dostojanstvu Vladike Koji šalje angela. Reč „posvedočiti“ upotrebljena je umesto reči „zasvedočiti“.
 
22; 16 – Ja sam izdanak i rod Davidov…
 
Hristos je, kao Bog, izdanak Davidov, a njegov rod kao Onaj Koji je po telu od njega potekao.
 
22; 16 – … sjajna zvezda danica.
 
„Sjajna zvezda danica“. – Hristos Koji nam je zablistao u jutro Trodnevnog Vaskrsenja i Koji će se otkriti svetima u jutro sveopšteg vaskrsenja, ustanoviće nakon noći sadašnjeg života nezalazni dan.
 
22; 17 – I Duh u Nevesta govore: Dođi! I koji čuje neka kaže: dođi!
 
Nevesta, tj. Crkva i Duh Koji u njoj obitava vape u našim srcima: Avva, Oče! i prizivaju dolazak Jedinorodnog Sina Božijeg. Tako se i svaki verujući, slušajući pouku, moli Bogu Ocu: „Da dođe Carstvo Tvoje!“
 
22; 17 – I ko je žedan neka dođe u ko hoće neka uzme vodu života na dar.
 
Da bi se postojano vladalo onim što se steklo, potrebna je žeđ za pićem života, a naročito stoga što se ni dar ne daje onima koji su nedostojni njegove veličine i tek se unekoliko trude, nego onima koji prinose blagi razum, rasplamsan više od srebra i zlata, a uz to i telesni trud.
 
22; 18 – 19 – Ja svedočim svakome koji sluša reči proroštva knjige ove; ako ko dometne ovome, Bog će na njega nametnuti muke napisane u knjizi ovoj; i ako ko oduzme od reči knjige proroštva ovoga, Bog će oduzeti njegov deo od Drveta života i od Grada svetoga, što je napisano u knjizi ovoj.
 
Strašna je kletva izrečena onima koji izobličuju božanstveno Pismo. Njihova drska nerazumnost, rđava narav i samoljublje lišiće ih dobara budućeg veka. On nas opominje da ne bismo i mi to pretrpeli, da ne bismo ništa dodavali i oduzimali, nego da reči Pisma poštujemo kao verodostojnije i slavnije od antičkih dela i dijalektičkih silogizama, jer se i u njima, ako se otkrije nešto u neskladu sa istinom, obično pribegava svedočenju pisaca tih dela. Koliko je pak velika razlika u onome šta je znamenito za nas a šta za njih, teško je čak i zamisliti. Mislim da je ta razlika veća od one koja postoji između svetlosti i tame.
 
22; 20 – 21 – Govori Onaj koji svedoči ovo: Da, doći ću skoro. Amin, da dođi, Gospode Isuse. Blagodat Gospoda vašega Isusa Hrista sa svima svetima. Amin.
 
Apostol kaže: I ja, koji svedočim o svemu, vapim: „Ka Tebi, Životu našem, idem, i Ti Sam priđi, Gospode!“ Možda je i sam Hristos rekao: „Posvedoči ovo“, tj. „Ja, koji svedočim, dolazim uskoro“. Reči koje slede: „Dođi, Gospode Isuse“, izgovorio je apostol, jer sveti željno iščekuju dolazak Hristov, koji će im doneti najrazličitije nagrade. Zato je i ova knjiga, koja čitaoce privodi blaženom kraju i počinku, sveta i bogonadahnuta. Sada ćemo ukratko izložiti njen cilj.
Iz onoga što je rečeno o sedam crkava učimo se trpljenju u iskušenjima, ljubavi prema tvorenju dobra i drugim vidovima vrline. Otuda sledi da sve na zemlji treba pretpostaviti sozercanju božanske slave na nebesima – ne, naravno, same suštine Božije, nego Njegovog otkrivanja koje se oseća ili u raznolikosti dragog kamenja, ili u raznobojnosti duge ili u nekim drugim projavama Božijeg domostroja. Doznajemo takođe i za svete bestelesne sile koje okružuju Boga, ali i za one koji su Mu ugodili budući u telu, a isto tako i za gromove i munje koje prethode Božijem dolasku. Doznajemo da je nepojmljiva i neobjašnjiva Knjiga odluka Božijih zapečaćena sa sedam pečata Duha, a kojom je kroz Jagnje Božije razotkriveno sve što se događa od Njegovog dolaska do svršetka sveta. Doznajemo za hrabrost i odvažnost mučenika, za surovo kažnjavanje nevernika, za plodonosnost evanđelskog semena, za otpadništvo malovernih i slabih, za želju svetih za što skoriji dolazak Hristov, za nedaće u vreme antihrista i za njegove progone hrišćana. Osim toga, iz te knjige možemo doznati i koliko su sveti dragoceni Bogu, jer se kažnjavanja bezbožnih odlažu dok ih ne otkriju angeli koji kažnjavaju po pečatima. Iz te knjige doznajemo i za sedam zala koja će u poslednja vremena biti poslata onima koji žive na zemlji da bismo, usled njihove siline, obratili pažnju na pokajanje i molitvu Bogu kako ih ne bismo iskusili. Pokazuje se i čovekoljublje angela, koji drže Evanđelje i propovedaju ga onima na zemlji; pokazuje se postojanost i hrabrost duša svetih, koji će se pojaviti pred svršetak da bi razobličili lažnog hrista, a takođe i razrušenje Jerusalima, razrušenje i propast neznabožačkih gradova i zahvalnost nebeskih sila zbog toga. Doznajemo i za progone Crkve, za pad đavola i dolazak antihrista, i za obmane (prelest) lažnog proroka, i za mnoštvo spasenih, i za pad Vavilona, i za žetvu vaseljenske njive, i za odsecanje gorkih grozdova, i za najčistiji počinak svetih sličan kristalnom moru. i za izlivanje sedam čaša gneva Božijeg na zemlju, more, reke i druge stihije – izlivanje koje će zbog ljudske iskvarenosti doneti kaznu i pomračiti presto zveri, a pomoćnicima i slugama đavola otkriti put i prelazak preko Eufrata, razobličujući njihovu nemoć i izazivajući sveopšte i konačno kolebanje sveta zbog promene sadašnjeg, kada će biti poražen grad, sličan bludnici, preljubnički i zverolik, koji u sebi ima đavola i počiva na njemu. Vidimo zatim da nadzemaljske sile proslavljaju Boga; Crkva ili višnji Jerusalim se sjedinjuju sa Hristom u najtešnjem savezu, gazi se kaca gneva, a nakon razaranja svega zemaljskog i predavanja antihrista i njegovih slugu paklu, angelske sile i sveti postaju pričasnici duhovne večere. Otuda se može doznati: o svezivanju (δεσμον) đavola, o njegovom privremenom oslobađanju i osudi na mučenje, o blaženstvu svetih mučenika koji su se pre dolaska antihristovog zacarili sa Hristom, nakon čega će đavo, nakratko oslobođen i podstakavši na bitku Goga i Magoga, biti kažnjen zajedno sa njima, kada će se otvoriti knjige života i kada će jedni pretrpeti drugu smrt, a drugi se udostojiti višnjeg Jerusalima i zaručiti se sa Hristom. Koliko je to nama moguće, iz te iste božanstvene knjige doznajemo i o razmerama višnjeg grada sa zidovima, vratima i temeljima, o božanskoj reci Duha koja kroz njega protiče i o tome da nikakve reči ne mogu izobraziti lepotu onih koji tamo prebivaju ili njihovu beskonačnu slavu. Obraćajući nas i podstičući na tu slavu, božanstveni Bogoslov zapovedajući kaže: „Dođi“, tj. neka dođe Onaj Koji želi da podari ono što je priugotovljeno svetima. Podari nam, Bože, da i mi to zadobijemo dugotrpeljivošću, krotkošću, smirenoumljem i čistotom srca, koja rađa čistu i nepomućenu molitvu i uzvodi um ka Tajnovidcu Bogu. Neprijatelj – obmanjivač nastoji da u vreme iskrene molitve prodre u naše srce i poseje zlo seme koje će nas razdvojiti od zajednice sa Bogom, ne dozvoljavajući da se rasplamsa oganj božanskih pouka koji spaljuje njegove nagovore i iskušenja, jer je Bog naš oganj koji sažiže (Jevr. 12; 29); čak i u vreme grehovnog zahlađenja, On čini da duša koja čisto i nepomućeno besedi sa Njim postane topla i primi rasplamsali oganj, slično kao što i sunce, snažno obasjavajući staklenu posudu napunjenu vodom posredstvom zagrevanja i prelamanja, u nju unosi plamen. Neka se stoga i mi pred Suncem Pravde pokažemo čisti kao stakleni hram Svetog Duha, a ne kao nepostojani, slabi i nedostojni da primimo božanstvene luče, a Gospod koji hoće da se svi spasu i da dođu u poznanje istine (1. Tim. 2; 4) svakoga obasjava neoskudnom blagodaću Svoje svetlosti, ali je svakome predaje po meri čistote njegovih duhovnih očiju. Neka nas Svemilostivi Hristos, Bog naš, Koji je nas radi telesno postradao, udostoji da je zadobijemo i Njemu, zajedno sa Ocem i Svetim živototvornim Duhom dolikuje svako slavoslovlje, čast i poklonjenje, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *