NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
69. poglavlje
O tome da je Hristos Bog proroka i Vladika angela
 
22; 6 – I reče mi: Ove su reči verne i istinite.
 
Verne su i istinite stoga što ih izgovara sama Istina. Ukazujući ba sve viđeno i protumačeno kao da je dato kroz angela, sada već govori u svoje ime.
 
22; 6 – I Gospod Bog svetih proroka posla angela svojega da pokaže slugama svojim šta će biti uskoro.
 
Ako je Bog proroka Hristos, Koji je poslao Svog angela da bi slugama Svojim pokazao budućnost kroz blaženog Jovana koji je sozercavao ovo viđenje (οπτασια), onda je očigledno da se prethodne, odnosno uvodne, reči apostola, gde se kaže da je Otkrivenje dato Sinu u vidu domostrojiteljskog snishođenja, odnose na Njegovu ljudsku prirodu. Zar je moguće da Bog proroka, Koji u svojstvu služaščih duhova šalje angele da bi Svojim slugama otkrio budućnost, ne zna ni dan ni čas svršetka i tek ih sada saznaje od Oca, On, Koji kao Bog poseduje riznice tajne premudrosti i znanja? Evanđelista nastavlja da govori u Njegovo ime:
 
22; 7 – I evo dolazim uskoro; Blažen je koji drži reči proroštva knjige ove.
 
I drugi proroci imaju običaj da sami iznose Božije zapovesti. Reči „dolazim uskoro“ ukazuju ili na kratkotrajnost sadašnjeg vremena u poređenju sa budućim ili možda na neočekivanost i brzinu smrti svakog čoveka, jer odlazak sa ovog sveta predstavlja preseljenje za svakog čoveka. I kako je nepoznato „u koji će čas doći lopov“, zapoveđeno nam je da bedra naša budu opasana i svetiljke zapaljene(Lk. 12; 35) životom po Bogu i obasjavajući bližnje. Zato ćemo se skrušenog srca neprestano moliti Bogu da nas izbavi od progonitelja, a kada nas pokore, neka angeli koji primaju naše duše, njih ne zateknu nespremne, da je neprijatelj ne iščupa… a nema ko da je izbavi(Ps. 7; 2), kako duša svakog čoveka, sputana okovima ovozemaljskih dela, ne podnoseći razdvajanje od njih i uzaludno im se vraćajući, kada bude prisiljena angelima da ih po Božijoj zapovesti napusti, ne bi oplakivala beskorisno zanemarivanje proteklog vremena. Pevajući neprestano pesmu Davidovu Pripremih se i ne smutih se da čuvam zapovesti Tvoje (Ps. 118; 60), začujmo kao nagradu za nju ispunjenje reči Božije: Slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost Gospodara svojega(Mt. 25; 21). Sa Njim dolikuje slava, čast i moć Ocu sa Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *