NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
68. poglavlje
O čistoj reci koja izvire od prestola
 
22;1 – I pokaza mi reku vode života, bistru kao kristal, koja izvire od prestola Božijeg i Jagnjetovog.
 
U sadašnjem životu, rekom koja izvire iz Crkve alegorijski se naziva krštenje za ponovno rođenje jer oni, koji su u njemu okupani, dejstvom Svetog Duha postaju čistiji od snega i kristal. Reka, puna vode Božije koja protiče višnji Jerusalimom jeste životvorni Duh koji od Boga i Oca ishodi (εκπορευομενον) ispunjavajući kroz Jagnje, kroz angela i najuzvišenije sile, nazvane prestolima Božijim, trgove svetog grada, tj. njegove žitelje kojih, prema rečima Psalmopojca, ima više nego peska (Ps. 138; 18).
 
22;2 – Nasred trga njegova i sa obe strane reke Drvo života, koje rađa dvanaest rodova, dajući svakog meseca svoj rod…
 
Reka, kaže on, napaja svete nasađene kraj nje, alegorijski nazvane drvetom života zbog pričasnosti i podražavanja (κατα μετοχη και μιμησις) Drvetu života -Hristu. Oni daju dvanaest plodova, tj. neprestano rađaju plodove, jer tamo neće biti grehovne zime koja bi primoravala drvo života da gubi svoje lišće kao što to sada vidimo, nego će nastupiti vek kada će sveti neprestano davati plodove.
Ovde se kaže da ono svoj rod daje tokom dvanaest meseci, što je prilagođeno našem godišnjem ciklusu, ali i zbog apostolske propovedi. Ovaj stih se može i drugačije protumačiti: pod rekom se, kako je rečeno, mogu podrazumevati darovi Svetog Duha, nisposlani, kroz presto Oca i Sina, tj. kroz heruvime, na kojima Bog sedi kao na prestolu, na trg ovog grada, tj. na njegovu mnogobrojnu zajednicu, jer se ti darovi izlivaju od viših ka nižim u poretku činova nebeske jerarhije. Drvo života označava Hrista Koji se (u)poznaje kroz Duha Svetoga, jer je u Njemu Duh, Njemu se klanjamo u Duhu i On je Darovatelj Duha. Kroz Njega nam i dvanaest apostolskih plodova daruju večne, neoskudne plodove bogopoznanja. Može biti da se ovde ukazuje i na godinu milosti Gospodnje i dan nagrade, o kojem je govorio prorok (Isa. 61; 2).
 
22; 2 – … i lišće od Drveta beše za lečenje naroda.
 
Lišće Drveta života podrazumeva najuzvišenije razumevanje odluka Božijih, dok je njegov plod – najsavršenije znanje koje će se otkriti u budućem veku. Za narode, koji po tvorenju vrlina budu bili niži u odnosu na druge, to lišće će služiti za očišćenje njihovog neznanja i za iscelenje, jer je druga slava sunca, a druga slava meseca, i druga slava zvezda (1. Kor. 15; 41), i jer su u kući Oca stanovi mnogi (Jn. 14; 2), kako bi se svaki udostojio većeg ili manjeg ozarenja (λαμπροτης), saglasno svojim delima. To se može i drugačije razumeti. Pod drvetom života, koje donosi dvanaest plodova, mogu se podrazumevati i apostoli kao zajedničari istinskog Drveta života, koje nas je vaploćenjem učinilo pričasnicima Svog božanstva. Njegovi plodovi su oni koji plodove donose po sto puta, a lišće oni koji ih donose po šezdeset puta. Oni, pak, predajući najnižima luču ozarenja božanskom svetlošću, primljenu od onih koji stostruko donose plod, donose iscelenje i ozdravljenje narodima koji daju plod po trideset puta, jer će i među spasenima postojati razlika, kao i između lišća i plodova: neki će se proslaviti više, neki manje. Uopšte, u Pismu se jedno drvo često pominje umesto mnoštva drveća, isto kao i što postoji mnogo slučajeva kada se množina koristi umesto jednine.
 
22; 3 – I više neće biti nikakvoga prokletstva;
 
Prokletstvo, anatema ili odlučenje može se dvojako shvatiti: ili kao ono što je nedostupno za mnoge i prepušteno isključivo Bogu ili pak kao ono što ne dotiče tvorevinu i svete sile i izrečeno je i upućeno đavolu radi njegovog konačnog otuđenja (odvajanja, αλλοτριωσις) od dobra. Mi smatramo da je reč „anatema“ (prokletstvo) ovde upotrebljena u pojačanom značenju, jer se njome ovde odlučuje ono što je potčinjeno đavolu i zajedno sa njim osuđeno na propast. Takvog prokletstva u ovom gradu neće biti.
 
22; 3 – 4 – i presto Božiji i Jagnjetov biće u njemu, i sluge Njegove služiće Mu. I gledaće lice Njegovo, i Ime Njegovo biće na čelima njihovim.
 
Oni, koji su postali prestoli Božiji nakon što je Gospodar otpočinuo na njima, živeće u tom gradu i gledaće Ga licem u lice, ne kroz zagonetke nego, prema svedočenju velikog Dionisija, onako kao što su Ga gledali apostoli na gori Tavoru. Umesto zlatne pločice drevnih prvosveštenika (Izl. 28; 36), oni će imati ime Božije urezano ne samo na svojim čelima, nego i na svojim srcima, tj. odvažnu, bezuslovnu i nepokolebivu ljubav prema Njemu, jer urezivanje na čelo označava ukrašavanje (καλλωπισμον) odvažnošću.
 
22; 5 – I noći više neće biti, i neće trebati svetiljke, ni svetlosti sunčane, jer će ih obasjavati Gospod Bog, i carovaće u vekove vekova.
 
Pravednici će, prema reči Hristovoj, zasjati kao sunce (Mt. 13; 43) i njima, čije će prosvetljenje i car biti Gospod slave, Koji će ih, kada se zacare sa Njim, večno rukovoditi, neće biti potrebna svetlost svetiljki ili sunca.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *