NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
XXIII
67. poglavlje
O angelu koji pokazuje grad svetih i meri njegove zidine i vrata
 
21; 9 – I dođe jedan od sedam angela, koji imahu sedam čaša napunjenih sa sedam poslednjih zala i reče mi tvoreći: Hodi da ti pokažem Nevestu, Ženu Jagnjetovu.
 
Ovim pokazuje da angeo neće samo kažnjavati (dosl. ranjavati) i odsecati, nego da će i isceljivati i izlivati lekove kojima se ublažava bol (τα ηπια φαρμακα). I dok je prethodno ukazivao na kažnjavanje onih koji su toga dostojni, sada svetome ukazuje na blaženstvo Crkve. Nevesta Hristova je ispravno nazvana ženom, jer ju je zaklano Jagnje, Hristos, Svojom krvlju venčao sa Sobom. Kao što je Adamu, dok je spavao, bila stvorena žena od njegovog rebra, tako se i Crkva, izlivanjem krvi iz rebra Hristovog u vreme Njegove dobrovoljne smrti na krstu, sjedinila sa Njim, Koji je radi nas bio ranjen.
 
21; 10 – 11 – I odvede me u Duhu na gopy veliku i visoku, i pokaza mi Grad, sveti Jerusalim, koji silazi sa neba od Boga, i koji ima slavu Božiju…
 
Sveti je bio odveden u duhu, i to ukazuje na ustremljenost njegovih misli od zemnog ka nebeskom. „Gora velika“ označava uzvišeni i nadzemaljski život svetih.
 
21; 11 – … i svetlost njegova bejaše slična dragom kamenu, kao kamenu jaspisu koji zrači kao kristal.
 
Svetlost Crkve jeste Hristos, Koji se naziva jaspisom jer je čist, stalno raste, cveta i daruje život. On se uopšte izobražava u različitim vidovima, kao što su raznolika i Njegova dobročinstva prema nama i ne mogu se iskazati (opisati, διαγραωηναι) jednom rečju.
 
21; 12 – I imaše zid veliki i visok, i imaše dvanaest vrata, i na vratima dvanaest angela; i imena natpisana, a to su imena dvanaest plemena sinova Izrailjevih.
 
Zidom crkvenim (τειχος της Εκκλησιας) velikim i visokim, koji čuva žitelje svetog grada naziva se Hristos; Njegovih dvanaest vrata su sveti apostoli kroz koje imamo pristup i ulazak Ocu, u čemu nam pomaže dvanaest angela, koji imaju vlast nad ostalima i bliskiji su Bogu po svojoj prisnosti (αγχιστεια) s Njim i svetosti. Ako za svakim verujućim sledi angeo – čuvar, onda još više moramo biti uvereni da utemeljiteljima Crkve i sejačima evanđelskog u evanđelskoj propovedi sadejstvuju upravo prvi među angelima. Na apostolskim ulazima napisana su imena izrailjskih plemena, duhovnog Izrailja, slično kao što su na naprsniku drevnog arhijereja bila napisana imena telesnog Izrailja. To ispisivanje imena označava apostolsku brigu o vernima, kao što je i apostol rekao da se brine o svim crkvama i da njegovo srce postade široko i obuhvata sve koje je rodio evanđeljem (2. Kor. 6; 12 i 1. Kor. 4; 15).
 
21; 13 – Od istoka troja vrata, i od severa troja vrata, i od juga troja vrata, i od zapada troja vrata.
 
Vrata se nalaze na sve četiri strane i to po troja na svakoj od njih; to označava poklonjenje Presvetoj Trojici na sva četiri kraja sveta koje su oni zadobili kroz živototvorni Krst. Krstoliko postavljanje vrata, po uzoru na dvanaest volova koji su nosili more Solomonovo načinjeno od bakra (v. 2. Dn. 4; 1 – 4) označava tri puta po četvoricu apostola, propovednika Presvete Trojice, i širenje četiri Evanđelja na četiri strane sveta. Time se oblikuje duhovno more svetog krštenja, koje je ustrojio duhovni Solomon i koje očišćuje (αποκαθαιρουσα) grehe sveta.
 
21; 14 – I zid Grada imaše dvanaest temelja, i na njima dvanaest imena Dvanaest apostola Jagnjetovih.
 
Temelji zida su blaženi apostoli, na kojima je utemeljena Crkva Hristova; na njima su, radi pouke onima koji čitaju, napisana imena apostola.
 
21; 15 – A onaj što govoraše sa mnom imaše metar, trsku zlatnu, da izmeri Grad i vrata njegova, i zid njegov.
 
Zlatna trska označava čestitost (čast, το τιμιον) angela koji meri i kojeg sveti sozercava u obličju čoveka, kao i čestitost grada koji se meri, a čiji je zid Hristos. Radi čistote i premudrosti natprirodnih bića, njega ne meri čovek nego angeo, koji poznaje veličinu i lepotu svetog grada. Mislimo da zid ovde označava božanstveni zaklon i ogradu koji će čuvati svete.
 
21; 16 – I Grad leži četvorougaono, i dužina je njegova kolika i širina. I izmeri Grad trskom, na dvanaest hiljada stadija; dužina i širina i visina jednaka je.
 
Ustrojstvo grada u vidu četvorougaonika označava njegovu stabilnost i postojanost (čvrstinu, εδραιον και παγιον), jer se jednakost u dužini, širini i visini naziva „kocka“ (grč. „κυβος,“) i označava, kako je rečeno, stabilnost. Dvanaest hiljada stadija kojima se meri Grad možda označava njegovu veličinu jer će, prema Davidovim rečima, onih koji budu tamo živeli, biti više nego peska (Ps. 139; 18), a možda se prebrojavaju i prema broju dvanaest apostola, kroz koje se taj grad i naseljava. Tražena veličina dobija se i deljenjem tog broja sa tajanstvenim brojem sedam, jer ako se dvanaest hiljada stadija podeli na sedam dobija se hiljadu sedamsto četrnaest mera koje se nazivaju miljama. Hiljada označava savršenstvo beskrajnog života, sedamsto – savršenstvo počinka, a četrnaest dvostruko praznovanje duše i tela, jer četrnaestica dva puta sadrži u sebi broj sedam.
 
21; 17 – I izmeri zid njegov na sto četrdeset i četiri lakta, po meri čovečijoj, koja je i angelova.
 
Visina zida je sto četrdeset četiri lakta; taj broj dobijamo kada se broj dvanaest, koji označava apostolsko učenje, pomnoži dvanaest puta.
 
21; 18 – I beše građa zida njegova jaspis, a Grad zlato čisto, slično staklu čistom.
 
Izgradnja zida od jaspisa označava, kako smo o tome često govorili, večno cvetajući i neuveli život svetih. Grad je „čisto zlato“ usled svetlosti i čestitosti njegovih žitelja.
 
21; 19 – 20 – temelji zida grada bejahu ukrašeni svakim dragim kamenjem: prvi temelj jaspis, drugi sapfir, treći halkidon, četvrti smaragd; peti sardoniks, šesti sard, sedmi hrisolit, osmi viril, deveti topaz, deseti hrisopras, jedanaesti jakint, dvanaesti ametist.
 
Dvanaest temelja je od dvanaest dragih kamenova; osam od tih kamenova drevni prvosveštenici nosili su na naprsniku [deo odežde starozavetnih sveštenika, sličan sakosu, jevr. se naziva efod, prim. prev.], dok su četiri nova, kako bi se ukazalo na saglasnost Starog i Novog Zaveta i na preimućstvo onih koji su zablistali u Novom Zavetu. I to je sasvim ispravno, jer su apostoli, označeni dragim kamenjem, ukrašeni svim vrlinama.
Prvi temelj je od jaspisa, kamena zelenkaste boje sličnog smaragdu i označava vrhovnog apostola Petra, koji je smrt Hristovu nosio u telu i pokazao stalno cvetajuću i neuvelu ljubav prema Njemu i svojom toplom verom uputio nas na plodonosno [dosl. zeleno] mesto (εις τοπον χλοης).
Drugi temelj je od sapfira – sapfir (od kojega se, kažu, dobija i azur) sličan nebeskom telu, označava, prema mom mišljenju, blaženog Pavla, koji se uzneo čak do trećeg neba (2. Kor. 12; 2) i one koji su ga poslušali priveo tamo gde i sam ima obitavalište (v. Filiplj. 3; 20).
Treći temelj je od halkidona – taj kamen se nije nalazio na naprsniku jevrejskog prvosveštenika nego antracit koji se ovde ne pominje. Zato mislimo da su sveti antracit nazivali tim imenom, tj. ugljem i on označava svetog apostola Andreja, zažeženog Duhom.
Četvrti temelj je od smaragda – kamena zelene boje koji se održava jelejem i od njega dobija sjaj i lepotu; on označava propoved evanđeliste Jovana, koji božanskim jelejem ublažuje žalost i čamotinju kada se usled grehova pojave u nama i koji nam je svojim bogoslovljem podario neoslabljenu veru.
Peti temelj je od sardoniksa – kamena koji ima boju blistavog ljudskog nokta i označava Jakova, koji je pre ostalih pogubljen Hrista radi, na šta i ukazuje nokat, čije rezanje ne izaziva bol.
Šesti temelj je od sarda – kamena blještavo-narandžaste boje koji ima isceljujuće dejstvo kod oteklina i rana nanetih gvožđem. Prema mom mišljenju, on označava lepotu vrlina blaženog Filipa, prosvetljenih ognjem Duha Božijeg, koje isceljuju duševne rane zadobijene demonskim pozleđivanjem.
Sedmi temelj je od hrisolita – hrisolit je blistav kao zlato i možda označava Vartolomeja, koji je blistao dragocenim vrlinama i božanskom propoveđu.
Osmi temelj je od virila – to je kamen koji ima boju mora i vazduha i mislim da označava Tomu, koji je poduzeo daleko putovanje da bi spasavao Indijce.
Deveti temelj je od topaza. Po svojoj crnoj boji topaz je sličan antracitu. Iz njega, kako kažu, ističe sok koji isceljuje očne bolesti. On označava dušu blaženog Mateja, obuzetu revnošću i ukrašenu krvlju prolivenom za Hrista. On svojim Evanđeljem isceljuje oslepele srcem i novorođenčad u veri napaja mlekom.
Deseti temelj je od hrisoprasa – kamena koji svojom blistavošću prevazilazi i samo zlato. On označava blaženog Tadeja, koji je edeskom caru Avgaru blagovestio o Carstvu Božijem i njega označava zlato dok mrtvilo u caru označava prah.
Jedanaesti temelj je od jakinta – jakint je kamen azurne ili boje neba i označava Simona kao revnitelja darova Hristovih, koji je posedovao nebesku mudrost.
Dvanaesti temelj je od ametista – kamena purpurne boje i označava Matiju, koji se prilikom spuštanja plamenih jezika udostojio božanskog ognja; zbog svoje plamene sklonosti da ugodi Hristu Koji ga je izabrao, zamenio je otpadnika.
Ovo smo preuzeli iz besede blaženog Epifanija o dragom kamenju primenjenom na rodonačelnike izrailjskih plemena i ovde je ponavljamo, radi vežbanja čitatelja, ali samo kao pretpostavke i naslućivanja o istini, poznatoj jedino Onom Koji ovo otkriva. U svakom je slučaju, međutim, istinito da su temelji i drago kamenje apostoli. Svaki od njih je posedovao poneku osobinu kamena koji mu je pripisan a svi zajedno – ono što je najizvrsnije i najbolje u svakom od dragih kamenova. Stoga izneta razmišljanja ne treba smatrati samovoljnim izmišljotinama, jer ukazujući na pojedine osobine vrlina svakog apostola, mi ne poričemo njihovo jedinstvo i opštost i želimo samo da otkrijemo njihovu istovetnost (taitbtlta), koja ih sjedinjuje slično karikama u lancu.
 
21; 21 – I dvanaest vrata dvanaest bisera; svaka vrata bejahu od jednog bisera.
 
Dvanaest vrata očigledno označava dvanaest učenika Hristovih, koji su nam otkrili vrata i put u život. Oni su takođe i dvanaest bisera, koji su svoj sjaj i prosvetljenje dobili od jedinstvenog, skupocenog bisera – Hrista.
 
21; 21 – I trg Grada bejaše zlato čisto kao providno staklo.
 
Lepote višnjeg grada ne mogu se opisati jednim poređenjem. Zato se kaže da je gradski trg po svojoj skupocenosti sličan zlatu a po svojoj čistoti – kristalu; mi ne možemo predstaviti obe ove osobine jednom rečju. Savršeno poznavanje višnjeg grada prevazilazi i sluh, i vid, i misao.
 
21; 22 – A hrama ne videh u njemu, jer hram je njegov Gospod Bog Svedržitelj i Jagnje.
 
A hrama ne videh u njemu. To znači da ovom gradu hram nije ni potreban, jer je njegov zaklon i zaštita Bog, u Kojem živimo, krećemo se i jesmo (εν ω ξωμεν και κινουμεθα και εσμεν), jer je On i hram i obitelj svetih, kao Onaj Koji se u njih useljava i živi u njima (2. Kor. 6; 16). Jagnje označava Jagnje Božije, nas radi zaklano, sa kojim je suštastveno (ουσιωδως) sjedinjen i živototvorni Duh, u daljem tekstu predstavljen u obličju reke.
 
21; 23 – I Grad ne potrebuje sunca ni meseca da mu svetle, jer t slava Božija osvetli i svetlost je njegova Jagnje.
 
Grad ne potrebuje sunca, jer nema potrebe za veštastvenim suncem tamo gde svetli duhovno Sunce Pravde; Ono je njegova slava i videlo (Isa. 60; 19) u čijoj će svetlosti hoditi spaseni narodi.
 
21; 24 – 25 – I narodi će hoditi u svetlosti njegovoj, i carevi zemaljski doneće slavu i čast svoju u njega; i vrata njegova neće se zatvarati danju, jer noći onde neće biti.
 
Vidimo dakle da će „narodi hoditi u svetlosti njegovoj“ i da će oni, koji su ovenčani pobedom nad strastima, u njega uneti čast i slavu dobrih dela. Reči „vrata njegova neće se zatvarati“ ukazuju ili na sigurnost i bezopasnost za žitelje ili na to da će za najpotpunije naukovanje (μαθησις) svih njegovih žitelja tamo biti otvorena božanstvena vrata apostolskog učenja. Tamo će postojati dan, a ne noć, jer će noć naslediti grešnici.
 
21; 26 – 27 – I doneće slavu u čast naroda u njega. I neće ući u njega ništa nečisto, ni koji čini gadosti i laž, nego samo zapisani u Jagnjetovoj Knjizi života.
 
„Slava i čast naroda“ označavaju da će u njemu plodove donositi samo oni narodi koji su ugodili (ευαρεστησαντες) Hristu; ništa nečisto ili oskrnavljeno neće ući u ovaj grad, jer kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom? (2. Kor. 6; 14).

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *