NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
65. poglavlje
O novom nebu, novoj zemlji i novom Jerusalimu
 
21; 1 – I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora nema više.
 
Ovde takođe nije reč o uništenju (nepostojanju, nebiću) tvari, nego o promeni na bolje, prema svedočanstvu apostola da će se i sama tvar osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave dece Božije. I božanstveni Psalmopojac kaže: Sve će kao haljina ovetšati, kao haljinu savićeš ih i izmeniće se (Ps. 101; 26). Obnavljanje starog ne znači poništenje suštine, nego samo uklanjanje zastarelog i naboranog. Čak se i za ljude, koji se promene na bolje ili gore kaže: „I on je, i nije on“ (dosl. „drugo od drugog postade“), tj. promenio se. Primetimo takođe da i Evanđelist, smatrajući promenu prethodnog stanja za promenu na bolje, upotrebljava izraz „prođoše“ (grč. „παρηλθεν“), umesto „promeniše se“ (grč. „ιηλλαγη“), dok je za more rekao da „mora nema više“. To je stoga što more neće biti potrebno kada ljudi više ne budu po njemu plovili niti prevozili i dopremali zemaljske plodove u udaljene oblasti. Neće biti potrebno ni u slučaju da označava buran i ustalasan život, jer se kod svetih tada neće zadržati ni najmanji strah ili pometnja. To potvrđuje i sveti Vasilije Veliki u svom tumačenju Isaijinih reči: Govorim dubini (bezdanu): presahni, i isušiću sve reke tvoje (Is. 44; 27).
 
21; 2 – I videh sveti grad, Jerusalim novi, gde silazi sa neba od Boga, pripremljen kao nevesta ukrašena mužu svojemu.
 
Viđenje svetog grada Jerusalima ukazuje na njegovu novinu i označava izmenu od svetlosti koju će višnji Jerusalim, spuštajući se ka ljudima, dobiti od bestelesnih sila nebeskih, jer je svima njima glava Hristos, Bog naš. Taj grad, čiji je temelj Hristos, sačinjavaju sveti o kojima je napisano da će se kamenje u vencu Podignuti u zemlji njegovoj (Zah. 9; 16). Kao obitavalište Svete Trojice, on se naziva gradom jer Ona po obećanju živi i korača (εμπεριπατει) u njemu (v. 2. Kor. 6; 16). Taj grad se naziva „nevestom“ jer se privezuje za Gospodara i sjedinjuje sa Njim u savršenom i neraskidivom savezu, a „ukrašenom“ jer raznolikošću vrlina poseduje slavu i lepotu (v. Ps. 44).
 
21; 3 – 4 – I čuh glas gromki sa neba koji govori: evo skinije Božije među ljudima, i On će stanovati sa njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima. I Bog će otrti svaku suzu iz očiju njihovih…
 
Glas sa neba poučava svetoga da je to istinska skinija (kivot). Njen izgled ili, tačnije, praobraz bio je pokazan Mojseju, a sada se kao njeno obličje pojavljuje Crkva. U toj nerukotvorenoj skiniji neće biti ni plača ni suza, jer će Darovatelj večne radosti svima svetima podariti neprestano i večno veselje.
 
21; 4 – i smrti neće biti više, ni žalosti, ni jauka, ni bola neće biti više; jer prvo prođe.
 
To je saglasno sa Svetim Pismom koje kaže da će odatle žalost i uzdisanje bežati (Isa. 35; 10). Reči da „prvo prođe“ znače da će i gordost bezbožnika i zlostradanja (κακοπαθεια) svetih imati odgovarajući završetak.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *