ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
XXII
64. поглавље
О Оном који седи на престолу, општем васкрсењу и Суду
 
20; 11 – И видех велики бели престо, и Онога што седи на њему, од чијег лица побеже земља и небо, и места им се не нађе.
 
Бели престо означава мировање Божије, које ће Он саздати у светима, украшеним врлинама, седајући на њих као на престо (ενθρονιξομενος). “Бежање неба и земље” означава њихову пролазност и обнављање на боље, јер се на њима неће наћи места за промену. Ако је твар због нас постала пропадљива, онда ће се она, према сведочењу апостола, ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије (Рим. 8; 21), обновљена у сјајнијем облику, уместо да претрпи коначно уништење, како су мислили блажени Антипатер и други светитељи. Блажени Иринеј каже: “Неће пропасти нити бити уништена ни ипостас (основа) ни суштина творевине (јер је истинит и снажан Онај Који ју је створио), него пролази обличје (οχημα) овога света у којем је извршено преступање (παραβασις) заповести, јер је у њему оветшао (επαλαιωθη) човек и због тога је, према Божијем предзнању (προειδοτος), то обличје и било само привремено”. Велики Методије у Беседи о васкрсењу каже о томе следеће: “Не може се прихватити мишљење неких да ће све бити уништено до темеља и да неће више бити ни земље, ни неба, ни ваздуха. Иако ће се читав свет распламсати од огња због свог очишћења и обновљења, ипак неће доћи до његовог коначног истребљења и уништења”, а затим наставља: “И Павле јасно сведочи када каже да жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији, јер се твар покори таштини не од своје воље, него због онога који је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости,… итд. (Рим. 8; 19 21). И пре тога је свети Давид, појући Господу, рекао: Кад им пошаљеш Духа Твога опет се изграђују, и тако обнављаш лице земље (Пс. 103; 30), док Исаија каже: Ево, Ја ћу створити нова небеса и нову земљу, и пређашње се неће помињати нити ће у срце долазити, него ће се радост и ликовање наћи у њему (Иса. 65; 1718) и 22). И то је праведно, јер ће немерљивост радости и величина награде учинити да буду заборављени труд и напори.” Овај пророк на другом месту каже: Јер као што ће стајати преда Мном нова небеса и нова земља које ћу начинити, тако ће стајати и семе ваше и име ваше (Иса. 66; 22). Тако ће се, заједно са нама, бивша твар постепено изменити у нешто боље, не прелазећи, као ни ми, након смрти у небиће (непостојање, ανυπαρξια).
 
20; 12 – И видех мртве, велике и мале, где стоје пред престолом (код св. Андреја: где стоје пред Богом), и књиге се отворише, и друга се књига отвори, која је Књига живота; и бише суђени мртви по делима својим као што је записано у књигама.
 
Мртвацима се називају или сви људи који су телесно умрли, или они који су умртвљени прегрешењима. Великима и малима називају се, како смо већ рекли, или према свом узрасту, или стога што неће сви бити подједнако кажњени, него у складу са својим смртоносним делима. Може бити и то да су велики праведници, а мали грешници, безвредни и непотребни душом због својих грехова. Отворене књиге су дела и савест свакога од њих. Једна од њих је књига живота, у којој су записана имена светих.
 
20; 13 – И море даде мртве који су у њему, и смрт и пакао дадоше мртваце који бијаху у њима, и бише суђени сваки по делима својим.
 
Свако тело, ма како да се разложи (αναλυεται) од тога ће истог бити састављено (συνισταται) и враћено (αναδιδοται), било да је предато земљи или мору. Смрт и ад нису живе животиње, као што су неки писали, него је смрт раздвајање душе од тела, а ад место које је за нас невидљиво и непознато, које прима наше душе које одлазе одавде. Душе које су извршавале мртва дела и саме су мртве, док су душе праведних, по речима Мудраца, у руци Божијој, и патња их неће дотаћи (Прем. Сол. 3; 1).
 
20; 14 – 15 – И смрт u пакао бише бачени у језеро огњено. Ова смрт је друга смрт. И ко се не нађе записан у Књизи живота бачен би у језеро огњено.
 
Смрт и пакао бише бачени у језеро огњено. То означава или оно што је написано: Последњи непријатељ укинуће се – смрт (1. Кор. 15; 26) или, можда, да ће на огањ бити осуђени лукави демони, силе (виновници) тешке и зле греховне смрти, који за своје прибежиште имају пакао и који туда упућују на осуду оне што су им се покорили. Као што се градом називају они који у њему живе, тако се и овде паклом и смрћу називају његови виновници. Све што је Бог створио “добро је веома” и зато ће тај огањ прождерати и уништити све што није такво, будући да је написано да Бог није створио смрт (Прем. Сол. 1; 13). Смрт и пропадљивост више неће постојати и уместо њих цароваће бесмртност и непропадљивост. – Не треба се чудити што ће сви, који нису записани у Књигу живота, бити бачени у огњено језеро, јер као што за спасене постоји много станова код Бога и Оца, исто тако постоји и много начина и места за мучење која ће задобити они што нису записани (μη γεγραμμενοι) у Књигу живота, односно: нека ће бити најсуровија, а друга – умеренија.

4 Comments

  1. Hvala vam puno na ovom tumačenju već duže vrijeme trazim tumacenje novog zavjeta srpske pravoslavne crkve po internetu iako sam ga pročitao 4 puta do sada još uvijek nisam sve razumio :'(

  2. Milost vam od Gospodas sto sirite Jevandjelje i Istiny Xpicta Boga nasega

  3. Бранислав

    Хвала Господу