NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
XXII
64. poglavlje
O Onom koji sedi na prestolu, opštem vaskrsenju i Sudu
 
20; 11 – I videh veliki beli presto, i Onoga što sedi na njemu, od čijeg lica pobeže zemlja i nebo, i mesta im se ne nađe.
 
Beli presto označava mirovanje Božije, koje će On sazdati u svetima, ukrašenim vrlinama, sedajući na njih kao na presto (ενθρονιξομενος). „Bežanje neba i zemlje“ označava njihovu prolaznost i obnavljanje na bolje, jer se na njima neće naći mesta za promenu. Ako je tvar zbog nas postala propadljiva, onda će se ona, prema svedočenju apostola, osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave dece Božije (Rim. 8; 21), obnovljena u sjajnijem obliku, umesto da pretrpi konačno uništenje, kako su mislili blaženi Antipater i drugi svetitelji. Blaženi Irinej kaže: „Neće propasti niti biti uništena ni ipostas (osnova) ni suština tvorevine (jer je istinit i snažan Onaj Koji ju je stvorio), nego prolazi obličje (οχημα) ovoga sveta u kojem je izvršeno prestupanje (παραβασις) zapovesti, jer je u njemu ovetšao (επαλαιωθη) čovek i zbog toga je, prema Božijem predznanju (προειδοτος), to obličje i bilo samo privremeno“. Veliki Metodije u Besedi o vaskrsenju kaže o tome sledeće: „Ne može se prihvatiti mišljenje nekih da će sve biti uništeno do temelja i da neće više biti ni zemlje, ni neba, ni vazduha. Iako će se čitav svet rasplamsati od ognja zbog svog očišćenja i obnovljenja, ipak neće doći do njegovog konačnog istrebljenja i uništenja“, a zatim nastavlja: „I Pavle jasno svedoči kada kaže da žarkim iščekivanjem tvorevina očekuje da se jave sinovi Božiji, jer se tvar pokori taštini ne od svoje volje, nego zbog onoga koji je pokori, sa nadom da će se i sama tvar osloboditi od robovanja propadljivosti,… itd. (Rim. 8; 19 21). I pre toga je sveti David, pojući Gospodu, rekao: Kad im pošalješ Duha Tvoga opet se izgrađuju, i tako obnavljaš lice zemlje (Ps. 103; 30), dok Isaija kaže: Evo, Ja ću stvoriti nova nebesa i novu zemlju, i pređašnje se neće pominjati niti će u srce dolaziti, nego će se radost i likovanje naći u njemu (Isa. 65; 1718) i 22). I to je pravedno, jer će nemerljivost radosti i veličina nagrade učiniti da budu zaboravljeni trud i napori.“ Ovaj prorok na drugom mestu kaže: Jer kao što će stajati preda Mnom nova nebesa i nova zemlja koje ću načiniti, tako će stajati i seme vaše i ime vaše (Isa. 66; 22). Tako će se, zajedno sa nama, bivša tvar postepeno izmeniti u nešto bolje, ne prelazeći, kao ni mi, nakon smrti u nebiće (nepostojanje, ανυπαρξια).
 
20; 12 – I videh mrtve, velike i male, gde stoje pred prestolom (kod sv. Andreja: gde stoje pred Bogom), i knjige se otvoriše, i druga se knjiga otvori, koja je Knjiga života; i biše suđeni mrtvi po delima svojim kao što je zapisano u knjigama.
 
Mrtvacima se nazivaju ili svi ljudi koji su telesno umrli, ili oni koji su umrtvljeni pregrešenjima. Velikima i malima nazivaju se, kako smo već rekli, ili prema svom uzrastu, ili stoga što neće svi biti podjednako kažnjeni, nego u skladu sa svojim smrtonosnim delima. Može biti i to da su veliki pravednici, a mali grešnici, bezvredni i nepotrebni dušom zbog svojih grehova. Otvorene knjige su dela i savest svakoga od njih. Jedna od njih je knjiga života, u kojoj su zapisana imena svetih.
 
20; 13 – I more dade mrtve koji su u njemu, i smrt i pakao dadoše mrtvace koji bijahu u njima, i biše suđeni svaki po delima svojim.
 
Svako telo, ma kako da se razloži (αναλυεται) od toga će istog biti sastavljeno (συνισταται) i vraćeno (αναδιδοται), bilo da je predato zemlji ili moru. Smrt i ad nisu žive životinje, kao što su neki pisali, nego je smrt razdvajanje duše od tela, a ad mesto koje je za nas nevidljivo i nepoznato, koje prima naše duše koje odlaze odavde. Duše koje su izvršavale mrtva dela i same su mrtve, dok su duše pravednih, po rečima Mudraca, u ruci Božijoj, i patnja ih neće dotaći (Prem. Sol. 3; 1).
 
20; 14 – 15 – I smrt u pakao biše bačeni u jezero ognjeno. Ova smrt je druga smrt. I ko se ne nađe zapisan u Knjizi života bačen bi u jezero ognjeno.
 
Smrt i pakao biše bačeni u jezero ognjeno. To označava ili ono što je napisano: Poslednji neprijatelj ukinuće se – smrt (1. Kor. 15; 26) ili, možda, da će na oganj biti osuđeni lukavi demoni, sile (vinovnici) teške i zle grehovne smrti, koji za svoje pribežište imaju pakao i koji tuda upućuju na osudu one što su im se pokorili. Kao što se gradom nazivaju oni koji u njemu žive, tako se i ovde paklom i smrću nazivaju njegovi vinovnici. Sve što je Bog stvorio „dobro je veoma“ i zato će taj oganj prožderati i uništiti sve što nije takvo, budući da je napisano da Bog nije stvorio smrt (Prem. Sol. 1; 13). Smrt i propadljivost više neće postojati i umesto njih carovaće besmrtnost i nepropadljivost. – Ne treba se čuditi što će svi, koji nisu zapisani u Knjigu života, biti bačeni u ognjeno jezero, jer kao što za spasene postoji mnogo stanova kod Boga i Oca, isto tako postoji i mnogo načina i mesta za mučenje koja će zadobiti oni što nisu zapisani (μη γεγραμμενοι) u Knjigu života, odnosno: neka će biti najsurovija, a druga – umerenija.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *