NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
63. poglavlje
O Gogu i Magogu
 
20; 7 – 8 – I kad se navrši hiljada godina biće pušten satana iz tamnice svoje, i izići će da vara narode što su na četiri kraja zemlje, Got i Magoga, da ih skupi za bitku čiji je broj kao pesak morski.
 
Neki su, ne znam zbog čega, izračunali da su pomenutih hiljadu godina tri i po godine koje su protekle od krštenja Hristovog do Njegovog vaznesenja nakon čega je, kako su oni mislili, đavo bio oslobođen. Drugi su govorili da će posle šest hiljada godina vaskrsnuti jedino sveti, da bi se tokom hiljadu godina nasladili zadovoljstvom i slavom na onoj istoj zemlji na kojoj su pokazali trpljenje i da će se posle svega zbiti vaskrsenje ne samo pravednih, nego i grešnika. Kako, međutim, Crkva nije prihvatila nijedno od tih tumačenja, sasvim je suvišno i dalje govoriti o njima. Mi pak, sledeći i prihvatajući reči Gospoda Koji je sadukejima rekao da su pravednici kao angeli na nebesima – (Mt. 22; 30) i reči apostola da carstvo Božije nije ni jelo ni piće (Rim. 14; 17), smatramo hiljadu godina za vreme evanđelske propovedi, jer je i ranije govoreno da ovo hiljadugodište ne treba smatrati za tačan broj godina, nego, kako je rečeno i u Pesmi nad pesmama, da Solomon imaše vinograd u Valamonu, i dade vinograd čuvarima da svaki donosi za rod njegov po hiljadu srebrnika (8; 11), gde se ne označava broj, nego izobilje i plodnost roda, pa se tako i ovde misli na savršenu plodnost (καρποφορια) vere. Nakon toga će doći čovek bezakonja, sin pogibli (2. Sol. 2; 3) da, prema apostolu, budu osuđeni cvu koji ne verovaše istini nego zavoleše nepravdu (2. Sol. 2; 12) i, prema rečima Gospodara, koji kaže: Ja sam došao u ime Oca Svojega ne primate Me; ako drugi dođe u ime cvoje, njega ćete primiti (Jn; 5; 43). Tada će, kako je rečeno, satana, oslobođen iz svog zatočeništva, obmanuti sve narode i radi opustošenja vaseljene pokrenuti na bitku Goga i Magoga. Neki misle da su Gog i Magog severni i najudaljeniji skitski narodi ili, kako ih mi nazivamo, Huni, najborbeniji i najmnogoljudniji od svih zemaljskih naroda. Njih samo ruka Božija zadržava do oslobađanja đavola da zavladaju čitavom vaseljenom. Drugi, prevodeći sa jevrejskog, kažu da Gog označava ili onog koji sabira ili sabiranje, a Magog uzvišenog ili uzvišenje. Tako se ovim imenima označava sabiranje naroda ili njihovo uznošenje, tj. gordost. Treba znati da je i Jezekilj prorokovao o tim narodima: Podignućeš se na moj narod Izrailja… u poslednje vreme dovešću te na zemlju svoju… (38; 18); tada će izaći stanovnici gradova Izrailjevih, i naložiće oganj i spaliće oružje… i ložiće ih na oganj sedam godina (39; 9). Neki od tumača su ove reči proroka povezivali sa bitkom Izrailja i asirskog cara Senaherima, koja se odigrala u vreme cara Jezekija. Ti događaji su se, međutim, odigrali mnogo godina pre proroštva proroka Jezekilja. Drugi ih povezuju sa porazom naroda koji su nasrnuli na žitelje Jerusalima, kada su oni, nakon Vavilonskog ropstva, hteli da utvrde i ojačaju gradske zidine najpre po zapovesti Kira Persijskog, a zatim i Darija. Postoje i oni koji ga povezuju sa porazom Antiohove vojske u bici sa Makavejima. Sigurno je, međutim, da dolazak tih naroda najviše odgovara poslednjim vremenima, jer se u sveštenim knjigama nigde ne pominje rat Jevreja sa Skitima i pominju se jedino ratovi sa susednim (περιοικα) narodima koji su im pozavideli na njihovom neočekivanom bogaćenju. Isto tako, o Gogu je rečeno da će se on pripremati od starine i da će doći u poslednja vremena (επ εσχατων καιρων). Najzad, u ovom otkrivenju, koje prorokuje o budućnosti, zapisano je da će se Gog i Magog pojaviti pri svršetku sveta.
 
20; 8 – 10 – I iziđoše na širinu zemlje, i opkoliše stan svetih, i grad voljeni; i siđe oganj sa neba od Boga i pojede ih. I đavo koji ux varaše bi bačen u jezero ognjeno u sumporno, gde je u zver u lažni prorok; i biće mučeni dan i noć u vekove vekova.
 
Predvođeni (kao vojska, grč. στρατηγουμενοι) đavolom i njegovim demonima razići će se iz svojih mesta kao divlje zveri iz pećina da bi porobili i razrušili stan svetih, odnosno crkvu Hristovu, osnovanu i utvrđenu na četiri kraja vaseljene. Oni ne znaju da, prema rečima Psalmopojca, ne jedan, nego mnogi angeo Gospodnji postaviće se oružan… oko onih koji Ga se boje (Ps. 33; 7). Pri tom će oni poželeti da porobe Novi Jerusalim, voljeni grad iz kojeg se, posredstvom apostola, zakon Božiji raširio po čitavoj zemlji (v. Lk. 24; 47). Ovde će, kako je rečeno, antihrist zasesti (καθεδεισθαι) u hramu Božijem ili jevrejskom, ranije božanskom, a zatim razrušenom zbog drskog odbacivanja Hrista. Taj hram, prema očekivanju Jevreja – bogoboraca treba da obnovi antihrist, ili će, možda, prisvajajući za sebe ono što je tuđe i, prema rečima apostola, tvrdeći za sebe da je Bog (2. Sol. 2; 4), u stvari sedeti u vaseljenskoj crkvi (τη καθολικη Εκκλησια), u istinskom hramu Božijem. To, međutim, neće dugo trajati, jer će njega, zajedno sa pomenutim narodima, spaliti vidljivi oganj koji će sići sa nebesa, kao onaj što je u Ilijino vreme spalio dva pedesetnika (v. 1. Car. 1; 10) ili će ih slavni dolazak Hristov pobiti duhom usta Njegovih, dok će njihovog vojskovođu, đavola, zajedno sa antihristom i lažnim prorokom baciti u ognjeno jezero gde će se mučiti u vekove vekova. Mi pak koji smo od Hrista Spasitelja naučili da se molimo da ne padnemo u iskušenje (v. Mt. 6; 13) poznaćemo svoju nemoć, neprestano Ga i usrdno moleći da nas izbavi od prorečenog iskušenja, da ne vidimo ni dolazak antihristov, ni kretanje predskazanih naroda, ni smrtonosnu (θανατηφορον) opasnost koja bi nas prisilila da odstupimo od spasonosne vere. Sačuvavši, koliko je moguće nepovređeno svedočanstvo savesti i dobrim delima pokazujući plamen ljubavi prema Hristu Koji nas je iskupio Svojom časnom Krvlju, a utvrđeni izobilnim milostima Božijim, očekivaćemo da zadobijemo večna dobra i da se njima naslađujemo. Neka ih zadobijemo u Samom Spasitelju i Iskupitelju našem Hristu i Njemu neka je sa Ocem i Svetim i živototvornim Duhom slava, moć, čast i poklonjenje, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *