NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
XX
58. poglavlje
O tome kako je Evanđelist video Hrista na belom konju u pratnji angelskih sila
 
19; 11 – 12 – I videh nebo otvoreno, i gle, konj beli, i Onaj Koji sedi na njemu zove se Verni i Istiniti, i po pravdi sudi i ratuje. A oči su mu kao plamen ognjeni, i na Glavi njegovoj krune mnoge…
 
Otvoreno nebo označava da će Hristos – Sudija doći sa neba, slično kao što i kod zemaljskih careva podizanje i spuštanje zastora prethodi presudi krivcima. Beli konj ukazuje na svetlost svetih i Onaj Koji bude sedeo na njima sudiće narodima, ispuštajući ognjeni plamen iz svojih ognjeno – plamenih očiju, prosvetljujući a ne spaljujući pravednike i sažižući grešnike Svojom svevidećom silom (sazercateljnom silom, τη εποπτικη δυναμει). „Krune mnoge“ ukazuju ili na Njegovu vlast nad svim zemaljskim i nebeskim, ma koliko da je na nebu činova angelskih i prestola i sabora svetih na zemlji, ili na Njegovu pobedu nad grešnicima po dugotrpeljivosti Njegovog domostroja.
 
19; 12 – i ima Ime napisano koje niko ne zna do On Sam
 
Nepoznavanje Njegovog imena ukazuje na neshvatljivost (ακαταληπτον) Njegove suštine. Prema božanskom domostroju našeg spasenja On ima mnogo imena, kao što su: blagi, pastir, sunce, svetlost, život, pravda, svetinja, iskupljenje… Slično tome, postoje i ona odrična (apofatička): nepropadljivi, besmrtni, nevidljivi, nepromenljivi; On, međutim, nema imena po Svojoj suštini, jer je nepojmljiv i zna jedino Samoga Sebe sa Ocem i Svetim Duhom.
 
19; 13 – i obučen je u haljinu crvenu od krvi, i Ime se Njegovo zove Logos (Reč) Božiji.
 
Odežda (ιματιον) Boga Logosa je bilo Njegovo presveto i nepropadljivo telo, Njegovom krvlju obojeno u crveno u vreme Njegovih dobrovoljnih stradanja. Time se potvrđuje i ono što je ranije rečeno. Zašto se Onaj Koji nema ime i nikome nije poznat ovde naziva Logosom (Rečju)? Zato da bi se ukazalo na Njegovu Sinovsku Ipostas i bestrasno rođenje od Oca, slično kao što i naše reči ishode iz našeg uma, ili radi toga da bi se pokazalo da On u Sebi sadrži logose (razloge, uzroke, lat. rationes) svega postojećeg, ili pak zato što je On blagovesnik Očeve premudrosti i sile.
 
19; 14 – I vojske nebeske iđahu za Njim na kolima belim, obučene u svilu belu i čistu.
 
„Sledile su Ga vojske nebeske“ – to su nebeske sile, koje se odlikuju istančanošću suštine, uzvišenošću poimanja i svetlošću vrlina, sile koje su udostojene čvrstog i tesnog jedinstva sa Hristom.
 
19; 15 – I iz usta Njegovih izlazi mač oštar sa obe strane, da njime porazi neznabošce; i On će ih napasati palicom ?vozdenom, i On gazi kacu vina ljutoga gneva Boga Svedržitelja.
 
Mačem se naziva kazna koja će biti poslata na bezbožnike i grešnike usled pravednog suda i zapovesti koju izgovore usta Božija. Kako bi presekao zlo, On će ih napasati neuništivim žezlom večnih mučenja koje sveti neće iskusiti jer, kako kaže Psalmopojac, neće ostaviti Gospod štap grešnika na nasleđe pravednika (Ps. 125; 3). On gazi kacu gneva, jer Otac nikome ne sudi, nego je Njemu kao čoveku prepustio sav sud, koji je On po prirodi (φυσικως), kao Sin, imao od početka.
 
19; 16 – I ima na haljini i na bedru Svome Ime napisano: Car careva i Gospodar gospodara.
 
Nazivanje Carem nad carevima (βασιλευς βασιλεων) ukazuje na nerazdeljivost (ατμητον) božanstva i čoveštva nakon vaploćenja, kada je On, budući Bogom, telesno postradao, a budući čovek, On je Car nad carevima, tj. nad onima koji caruju nad strastima i Gospodar gospodara, tj. onih koji su uz sadejstvo Hristovo zadobili vlast nad grehom, Gospodar onih, koji će se sa Njim zacariti u budućem veku.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *