NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
XIX
55. poglavlje
O drugom angelu koji oglašava pad Vavilona i nebeskom glasu koji zapoveda da se beži iz gradova i napuste ugodnosti u kojima se uživalo
 
18; 1 – I posle ovoga videh drugog angela gde silazi s neba, koji imaše vlast veliku; i zemlja se zasija od slave njegove.
 
Ovde se pokazuje svetlost i blistanje nebeskih sila, koja višestruko prevazilazi sjaj i lepotu zvezda i nebeskih svetila.
 
18; 2 – I povika snažnim glasom govoreći: Pade, pade Vavilon veliki, i postade stanište demonima i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih; jer se žestokim vinom bluda njezina napojiše cvu narodi.
 
Slično ovome prorokovao je i Isaija (v. Is. 21; 9) o haldejskoj prestonici (Vavilonu) koju je zauzeo Kir i Persijanci, tj. da će se on zbog svoje potpune opustošenosti ispuniti zverima i nečistim duhovima. Ovima (zverima i nečistim duhovima) svojstveno je da streme pustim mestima, kako prema Božijem domostroju koji ljude oslobađa štete koju im oni nanose, tako i zbog svoje mržnje prema ljudima. Taj Vavilon je vinom svog bludničenja napojio narode jer je bio njihov vođa u svakom prestupanju zakona i slao je darove njemu potčinjenim gradovima u liku starešina i upravitelja – neprijatelja pravde i istine.
 
18; 3 – I capevu zemaljski bludničiše s njom i trgovci zemaljski obogatiše se od silne strasti njezine.
 
Usled izobilja svog nepravednog bogatstva, taj grad je, živeći u raskoši, gordosti i nemaru, bio uzrok bogaćenja zemaljskih trgovaca.
 
18; 4 – 5 – I čuh glas drugi s neba koji govori: Iziđite iz nje, narode moj, da ne saučestvujete u gresima njezinim, i da vac ne snađu zla njezina. Jer gpecu njezini dostigoše do neba, i Bog se opomenu nepravde njezine.
 
Iziđite iz nje, narode moj – kao što je u Sodomu govorio Lotu: Izbavi dušu svoju (Post. 19; 17) i kod Isaije: Izidite odatle, ne dotičite se mesta nečista, izidite ispred njega (Is. 52; 11), tako govori i ovde, jer se mora izbegavati saživot među onima koji su ogorčili (ožalostili, grč. παραπικραινοντων) Boga.
 
18; 6 – 7 – Uzvratite joj kao što je ona vama uzvratila, i udvojte joj dvostruko po delima njezinim; u čašu koju je ona natočila, natočite joj dva puta onoliko. Koliko je ona sebe slavila i naslađivala se, toliko joj dajte muke i žalosti;
 
Udvojte joj dvostruko po delima njezinim – ovo se govori ili nedužnima, koji su pretrpeli mnogo zla od upravitelja toga grada, budući da oni svojim pretrpljenim patnjama služe kao uzrok još većeg kažnjavanja svojih mučitelja, ili se tim rečima ukazuje na prelazak od jednih lica ka drugima, tj. od kažnjenih ka svetim silama koje kažnjavaju i zbog svoje bogoljubivosti uvrede nanete Njegovim slugama smatraju za svoje sopstvene. Čaša se naziva dvostrukom ili zbog toga što će grešnici i prekršioci zakona biti izloženi strašnoj kazni, ili stoga što će se istovremeno mučiti i njihova duša i njihovo telo kojima su dela zajednička, ili pak stoga što kazne za greh neće biti samo spoljašnje, nego i unutrašnje, u vidu griže savesti.
 
18; 7 – jer u srcu svojemu govori: Sedim kao carica i udovica nisam, i žalosti neću videti.
 
Žalosti neću videti – Kao što je bezbrižnima i onima koji žive u slavi, ako su zaboravili na strah Božiji, svojstveno da kažu: Neću se pokolebati doveka (Ps. 30; 7), tako i ovaj grad svedoči o sebi.
 
18; 8 – Zato će u jedan dan doći zla njezina: smrt i žalost i glad, i biće sažežena ognjem; jer je silan Gospod Bog koji joj sudi.
 
Jedan dan ukazuje ili na nenadanost ili na kratak vremenski period kada će se od mača, gladi i zla na taj grad spustiti plač, razaranje i spaljivanje ognjem, ili na sam tok dana (της ημερας τον δρομον) u kome će postradati taj grad kako je i predskazano. Kada neprijatelji zavladaju gradom, biva dovoljan samo jedan dan da se pobeđenima nanesu najrazličitija ugnjetavanja i različiti vidovi smrti. A Bog je svemoćan, kako u spasavanju onih koji su Mu ugodili, tako i u kažnjavanju nepokajanih grešnika.
 
18; 9 – 10 – I zaplakaće u zajaukati za njom carevi zemaljski koji bludničiše i pirovaše s njom kada vide dim od požara njezina, stojeći izdaleka zbog straha od mučenja njezina, i tvoreći: Avaj, avaj, grade veliki Vavilone, grade moćni, kako u jednom času dođe sud tvoj!
 
Mi mislimo da se ovde pod „carevima zemaljskim“ podrazumevaju starešine, kao što je Psalmopojac rekao i o Jerusalimu: Sabraše se carevi zemaljski (Ps. 2; 2). Kaže se da će oni, koji su odstupili od božanskih zapovesti, zaplakati kada vide ili čuju o njegovom pustošenju i spaljivanju i užasnuće ih iznenadna promena koja se desila za tako kratko vreme.
 
18; 11 – 12 – i trgovci zemaljski zaplakaće i zajaukati za njom, što tovare njihove niko više ne kupuje; tovare zlata i dragog kamenja i bisera i platna i porfire i svile i skerleta…
 
Kad budu istrebljeni oni koji žive u sili i raskoši, biće suvišna kupovina i zloupotreba (καταχρησις) tih stvari.
 
18; 12 – 13 – i svakog mirisnog drveta i svakojakog posuđa od slonovače i svakojakih posuda od najskupljega drveta, medi i gvožđa i mermera, i cimeta i balsama i tamjana i mirisa i livana, i vina i ulja, i bela brašna i pšenice, i goveda i ovaca…
 
Nakon tih reči treba razumeti da niko više neće kupovati. Mi treba da prosudimo i razmislimo kom je gradu svojstvena trgovina predmetima te vrste i kakvi se ljudi obično staraju da nabave suvišne stvari za život u raskoši.
 
18; 13 – i konja i kola i tela…
 
Upotreba konja, kola i tela je, kaže, takođe suvišna. Kola (grč. ρεδων) to su kočije (το οχημα) svih vrsta, jer latinska reč „redium“ označava prevozno sredstvo; iz genitiva množine te reči potekla je skraćena grčka reč „redon“ (ρεδων).
 
18; 13 – 14 – i duša ljudskih. I voće koje želi duša tvoja udalji se od očiju tvojih, i sve masno i sjajno otide od tebe i nikada t više naći nećeš.
 
I duša ljudskih: Nećeš, kaže, porobljavati slobodne, niti ćeš trgovati (εμπορευση) ljudskim dušama, i neće se vratiti naslađivanje nekadašnjom blistavošću i sjajem.
 
18; 15 – 17 – Trgovci ovih stvari, koji se obogatiše od nje, staće izdaleka zbog straha od mučenja njena plačući i jaučući. I govoreći: Avaj, avaj, grade veliki, obučeni u svilu i porfiru i skerlet i nakićeni zlatom i dragim kamenjem i biserom, jer u jednom času propade toliko bogatstvo!
 
Avaj, avaj, grade veliki! To ukazuje na stradanje tog Vavilona i plakanjem zbog njega obraća se pažnja na veličinu nesreća i nevolja kojima će biti kažnjen nakon što se ponosio carskim dostojanstvom.
 
18; 17 – 19 – I cvu kormilari lađa, i svi koji nekud plove, i lađari, i oni koji rade na moru stadoše izdaleka. I vikahu gledajući dim od požara njezina, tvoreći: Koji grad beše kao ovaj veliki grad? I posuše prahom glave svoje u povikaše plačući i ridajući, govoreći: Avaj, avaj, grade veliki, u kome se obogatiše bogatstvom njegovim svi koji imaju lađe na moru, jer u jednom času opuste!
 
Koji imaju lađe na moru U prenesenom smislu morem se, možda, naziva sadašnji život, izložen neprestanom talasanju, a trgovcima – oni koji slično ribama plove po žitejskoj uzburkanosti. Moguće je i to da se postradali grad, nalazeći se nedaleko od stvarnog mora, svojim razaranjem izazvati veliku nesreću onima koji po njemu plove i od kojih je ranije sve kupovao. I trgovci vaseljenskog Vavilona παγκοσμιου Βαβυλοωνος), tj. pometnje, takođe moraju postradati pri svršetku sveta i neutešno (απαραμυθα) tugovati za nasladama sadašnjeg života kojih će biti lišeni, dok će ih savest mučiti zbog njihovih dela.
 
18; 20 – Veseli se nad njim, nebo i svetitelji, i apostoli i proroci, jer izreče Bog naš sud nad njim.
 
Pod nebom se podrazumevaju ili angeli ili svetitelji koji na njemu obitavaju. Apostolima i prorocima zapoveđeno je da se vesele zajedno sa njima, jer je izvršena osveta nad onima koji su ih prekorevali i vređali i što su, bezuspešno propovedajući žiteljima pomenutog grada zbog (njihovog) prestupanja Božije zapovesti često bili izloženi sramoćenju i zato što ih je vlast, koja se rasprostirala po čitavoj zemlji, ubijala zbog njihove vere u istinitog Boga, kao one koji su Mu služili rečima (τοις λογοις Αυτου διηκονησαντο). Tako su Jevreji ubijali proroke a neznabošci (οι εθνοι) apostole, kojima su (neznabošcima) prvenstveno propovedali. Oni se raduju nastupanju kazne, ali nisu zluradi (χαιρεσικακοι), nego zbog plamene želje da se zaustavi greh i da bi oni koji mu robuju, kroz te, da tako kažemo, delimične kazne bili izloženi manjim mučenjima u budućem životu.
 
18; 21-24 – I jedan angeo uze kamen veliki kao vodenični i bacdž u more govoreći: Tako će sa hukom biti bačen Vavilon, grad veliki, i neće se više naći. I glas gudača u svirača i trubača neće se više čuti u tebi; i nikakav majstor ni od kakva zanata neće se više naći u tebi, i huka kamena vodeničnoga neće se čuti u tebi; i svetlost svetiljke neće se više pokazati u tebi, jer trgovci tvoji bejahu velikaši zemaljski i od tvojih mađija prevareni biše cvu narodi. I u njemu se nađe krv proroka u svetih i svih posečenih na zemlji.
 
Pad Vavilona desiće se brzo kao pad vodeničnog kamena (μυλος) u more. On će biti tako iznenadan da od njega više neće ostati nikakvog traga, na šta ukazuje nestanak svirača, gudača i dr. Uzrok tome je što je grad svojim slatkim pojanjem i otrovnim čarobnjaštvom (φαρμακεια) obmanuo sve narode i bio sasud izlivanja krvi proroka i drugih svetitelja. Sve to verovatno označava bezbožni persijski Vavilon, jer je u razna vremena pa sve do sada on prolio krv mnogih svetaca i neprestano se uveseljavao zbog čarobnjaštva (magije) i obmanjivanja drugih. Zato ćemo priželjkivati i moliti se da taj grad sustigne zaslužena plata zbog preuznošenja pred Hristom i Njegovim slugama. Tome, međutim, po našem mišljenju donekle protivureči ono što su rekli neki od drevnih učitelja Crkve, koji su ta predskazanja povezivali sa rimskim Vavilonom, zato što je četvrta zver – Rim, imao deset rogova, od kojih će jedan, najviši, iskoreniti tri, dok će ostale potčiniti sebi. On će doći kao rimski car da bi prividno obnovio i ojačao njihovu vlast, dok će u stvari dovesti do njihovog potpunog pustošenja. Zato će ispravno razmišljati i onaj ko pod njim, kako je ranije rečeno, bude podrazumevao svetsko carstvo, koje će od početka pa sve do sada vladati kao jedno telo, prolivajući krv apostola, proroka i mučenika. Uobičajeno je, naime, da se kaže „jedna vojska“ i „jedan grad“, iako se menjaju lica koja ih sačinjavaju; tako se i carstvo naziva jednim, bez obzira što se, u raznim vremenima, deli i rasparčava (κατακερματιζηται) na mnoge oblasti.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *