NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
54. poglavlje
O tome kako je angeo protumačio viđenu tajnu sv. Jovanu
 
17:6-7 – I videh ženu gde se opija od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih. I videvši je, začudih se čudom velikim. I reče mi angeo: Zašto se čudiš? Ja ću ti kazati tajnu žene i zveri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova.
 
Iz mnogih delova Svetog Pisma može se videti da se gradovima daju nazivi u skladu sa njihovim delima i načinom života. Zato je i drevni Vavilon i nazvan bludnicom koja uveseljava (tj. gradom koji se uveseljava svojim bludničenjem), zapovednicom magova i čarobnjaka, pa je i o starom Jerusalimu rečeno: U tebe beše čelo žene bludnice (Jer. 3; 3), dok se u poslanici apostola Petra stari Rim naziva Vavilonom (1. Petr. 5; 13). Najzad, najispravnije je da se Vavilonom i bludnicom nazove grad koji je bio u najvećoj snazi u vreme Persijanaca, a zatim i svaki drugi grad koji se radovao krvi i ubistvima. Evanđelista se užasnuo videvši jedan od takvih gradova koji se zacrveneo od krvi svetih. Međutim, od angela je doznao da će taj grad – vladalac sveta – pri svršetku sveta biti kažnjen za svoja bezakonja, bez obzira koji mi grad pod tim podrazumevali: persijski ili Rim koji je ponovo stekao nekadašnju vlast, ili neki novi, ili ovozemaljsko carstvo uopšte, shvaćeno, kako je govoreno ranije, kao jedno telo. Naime, svi oni su prepuni pregrešenja i u svima je prolivena krv svetih, mada ne u istoj meri neki više, neki pak manje. Ko će, na primer izmeriti krv mučenika od vremena Dioklecijana ili njihova mučenja u persijskoj zemlji? O onome šta se dešavalo u tajnosti u vreme Julijana ili o progonima pravoslavnih u vreme arijanaca u novom Rimu onima koji čitaju poznato je iz istorije.
 
17; 8 – Zver koju si video beše i nema je, i izići će iz bezdana i otići u propast;
 
Ta zver je satana koji će, budući umrtvljen Krstom Hristovim, kaže, pred kraj ponovo oživeti i lažnim znamenjima i čudesima delovati kroz antihrista radi odbacivanja (poricanja, grč. αρνησις) Krsta. On je delovao i do Krsta, a sada ga nema, jer mu je Spasiteljevim stradanjima oduzeta moć i lišen je svoje vladavine nad narodima, koju je imao nad njima kroz njihovo idolopoklonstvo. Pred svršetak sveta on će, na način koji nam je ukazan, izaći iz bezdana ili iz nekog drugog mesta u koje je bio zatvoren nakon svoje osude – a demoni su molili Hrista da ih ne pošalje tamo nego da ih pošalje u krdo svinja – i pojaviće se u svetu. On će se, možda, pojaviti iz sadašnjeg života, koji se usled grehovne dubine i uzburkanosti strasti na žitejskom moru takođe slikovito naziva bezdanom. Odatle će izaći i antihrist – satanino oruđe za pogibelj ljudi, zbog čega će i biti osuđen na propast u budućem veku.
 
17; 8 – i začudiće se oni stanovnici zemlje čija imena nisu zapisana u Knjigu života od postanja sveta, gledajući zver koja beše i nema je, i pojaviće se.
 
Zbog lažnih čuda začudiće se, kaže, dolasku zveri oni koji nisu zapisani u knjizi večno živih i nisu prepoznali antihrista po Hristovim predskazanjima. Začudiće se i razmišljajući o tome na koji je način ponovo zadobio nekadašnju vlast.
17; 9 – Ovde je um koji ima mudrost…
 
Ukoliko je, kaže, duhovno ono što je rečeno, potrebna je i duhovna a ne svetovna mudrost da bi se ono razumelo.
 
17; 9 – 10 – Sedam glava, to su sedam gora na kojima žena sedi. I jesu sedam careva:
 
Mi mislimo da sedam glava i sedam gora ukazuju na sedam mesta koja su svojom moći i silom prevazilazila ostala i u kojima su u razna vremena osnovana svetska carstva. Prvo među njima je Asirsko carstvo, drugo – vladavina Miđana u Egbatanu, čiji je car Arbak, kako kaže istorija, ubio asirskog cara Sardanapala; zatim je Navuhodonosor osnovao Haldejsko carstvo u Vavilonu, a Kir je, porazivši to carstvo, u Suzi osnovao Persijsko. Razrušio ga je Aleksandar Makedonski i osnovao Makedonsko carstvo. Posle tih carstava, u starom Rimu je, posle njegovih prvih careva i konzula, u vreme Cezara Avgusta, osnovano svetsko Rimsko carstvo. Njegovi bezbožni carevi održavali su ga sve do Konstantina Velikog, koji je vlast preneo na hristoljubive careve. – Isto tako treba shvatiti i sedam careva: različiti rodovi imenica glava, gora (imenice ženskog roda) i car (kao imenice muškog roda) ne treba da utiču na istovetnost smisla, jer se u Svetom Pismu imena često navode bez razlikovanja – koriste se imenice muškog roda umesto onih ženskog roda i obrnuto, na primer: Jefrem je pogača neprevrnuta, ali i Jefrem je kao golub bez srčanosti (Os. 7; 8 i 11), a po apostolu Bogoslovu troje je što svedoči na zemlji: duh, voda i krv, i ovo troje su jedno (1. Jn. 5; 8). Prema tome, sedam glava označava (sedam) gradova, sedam gora – sedam perioda uspona kada su oni povremeno prevazilazili ostale krajeve zemaljske, ne svojim položajem i stanovništvom nego slavom. Na sličan način, carevi označavaju ili mesta proslavljenja, kao mesta gde prestoluje car, ili prve careve u svakom od pomenutih mesta, po čijim su imenima i nazvana njihova carstva ili prestonice. Tako je po imenu Nina nazvana asirska prestonica, po Arbaku – medijska, po Navuhodonosoru – vavilonska, po Aleksandru – makedonska, po Romulu – starorimska, a po Konstantinu – novorimska.
 
17; 10 – Pet njih pade, i jedan jeste, a drugi još ne dođe, i kad dođe malo treba da ostane.
 
Blaženi Ipolit smatra da su pet careva koji su pali među pomenutom sedmoricom (careva) – vekovi od kojih je pet prošlo, šesti je onaj u kome je apostol imao viđenje i koji još uvek traje, dok sedmi još nije nastupio. Kada pak nastupi, kratko će trajati. Ako se prihvati mišljenje blaženog Irineja da, kao što je bilo sedam dana stvaranja, tako postoji i sedam nebesa i sedam činova angelskih koji imaju vlast nad ostalima, onda se mora saglasiti i sa našim tumačenjem da je to sedam carstava koja su postojala od stvaranja sveta do danas. Njih pet je već palo, dok je šesto, u kome se pojavilo otkrivenje – stari Rim, dok će sedmo biti u novom Rimu. Bilo bi dobro objašnjenje da se vladavina vaseljenskog Vavilona smatra za carevanje jednog grada sve do dolaska antihristovog, a poslednje carstvo za mučenja antihristova koje, u poređenju sa prethodnim carstvima, koja su vladala oko hiljadu i pet stotina godina, neće dugo trajati. Osim toga, svako vreme, koje se izražava brojevima, ništavno je u poređenju sa budućim, beskonačnim carstvom svetih.
 
17; 11 – I zver koja beše u nije, ona je i osmi, i od sedmorice je, i u propast ide.
 
Zver je antihrist; on je osmi, jer će posle sedam carstava ustati radi obmanjivanja ljudi i pustošenja zemlje; on je jedan od sedmorice, jer će poteći iz jednog od tih carstava (εκ μιας αυτων βλαστανων). On neće doći iz bilo kog od ovih naroda, nego kao rimski car; pojaviće se zbog pogibelji i propasti onih koji mu se pokore, a nakon toga će i sam poći u paklene muke.
 
17; 12 – I deset rogova koje vide to su deset careva koji carstvo još ne primiše, nego će kao carevi primiti vlast na jedan čas sa zverju.
 
Deset rogova, kao prethodnike antihrista, od kojih će jedan iskoreniti tri, a ostale sebi pokoriti, video je i prorok Danilo. „Jedan čas“ označava ili kratak vremenski period ili jedan deo godine, tj. na tromesečno kretanje sunca, nakon čega će se carevi pokloniti antihristu kao svom starešini.
 
17; 13 – 14 – Ovi jedno mišljenje imaju i svoju silu i vlast daju zveri. Ovi će s Jagnjetom zaratiti i Jagnje će ih pobediti, jer je Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; i oni koji su s Njim, pozvani i izabrani i verni.
 
„Ovi jedno mišljenje (γνωμη) imaju“ i to je istina, jer niko ne može dva gospodara služiti (Mt. 6; 24). Zato se istomišljenici (ομονοουντες) u zlom jednoumlju (ομονοια) i pokorni antihristu suprotstavljaju istinskom Hristu. Međutim, Jagnje Božije, radi nas zaklano, pobediće ih i darovati Svoje carstvo izabranima, zato jer je i nakon vaploćenja On zadržao vlast i gospodarstvo nad svima.
 
17; 15 – 18 – I reče mi: Vode što vode, gde sedi bludnica, to su narodi i gomile, plemena i jezici. I deset rogova što vide, u zver, oni će omrznuti bludnicu, i opustošiće je i ogoliti, i meso će njezino jesti, i sažeći će je ognjem. Jer je Bog dao u srca njihova da učine volju njegovu, i da učine volju jednu, i da dadu carstvo cvoje zveri dok se ne svrše reči Božije. I žena koju vide jeste grad veliki, koji ima carstvo nad carevima zemaljskim.
 
I reče mi: Vode što vode, gde sedi bludnica, to su narodi i gomile, plemena i jezici. Budući da je angeo protumačio ove reči, suvišno je iscrpnije govoriti o njima. Meni, međutim, izgleda začuđujuće kako neprijatelj i osvetnik – đavo pomaže deset rogova, koji su mu potčinjeni, da se pobune i naoružaju protiv Hrista, Boga našeg Koji voli dobro i vrlinu, a takođe i da opustoše mnogoljudni grad, koji je obmanuo tako da je odstupio od zapovesti Božijih, a da se zatim, kao zver, nasiti njegovom krvlju. Čudim se i tome kako će on, kome je pustošenje radost, ubijanje ljudi – hrana, a razmirice i nesuglasice – uteha, dati svoju saglasnost onoj desetorici otpadničkih rogova. Pretpostavka da je žena zapravo veliki grad koji ima vlast nad carevima zemaljskim, čini ispravnim predskazanje o stradanjima tadašnjeg svetskog carstva. Neka nas Bog izbavi od toga da iskusimo te nedaće i neka nas nastani u nebeskom gradu – višnjem Jerusalimu, u kome će, prema rečima apostola, On Sam biti „sve u svemu“, kada će se ukinuti svako starešinstvo (otpadničko), vlast i sila, a one, koji Mu služe postaviće kraj Sebe i poslužiti ih, tj. nasladiti ih dobrima koja im je priugotovio od postanka sveta. Neka se i mi udosgojimo tog naslađivanja u Hristu, našem Spasitelju i Iskupitelju duša naših; sa Njim neka je Ocu, zajedno sa svesvetim i živototvornim Duhom, slava i moć sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *