NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
45. poglavlje
O sedam angela koji pred svršetak sveta navode zla na ljude i o staklenom moru viđenom u otkrivenju
 
15; 1 – I videh drugi znak na nebu, veliki i čudesni: sedam angela koji imahu sedam poslednjih zala, jer se u njima svrši gnev Božiji.
 
Stalno se koristi broj sedam, što ukazuje da će nepravde, koje sa drskošću činimo tokom sedam dana sadašnjeg života (ovog veka), obuzdati sedam zala i sedam angela. Budući život i slava svetih pokazuju se prizorom staklenog mora:
 
15; 2 – I videh kao stakleno more smešano sa ognjem i one koji pobeđuju zver i lik njezin i broj imena njezina, gde stoje na moru staklenome imajući gusle Božije.
 
Mi mislimo da stakleno more označava mnoštvo spasenih, čistotu budućeg počinka i svetlost svetih, čijim će vrlinskim lučama oni zasjati kao sunce (Mt. 13; 43). To, što je sa staklenim morem pomešan i oganj, može se razumeti iz onoga što je napisao apostol: Svačije će delo izaći na videlo.., jer će se ognjem otkriti i svačije će se delo ognjem ispitati kakvo je (1. Kor. 3; 13). Čistima i neoskrnavljenima on nikako neće naškoditi (ου λυμαινεται) jer, kako kažu Psalmi (v. Ps. 29), on ima dva dejstva: jedno je da spaljuje grešnike, a drugo da prosvetljuje pravednike, kako je to shvatio i Vasilije Veliki. Ispravno će biti i ako se pod ognjem shvati božansko poznanje i blagodat živototvornog Duha, jer se Bog Mojseju javio u ognju a Duh Sveti je sišao na apostole u vidu plamenih jezika. Gusle označavaju umrtvljavanje telesnih udova i život rukovođen blagodaću Svetog Duha, usklađen u harmoniji vrlina.
 
15; 3 – 4 – I pevahu pesmu Mojseja, sluge Božijega, u pesmu Jagnjeta, govoreći: velika su i čudesna dela Tvoja, Gospode Bože Svedržitelju; pravedni su i istiniti putevi Tvoji, Care naroda! Ko se neće pobojati, Gospode, i proslaviti Ime Tvoje? Jer ti si jedini svet, jer će svi narodi doći i pokloniti se pred Tobom; jer se sudovi Tvoji pokazaše.
 
I pevahu pesmu Mojseja. Po Mojsejevoj pesmi pretpostavljamo da onde pesmopojanje Bogu uznose oni koji su opravdani zakonom do blagodati (προ της χαριτος), a po pesmi Jagnjetovoj da je uznose oni koji su pravedno poživeli na zemlji posle dolaska Hristovog i da Mu neprestano prinose pesmopojanje i blagodarenje za sva dobročinstva i milosti koje je poslao ljudskom rodu, jer je kroz božanstvene apostole sve narode prizvao (κεκληκε) da Ga poznaju.
 
15; 5 – 6 – I posle ovoga videh, otvori se hram skinije svedočanstva na nebu. I iziđoše sedam angela iz hrama koji imahu sedam zala, koji behu obučeni u čisto i svetlo platno i opasani preko prsiju pojasima zlatnim.
 
Ovde se govori o nebeskoj skiniji. Gospod je zapovedio Mojseju da po njenom podobiju sagradi zemaljsku skiniju. Iz tog hrama su izašli angeli, koji su usled čistote svoje prirode, bliskosti (εγγυτητα) ca Hristom kao ugaonim kamenom i blistavosti svojih vrlina, odeveni u lanenu odeždu ili u čisti kamen, kako se kaže u nekim spisima. Preko grudi nose zlatne pojaseve kao obeležje sile, čistote i časti svoje prirode, njihovog služenja koje ničim nije ometeno.
 
15; 7 – I jedno od četiri živa bića dade sedmorici angela sedam čaša zlatnih napunjenih gnevom Boga Koji živi u vekove vekova.
 
To, da su sedmorica angela od živih bića dobili sedam zlatnih čaša ispunjenih gnevom Božijim – o kome se govori i kod Jezekilja (5; 13) – znači da se na nebesima znanje o tom šta da se čini (γνωσις των πρακτεων) predaje od prvih drugima, kako uči i veliki Dionisije.
 
15; 8 – i napuni se hram dima od slave Božije i od sile Njegove;
 
Kroz dim saznajemo da je strašan, užasan i mučan (κολαστικον) gnev Božiji koji, ispunivši hram, na dan Suda sustiže one koji su ga zaslužili, a pre svega one koji su se pokorili antihristu i tvorili bogootpadnička dela. To potvrđuje i ono što sledi, jer se kaže:
 
15; 8 – i niko ne mogaše ući u hram dok se ne završe sedam zala sedmorice angela.
 
Otuda pretpostavljamo da, sve do onog vremena dok gnev Božiji ne razdvoji pravednike od grešnika, sveti neće dobiti udeo u nebeskom Jerusalimu, niti će sveštenodejstvovati i otpočinuti u hramu Božijem. Potrebno je da se najpre završi sa kažnjavanjem, čime se daje plata za greh onima koji su to zaslužili, a potom će svetima biti dato da se nastane u višnjem gradu. Nećemo, međutim, pogrešiti ako se svako od ovih zala poveže sa onima koji budu živeli na zemlji u vreme njenog okončanja. Želeći da po Svom čovekoljublju umanji beskonačne buduće muke, Bog, ili kroz Svoje proroke Enoha i Iliju ili kroz ratna stradanja, dopušta i navodi zla u sadašnjem životu i tako bivaju kažnjeni oni koji su to zaslužili. Mi ćemo se pak moliti Gospodu da nas očinski kazni, umesto da nas surovo bičuje u Svom gnevu, jer je rečeno: Nema iscelenja telu mome od lica gneva Tvojega(Ps. 37; 3), kako bismo, očistivši suzama pokajanja svoje rize uprljane gresima i obukavši se u bračne odežde ušli u ložnicu večne radosti Hrista Boga našega, Kojem dolikuje svaka slava, čast i poklonjenje sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *