NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
2. poglavlje
Viđenje u kojem mu se ukazao Gospod odeven u podir (dugačku odeždu) i usred sedam zlatnih svećnjaka
 
1; 10-11 – Bejah u Duhu u dan Gospodnji, čuh glas iza sebe silan kao truba koji govoraše: Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji; što vidiš napiši u knjigu i pošalji na sedam crkava: u Efes, u Smirnu, i u Pergam, i u Tijatiru, i u Sard, i u Filadelfiju, i u Laodikiju.
 
Obuzet (κατοχος) Svetim Duhom i zadobivši duhovni sluh, tokom onog dana koji se radi vaskrsenja poštuje više nego ostali, čuo sam glas Gospodnji, zvučan kao truba, jer po svoj zemlji ide kazivanje njihovo (Ps. 19; 5). Ukazavši izrazom „Alfa i Omega“ na bespočetnost i beskonačnost Božiju, zapovedio mi je da u sve crkve pošaljem ono što sam video, označavajući brojem sedam subotovanje (σαβατισμος, tj. praznovanje, počinak) budućeg veka. Zato je, piše veliki Irinej, Bog stvorio sedam nebesa i sedam angela koji imaju starešinstvo nad ostalima.
 
1; 12 – 13 – I obazreh se onamo da vidim glas koji govoraše sa mnom, i obazrevši se videh sedam svećnjaka zlatnih, i usred sedam svećnjaka Nekoga nalik na Sina Čovečijeg, obučena u dugačku haljinu, i opasana po prsima pojasom zlatnim.
 
Glas, koji je čuo apostol, nije bio čuvstveni. On to pokazuje rečima: obazreh se, tj. obazreo se stoga da bi video, a ne da bi čuo, jer su duhovno viđenje i (duhovno) slušanje jedno isto. Obazrevši se, kaže, videh sedam svećnjaka zlatnih (kasnije ih naziva crkvama) i usred njih Hrista, nalik na čoveka, jer je On istovremeno i Bog, a ne samo običan (ψιλον) čovek. On je obučen u dugačku haljinu (podir) kao višnji arhijerej (ως αρχιερεα τον ανω) po redu Melhisedekovom (Ps. 110; 4). Opasan je zlatnim pojasom, ali ne preko bedara kao što čine ljudi da bi obuzdali požudu (za koju je božansko telo nepristupačno), nego preko grudi, „po prsima“ kako bi samim tim pokazao da se i krajnja mera pravednog božanskog gneva uzdržava čovekoljubljem i da dva Zaveta, te gospodarske grudi kojima se hrane verujući, opasuje istina. Da bi se označilo najviše prevashodstvo, čistota i neoskrnavljenost, pojas je nazvan zlatnim.
 
1; 14 – A glava Njegova i kosa beše bela kao vuna, kao sneg, i oči Njegove kao plamen ognjeni.
 
Iako je On za nas nov, On je star (αρχαιος) ili, bolje rečeno. On je prevečan (προαιωνιος), o čemu svedoči Njegova bela kosa. Njegove oči, kao plamen ognjeni, prosvetljuju svete i sagorevaju bezbožne (neposvećene, nečiste, grč. βεβηλοι).
 
1; 15 – I noge Njegove kao sjajni bakar (halkolivan) kad se zažari u peći.
 
Božanstveni Grigorije (Bogoslov) smatra da noge označavaju Božiji domostroj (ikonomiju) po telu, jer su Njegove noge telo kojim je božanstvo, sišavši na zemlju, izvršilo naše spasenje. Noge su i apostoli, kao temelji Crkve. Pod halkolivanom lekari podrazumevaju miomirisni tamjan, koji smatraju snažnim i jakim. Drugačije, protumačeno, „halkos“ (χαλκος), tj. bakar, označava čovečansku prirodu, a „livanos“ (λυβανος) – (vrsta tamjana) božansku, dok zajedno, kao jedna reč, „halkolivan“, označavaju miomiris vere i neslivenost (ασυγχυτον) jedinstva (dvaju priroda Hristovih). Isto tako, „halkos“ označava miomiris propovedi (Hristovog učenja), a „livan“ preobraćanje pagana (neznabožaca), zbog čega se nevesti i zapoveda da dođe (v. Pesma 4; 8). Noge Hristove su i apostoli, rasplamsani u vatri iskušenja kako bi podražavali Učitelja.
 
1; 15 – 16 – I glas Njegov kao huka velikih voda, i imaše u Svojoj c sedam zvezda, i iz usta Njegovih izlažaše mač oštar s obe strane, a lice Njegovo beše kao sunce što sija u sili svojoj.
 
Sasvim je ispravno reći da je glas Njegov kao huka velikih voda, jer isti glas imaju i On i Duh kroz Kojeg će iz utrobe verujućih poteći reke vode žive (Jn. 7; 38) i oni će gromoglasno propovedati po čitavoj zemlji. Sedam zvezda se u nastavku nazivaju angelima crkava. „Mačem oštrim sa obe strane“ naziva se ili odricanje bezbožnika, oštrije od svakog dvoseklog mača (Jevr. 4; 12) ili, pak, duhovni mač, kojim se vrši obrezanje našeg unutrašnjeg čoveka. „Njegovo lice beše kao sunce što sija u sili svojoj“ – ali ono ne sija čuvstvenim, nego duhovnim sjajem: kao Sunce pravde, On blista sopstvenom silom i moći, ne dakle kao veštastveno sunce koje, budući da je stvoreno, sija Bogom darovanom silom i po božanskoj zapovesti (θειω προσταγματι).
 
1; 17 – 18 – I kad Ga videh, padoh k nogama Njegovim kao mrtav, i On položi Svoju desnu ruku na me tvoreći: Ne boj se, Ja sam Prvi i Poslednji, i Živi; i bejah mrtav i živ sam u vekove vekova; i imam ključeve od smrti i od pakla.
 
Kada je, slično Isusu Navinu (Is. Nav. 5; 14) i Danilu (Dan. 10; 9 – 10), usled slabosti smrtne čovečije prirode apostol „pao k nogama Njegovim kao mrtav“, Hristos ga je obodrio govoreći: „Ne boj se, jer Ja, bespočetni i beskonačni, nisam došao da bih te usmrtio, nego sam radi vas i Sam bio mrtav, i imam ključeve od pakla i smrti“, tj. od duševne i telesne smrti.
 
1; 19 – Napiši, dakle, šta si video, i što jeste i što će biti posle ovoga; tajnu sedam zvezda koje si video na desnici mojoj, i sedam svećnjaka zlatnih. Sedam zvezda jesu angeli sedam crkava, a sedam svećnjaka jesu sedam crkava.
 
Budući da je Hristos svetlost istinita (Jn. 1; 9), onda su oni, obogaćeni Njegovim prosvetlenjem, slični svećnjaku koji obasjava tamu sadašnjeg života. Svećnjacima se, međutim, ovde osobito nazivaju crkve, jer one poseduju svetila koja, po rečima apostola, sadrže u sebi reč života (v. Fil. 2; 15 16). Svećnjaci i svetila su zlatni zbog čestitosti (τιμιον) i iskrenosti (ακιβδηλον) vere koja je u njima. U svakoj od crkava, kaže Gospod, predstoji angeo čuvar (v. Mt. gl. 18). Tumačeći ovo poglavlje, sv. Grigorije Bogoslov kaže da su crkve zbog čistote i svetlosti svoje prirode ovde figurativno (slikovito, τροπικως) nazvane zvezdama.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *