NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
XII
34. poglavlje
O bici angela i demona i o zbacivanju satane
 
12; 7 – 8 – I nasta rat na nebu, Mihail i angeli njegovi zavojštiše na aždaju, i ratova aždaja i angeli njegovi. I ne odoleše, niti im se više nađe mesta na nebu.
 
Ovo se može povezati sa prvim đavolskim zbacivanjem iz arhangelskog čina zbog preuznošenja (gordosti) i zavisti, a takođe i sa njegovim poražavanjem Krstom Hristovim. Tada je, kako kaže Gospod, knez ovoga sveta izbačen napolje (Jn. 12; 31) i lišen vlasti koju je prvobitno imao. Ne podnoseći preuznošenje, božanstveni angeli sa arhistratigom Mihailom izbacili su ga iz svoje zajednice, što potvrđuje i Jezekilj: izbacili su ga heruvimi iz kamenja ognjenoga (Jez. 28; 16), tj. kako pretpostavljam, izbačen je iz angelskog čina zbog nepravde koja se pokazala u njemu. U vreme dolaska Hristovog, angeli koji su Ga služili nakon kušanja u pustinji, ponovo omrznuše đavola kao osramoćenog slugu. Neka se, međutim, zna i to da je posle stvaranja vidljivog sveta, kako smatraju Sv. Oci, on bio zbačen zbog zavisti i gordosti, ali tako da mu je najpre, kako kaže apostol, dato poglavarstvo… nad duhovima… u podnebesju (v. Ef. 6; 12). Papije takođe kaže: „Nekima od njih, tj. nekadašnjim angelima Božijim, bilo je dozvoljeno da vladaju i upravljaju ustrojstvom zemlje i naloženo im je da dobro upravljaju“ ali se, kako kaže dalje, „desilo da su svoj čin učinili ništavnim“.
 
12; 9 – I zbačena 6u aždaja, velika, stara zmija, koja se zove đavo i satana, koja zavodi svu vaseljenu, i zbačena bi na zemlju, i s njom biše zbačeni angeli njezini.
 
I zbačena bi aždaja velika na zemlju. To je sasvim pravedno, jer nebo nije podnosilo zemaljsko umovanje (γηινον φρονημα), budući da svetlost nema ništa zajedničko sa tamom. Iako je reč „satana“ napisana sa članom (u grčkom originalu, prim. prev.), kako bi se razlikovala od đavola, reči „satana“ i „đavo“ označavaju jedno isto. On se naziva đavolom zato što laže i kleveta vrline i one koji su im privrženi. Isto tako, on kod ljudi (kleveta) i Samog Boga, tako da je, na primer, Adamu Boga predstavio kao zavidljivog (βασκανον) (v. Post. 3; 4 – 5). Neka se zna da zbacivanje satane Krstom Hristovim nije bilo onakvo kakav je bio pad praroditelja usled slabosti, jer je on sam priznao velikom Antoniju da se tada na njemu ispunila reč Psalmopojca da neprijatelju nesta mačeva sasvim (Ps. 9; 6). Prema tome, njegov pad sastoji se u uništenju njegovih lukavih poduhvata i zamisli i u potpunom lišavanju nekadašnjeg dostojanstva nakon što je bio zbačen sa neba. Blaženi Justin, mučenik i filosof, kaže da je đavo posle dolaska Hristovog i svoje osude na geenu postao još veći hulitelj. Iako je i ranije hulio na Boga, nije to činio toliko bestidno. Zato je istinito kada se o njemu kaže da je njegovo srce po istrajnosti u zlu tvrdo kao kamen (Jov 41; 15). Ako ga je i samo iščekivanje kazne podstaklo na neizmerno lukavstvo, kako je onda on sam ili njegovi poslenici, sposoban da se, pretrpevši muke posredstvom ognjenog iskušavanja, očisti od grehovnih nečistota? A ako toga ne bude, kako mogu očekivati kraj svojim mukama, o čemu isprazno razmišljaju (ματαιοφρονειν) jeretici?
 
12; 10 – I čuh glas veliki na nebu koji govori: Sada nastade spasenje i sila i carstvo Boga našega i vlast Hrista Njegovog, jer je zbačen opadač braće naše, koji ih opadaše pred Bogom našim dan i noć.
 
„Jer je zbačen opadač (klevetnik, grč, κατηγορος) braće naše“ – Opadanje ili klevetanje ljudi od strane đavola dalo mu je ime kakvo mu je, kako je ranije rečeno, svojstveno. Angeli se raduju zbog njegovog zbacivanja, jer kakav deo ima verni s nevernikom? (2. Kor. 6; 15).
 
12; 11 – 12 – I oni ga pobediše krvlju Jagnjetovom i rečju svedočenja svoga, i ne mariše za život svoj do smrti. Zato se veselite, nebesa, i vi koji živite na njima! Teško žiteljima zemlje i mora, jer siđe k vama đavo u jarosti velikoj, znajući da malo vremena ima.
 
I oni ga pobediše krvlju Jagnjepšvom – Sveti koje je đavo, slično kao Jova, optužio i oklevetao pred ljudima koji su mu poverovali i pokorili mu se, pobedili su ga svojim stradanjem za Hrista. Višnje sile raduju se zbog njegovog pada i žale zbog onoga što je smislio za sve one koji su privezani za zemlju, jer one (višnje sile) podražavaju Boga. Teško žiteljima zemlje i mora, tj. onima koji ne žive na nebu nego na zemlji. Budući da među onima koji žive na zemlji mnogi pobeđuju i konačno nadvladaju neprijatelja, sada naročito razjarenog na verujuće zbog približavanja kazne, potrebno je i da se oplakuju i sažaljevaju svi koji misle o zemaljskom i zahvaćeni su burom u žitejskom moru.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *