NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
33. poglavlje
O nekadašnjim progonima Crkve i o onima u doba antihrista
 
11; 19 – I otvori se hram Božiji na nebu, i pokaza se kovčeg zaveta Gospodnjeg u hramu Njegovom, i biše munje, i jeka, i gromovi, i zemljotresi, i grad veliki.
 
Kroz otvaranje neba i pojavu kivota (kovčega) ukazuje se na otkrivanje dobara priugotovljenih svetima, koja su, po rečima apostola, sva sakrivena u Hristu.., jer u Njemu obitava sva punoća Božanstva telesno (Kol. 2; 3 i 9). Ona će se pokazati onda kada na bezakonike budu upućene strašne munje, jeka, gromovi i grad; promena sadašnjeg sveta (sadašnjosti, postojećeg, grč. της των παροντων μεταθεσεως) u zemljotresu donosi i večna mučenja.
 
12; 1 – I znak veliki pokaza se na nebu: žena obučena u sunce, i mesec pod nogama njezinim, i na glavi njezinoj venac od dvanaest zvezda.
 
Neki su smatrali da je „žena odevena u sunce“ Presveta Bogorodica, koja je mnogo pretrpela (παθουσα) i pre nego što su prepoznali Njenog Božanstvenog Sina. Kako je, međutim, naš Gospod rođen mnogo pre ovog otkrivenja, veliki Metodije, smatrajući da to ne odgovara rođenju Gospodnjem, tvrdi da je ova žena sveta Crkva. Nije suvišno da se ovde pomenu i reči blaženog Metodija, koji u takozvanom Simposionu (Gozbi), u ime devstvenika Prokla, kaže: „Žena odevena u sunce je Crkva; što je za nas odeća, to je za nju svetlost, a što je za nas zlato i blistavo drago kamenje – za nju su najlepše i najsjajnije zvezde. Ona stoji na mesecu; kako od meseca zavisi vlaga u prirodi to se ovde, slikovito rečeno, pod mesecom podrazumeva vera onih koji se kroz kupelj (tj. sv. krštenje) očišćuju od propadljivosti (truležnosti). Ona boluje, preporađajući duševne u duhovne i preobražujući ih izgledom i likom po podobiju Hristovom.“ U nastavku kaže: „Pod onim koji se ponovo rađa ne treba podrazumevati Hrista, jer se tajna vaploćenja božanskog Logosa ispunila mnogo pre otkrivenja Jovanovog. Jovan govori i prorokuje o sadašnjosti i budućnosti“, a zatim dodaje: „Tako nas sama nužnost primorava da kažemo da je ona koja boluje i rađa iskupljene – Crkva, o kojoj Duh svedoči kroz Isaiju: Ona se porodi pre nego oseti bolove, pre nego joj dođoše muke rodi detića (Is. 66; 7). Od koga je bežala? Naravno, od aždaje, da bi rodila narod – duhovni Sion muškog pola“. „Prema tome, Hristos se duhovno rađa u svakome od nas; zato nas Crkva povija u pelene i saoseća sa nama sve dok se u nama ne uobliči Hristos koji je rođen, kako bi svaki, postavši pričastan Hristu (postavši zajedničar Hristov), i sam postao Hristos“.
Crkva se na taj način obukla u Sunce pravde, Hrista, jer je pod njenim nogama svetlost noćne svetiljke, što ukazuje na ovozemaljski život, promenljiv (αλλοιουμενη) kao mesec. Na njenoj glavi nalazi se kruna (venac) apostolskih dogmata i vrlina. Taj isti Metodije kaže: „Ako od meseca zavisi vlažnost, onda on označava krštenje, slikovito nazvano morem, spasonosnim za one koji se u njemu preporađaju a pogubno (pogibeljno, ολεθριον) za demone“.
 
12; 2 – I ona beše trudna, u vikaše od bolova mučeći se da rodi – Tvrdimo da Crkva boluje sa svakim koji se rađa vodom i duhom dok se u njemu, kako je rekao božanstveni apostol, ne uobliči Hristos (v. Gal. 4; 19). Odbacuju se jedino oni koji otpadaju od istinske svetlosti i zbog svog neverja zadobijaju duševnu smrt.
 
12; 3 – I pokaza se drugi znak na nebu, u gle, velika crvena aždaja koja imaše sedam glava i deset rogova; i na glavama njezinim sedam kruna;
 
I pokaza se drugi znak na nebu. Mislimo da se ovde pod nebom podrazumeva vazduh. Crvena (plamena) aždaja stvorena je zato da bi je ponizili angeli Božiji, kao što je zapisano kod Jova. Mada više nije među angelima, „crvena“ („plamena, crvena kao plamen“, grč. πυρρος) je ili usled svoje sklonosti ka ubijanju i uživanju u krvi, ili zbog svog plamenog (δια το πυρωδες) angelskog suštastva. Sedam glava označavaju njenih sedam najlukavijih sila. koje se svojim duhovnim dejstvima suprotstavljaju angelskim silama, ili sedam duhova, za koje Hristos u Evanđeljima kaže da se nastanjuju u čoveku ispražnjenog srca, neobuzetog dobrim mislima i delima (v. Lk. 11; 25 – 26). One mogu biti „sedam gadova“ tj. lukavih pomisli koje, prema rečima Solomona, svijaju gnezdo u srcu nenavidnika kad govori umiljatim glasom… i mržnju pokriva lukavstvom (Priče Sol. 26; 25). „Deset rogova“ označava ili deset grehova koji postoje kao suprotnost za deset zapovesti zakona ili kao podele carstva koje predstavljaju utehu za aždaju, radosnu zbog svake nesuglasice i rasprave. Na njenim glavama nalazi se sedam kruna, jer oni koji pobeđuju đavolska dejstva dobijaju pobedničke vence tamo gde su trudom i znojem zadobili pobedu. O ovome blaženi Metodije kaže sledeće: „Velika, crvena, sedmoglava aždaja koja je za sobom povukla trećinu zvezda, koja je stajala, pravila zamke i motrila sa namerom da proždere dete porodilje, jeste đavo“. „On, međutim, ne može da uhvati preporođene kada se uznesu na visinu“, a zatim: „Trećinom zvezda nazvani su oni koji su sagrešili protiv jednog Lica Svete Trojice. Pustinja u koju odlazi žena da bi se prehranila – jeste Crkva, koja je slobodna od zla i lišena propadljivosti, dok hiljade označavaju savršen i potpun broj“. Nakon toga on po redu rasuđuje o aždajinim krunama. Crkva koja se podvizava u borbi sa đavolom i ubija njegovih sedam glava biva zatim krunisana zadobijanjem sedam vrlina.
 
12; 4 – I rep njezin vuče trećinu zvezda nebeskih, i baci ih na zemlju;
 
Mi mislimo, da ovo treba shvatiti u dvojakom smislu: ili prvi pad đavola sa neba koji je poslednjim pokretom zavisti (jer je prvi bila gordost – επαρσις), za sobom i jednu trećinu angela povukao u otpadništvo, ili pak kretanje njenog (aždajinog) repa nakon što joj je zdrobljena glava, koje je za sobom povuklo kolebljive, nakon svetog krštenja slikovito nazvane zvezdama. Tako je i Danilo prorokovao da će Antioh biti praobraz dolaska antihristovog.
 
12; 4 – I aždaja stade pred ženom koja treba da podu, da kada podu proždere dete njeno.
 
Otpadnik se uvek naoružava protiv Crkve, nastojeći svim silama da preporođene učini svojom hranom. Osim toga, on posredstvom Crkve progoni Samoga Hrista kao njenu glavu, jer On prisvaja za Sebe ono što pripada vernima. Zato Gospod i kaže: Savle, Savle, zašto Me goniš? (Dela ap. 9; 4).
 
12; 5 – I podu muško Dete, koje će napasati sve narode palicom gvozdenom;
 
„I rodi muško Dete“ – u liku onih koji se rađaju Crkva neprestano rađa Hrista, uobličenog u njima do, kako kaže apostol, punoće duhovnog rasta Hristovog (Ef. 4; 13). „Muško dete“ su čeda Crkve neoslabljena (neraznežena) nasladama. Hristos Bog kroz njih napasa narode rukama moćnih Rimljana, snažnim kao gvožđe. On će ih napasati i nakon vaskrsenja mrtvih, postavljajući silne u veri za sudije slabim i nemoćnim sasudima – neznabošcima, koji zbog svog neverja nisu prihvatili novo, tajanstveno vino (μυστικον και νεον οινον).
 
12; 5 – i Dete njezino bi uzeto k Bogu i prestolu Njegovom.
Sveti se i sada uznose (dosl. i sada bivaju ugrabljeni) u vreme iskušenja kako ne bi bili savladani nedaćama koja prevazilaze njihove snage. Oni će i tada biti uzneti na oblacima, u sretanje Gospodu u vazduhu i biće sa Bogom i Njegovim prestolom tj. sa najvišim angelskim silama (v. 1. Sol. 4; 17).
 
12; 6 – A žena uteče u pustinju gde imaše mesto pripremljeno od Boga, da je onde hrane hiljadu i dvesta i šezdeset dana.
 
A žena uteče u pustinju – Kada se đavo, dejstvujući u antihristu, kroz njega naoruža protiv Crkve, tada će izabrani i najdostojniji (najprevashodniji, κορυφαιοτατοι), prezrevši građanske počasti i ovozemaljska zadovoljstva, prema rečima velikog Metodija pobeći u pustinju, kojoj je strana svaka zloba i koja je plodonosna za vrline, gde će izbeći napade demona i zlih ljudi. Nije neverovatno i to da će istinska (čuvstvena, opipljiva) pustinja spasti one koji od kleveta otpadnika i lažnog hrista pobegnu u gore, pećine i provalije zemaljske, kao što je i ranije spasavala mučenike. „Tri i po godine“ su period tokom kojeg će vladati otpadništvo (apostazija). Neka se od njega izbavimo blagošću velikog Sudije Koji neće dopustiti da se iskušamo većma nego što možemo (1. Kor. 10; 13). Neka od Njega dobijemo odvažan razum koji ne mogu oslabiti i savladati đavolska lukavstva da bismo se, suprotstavljajući se zakonito (νομιμως) kneževima i gospodarima tame, ukrasili vencima pravednosti i za tu pobedu dobili nagrade (βραβεια), jer Njemu Koji kroz slabe (δια τνω ασθενων) odgoni silne vazdušne kneževe (εωαεριους αρχοντας), dolikuje pobeda i moć, sa Ocem i Živototvornim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *