NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
28. poglavlje
O angelu odevenom u oblak i dugu, koji nagoveštava kraj
 
10;1 – I videh drugog angela silna gde silazi s neba, koji beše odeven u oblak, i duga beše na glavi njegovoj, i lice njegovo beše kao sunce, i noge njegove kao stubovi ognjeni.
 
Da se ovde radi o svetom angelu jasno svedoči oblak, duga i njegova svetlost, slična suncu, jer se time ukazuje na nebesko dostojanstvo angelske suštine, na raznovrsnost njegovih vrlina, na njegovu svetlost i znanje. „Stubovi ognjeni“ ukazuju na strah i kazne koje angeo upućuje na one što čine nedela, tj. na razbojnike na zemlji i gusare na moru. Da bi se ukazalo da će biti kažnjeni i jedni i drugi, angeo je desnom nogom stao u more, a levom na kopno.
 
10; 2 – 3 – I on držaše u ruci svojoj knjižicu otvorenu, i stade svojom desnom nogom na more, a levom na zemlju. I povika glasom gromkim kao što riče lav. I kad on povika, progovoriše sedam gromova glasovima svojim.
 
Mislim da knjižica, kao mala i neznatno ispisana, sadrži u sebi imena i dela onih najlukavijih koji pljačkaju ili na neki drugi način čine nedela na zemlji i ubijaju na moru i na čije je kažnjavanje ukazao angeo postavivši svoje ognjene noge na oba ova mesta. Glas angela, sličan rikanju lava, ukazuje na njegove strašne i nepodnošljive (ανυποιστον) kazne, o čemu svedoči i prorok Danilo, koji bez bojazni nije mogao da vidi ne samo angela koji nije pretio, nego je bio miran i krotak (v. Dan. 10; 8 – 9). Mislimo da pod sedam gromova treba podrazumevati ili sedam glasova jednog pretećeg angela ili sedmoricu drugih angela koji nagoveštavaju budućnost, jer se smatra da ovi angeli ponavljaju reči prvog angela. Od njega, kako kazuje blaženi Dionisije o angelskoj hijerarhiji, oni primaju kako samu zapovest, tako i podsticaj za prorokovanje.
 
10; 4 – A kada progovoriše sedam gromova, htedoh da pišem, no čuh glas sa neba koji govori: Zapečati ono što govoriše sedam gromova, i to ne piši.
 
Zapečaćenost onoga što je govorilo sedam gromova ukazuje na ono što je sada nepoznato (αδηλα), ali će biti protumačeno samim iskustvom i daljim tokom (εκβασις) događaja. Glas sa neba je poučio apostola da te reči zapečati u svom umu, dok se njihovo konačno poznanje i razjašnjenje vezuje za poslednja vremena. Tako je nekada i prorok Danilo opomenut da su reči slične ovima zapečaćene i skrivene.
 
10; 5 – 6 – I angeo kojega videh gde stoji na moru i na zemlji podiže svoju desnu ruku prema nebu. I zakle se Onim Koji živi u vekove vekova, Koji sazda nebo i što je na njemu, i zemlju i što je na njoj, i more i što je u njemu, da vremena više biti neće.
 
Angeo se zaklinje Onim Koji živi u vekove vekova: Bog, nemajući ni u koga većega da se zakune, zaklinje se Samim Sobom (Jevr. 6; 13). Angeli, međutim, kao stvorenja, usled našeg neverovanja zaklinju se Stvoriteljem kako bismo poverovali onome što govore. Angeo se zaklinje da u budućem veku više neće biti vremena koje se meri suncem (ηλιω μετρουμενος), nego da će biti večni život, koji daleko prevazilazi ono vreme što se računa brojevima, ili pak da posle šest angelskih glasova neće proći mnogo vremena do ispunjenja svega što je prorečeno. Zato i nastavlja:
 
10; 7 – Hego u dane glasa angela, kada bude zatrubio, onda će se svršiti tajna Božija, kao što javi slugama Svojim prorocima.
 
Ovim se, kako pretpostavljam, označava da će se, kada prođe šest vekova i u dane sedmog veka, obeleženog sedmom trubom, ispuniti sve što su predskazali sveti proroci. Ispunjenje svega ovoga se, usled počinka pripremljenog svetima, naziva blagovešću.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *