NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
20. poglavlje
O bezbrojnom narodu u svetlim haljinama, poteklom od neznabožaca
 
7; 9 – 10 – Potom videh i gle, mnoštvo naroda kojeg ne može niko izbrojati, od svakoga plemena i roda i naroda i jezika, stajaše pred prestolom i pred Jagnjetom, obučeno u haljine bele, i palme u rukama njihovim. I klicahu snažnim glasom govoreći: Spasenje je u Bogu našemu Koji sedi na prestolu, i u Jagnjetu.
 
To su oni o kojima David kaže: Da ih brojim, više ih je nego peska (Ps. 139; 18) – oni koji su ranije mučenički postradali za Hrista, iz svakog plemena i roda, i koji će se odvažno podvizavati (odvažno podnositi nedaće, grč. αθλεω) i u poslednja vremena. – Prolivanjem svoje krvi za Hrista neki od njih su ubelili, a neki će tek ubeliti odežde svojih dela. Kao znak pobede u rukama nose izdanke korisnih i čistih palmi, likuju oko prestola božanskog počinka i, kao zahvalne sluge, svoju pobedu nad demonima pripisuju jedino Darovatelju pobede.
 
7; 11 – 12 – I cvu angeli stajahu oko prestola i starešina i četiri živa bića, i padoše ničice pred prestolom, i pokloniše se Bogu, govoreći: Amin! Blagoslov i slava i premudrost i blagodarnost i čast i sila i moć Bogu našemu u vekove vekova. Amin!
 
Evo jedinstvene crkve angela i ljudi! Ljudima će tada saslužitelji (ουλλειτουργοι) biti angeli koji su nekada bili strašni čak i ravnoangelnim (ισαγγελοις) ljudima, što nam je poznato iz povesti o proroku Danilu. Kako su oni, po mišljenju nekih Svetih Otaca, vidljivi u njima svojstvenim telima ili, kako misle drugi, ne podležu trodimenzionalnom merenju po visini, širini i dužini, tj. merenju koje je svojstveno telima uopšte, ne otkrivaju nam se u svojoj prirodi, nego dobijaju onakav vid (τυπος) i oblik (οχημα) kakav im odredi volja Božija. Stajanje oko heruvima i starešina svedoči o visokoj počasti ukazanoj onima koji su se proslavili kao starešine. Sve postojeće sile uznose blagodarenje Bogu Koji radi nas pokazuje bogodoličnu brigu (ikonomiju) o čitavoj tvorevini.
 
7; 13 – 14 – I odgovori jedan od starešina govoreći mi: Ovi obučeni u bele haljine, ko su i od kuda dođoše? I rekoh mu: Gospodaru moj, ti znaš.
 
Svojim pitanjima starešina podstiče Blaženog da istražuje ono što je video, ali on, budući razborito svestan svog neznanja (ευγνωμονωε), dobija pouku od starešine.
 
7; 14 – 15 – I reče mi: Ovo su oni koji dođoše iz nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubeliše ih u krvi Jagnjetovoj. Zato su pred prestolom Božijim i služe Mu dan i noć u hramu Njegovom; a Onaj Koji sedi na prestolu obitavaće na njima.
 
Blaženi su oni koji su zbog privremenog truda zadobili plod večnog počinka, koji će se zbog sastradavanja sa Hristom (συμπασχειω Χριστω) zacariti sa Njim i neprestano Mu služiti. Rečima „dan i noć“ ukazuje se na neprekidnost tog služenja, jer tamo neće ni postojati noć nego jedino dan, s tim što on neće biti obasjan čuvstvenim suncem, nego duhovnim Suncem Pravde. „Noć“ možda podrazumeva skrivene i duboke tajne poznanja, a dan ono što je jasno i lako shvatljivo. „Hram Božiji“ je svaka tvar obnovljena (ανακαινιξομενη) Duhom, ali je tačnije da su to oni koji su u sebi postojano čuvali zalog Duha. Bog je obećao da će se useliti u njih i živeti u njima (2. Kor. 6; 16).
 
7; 16 – Neće više ogladneti, niti će više ožedneti…
 
Što je sasvim tačno, jer će imati hleb nebeski i vodu života.
 
7; 16 – i neće ih peći sunce, niti kakva žega.
 
Oni takođe neće ni bolovati niti će trpeti nedaće, predstavljene u vidu sunca i žege, jer je vreme stradanja prošlo.
 
7; 17 – Jer Jagnje, Koje je nasred prestola, napasaće ih i vodiće ih na izvore voda života, i ubrisaće Boi svaku suzu sa očiju njihovih.
 
Reči „napasaće ih“ ukazuju na to da se oni, koje bude napasao Hristos, neće više plašiti napada vukova, bačenih u neugasivi oganj (το πυρ το ασβεστον), nego da će biti neveštastveno (αυλως) napasani na čistim i preobilnim izvorima božanskog poznanja. Na to ukazuje reč „voda“ koja, osim toga, podrazumeva i obilno izlivanje božanskog Duha. Gospod je o verujućem rekao da će iz utrobe njegove poteći reke vode žive (Jn. 7; 38). Tada će sveti, obilno nahranjeni tom vodom, nakon ukidanja nepotpunog znanja steći savršeno znanje i, budući oslobođeni propadljivosti i promene, naslađivaće se beskrajnim veseljem i radošću.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *