NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
VII
19. poglavlje
O sto četrdeset četiri hiljade ljudi kojima nisu naškodila zla četiri angela
 
1;1 I potom videh četiri angela gde stoje na četiri ugla zemlje, i drže četiri vetra zemaljska, da ne duva vetar na zemlju ni na more, niti na kakvo drvo.
 
Podrazumevajući pod četiri angela to da oni, koji su izloženi nesrećama, ni na koji način ne mogu izbeći gnev Božiji – ni na kopnu, ni na moru, neki ovo povezuju sa ranijim progonima Jevreja od strane Rimljana. Mi, međutim, mislimo da se sve to u najvećoj meri mora dogoditi u vreme dolaska antihristovog i to ne samo u judejskoj zemlji nego u celom svetu, na čija će četiri ugla, kaže, stajati angeli, vršeći od Boga im određenu službu, ali nama sasvim nepoznatu. „Zadržavanje vetrova“ očigledno svedoči o narušavanju poretka u tvorevini i o neumitnosti zla, jer se sve što klija na zemlji hrani (τρεφονται) vetrovima, kao što se uz njihovu pomoć može ploviti i po moru.
 
7; 2 – I videh drugog angela gde se diže od istoka sunca, koji imaše pečat Boga živoga, i povika silnim glasom četvorici angela kojima beše dano da pustoše zemlju i more, govoreći:
 
I videh drugoga angela… koji imaše pečat Boga živoga – Ono, što je Jezekilju nekada bilo otkriveno o čoveku odevenom u podir (u dugačku lanenu odeždu) koji je stavljao pečate onima koji uzdišu (Jez. 9; 4), kako sa nepravednima ne bi bili pogubljeni i pravedni (jer su i angelima nepoznate skrivene vrline svetih), otkriva se i Blaženom, kada je najvišim svetim silama zapoveđeno da ne naškode grešnima do onog vremena dok ne poznaju služitelje istine, obeležene pečatom. Mada se ovo delimično desilo i ranije. kada je nekoliko hiljada onih koji su poverovali u Hrista izbeglo rimsko razaranje Jerusalima, kako govori veliki Jakov blaženom Pavlu, prevashodno će se, kako je rečeno, dogoditi u vreme antihristovog dolaska, kada će se verni, noseći nepostidno (ανεπαισχυντως) i odvažno znamenje Hristovo pred nevernima (ενωπιον των ασοβων), razlikovati od njih pečatom živototvornog Krsta, zbog čega je angeo i rekao:
 
7; 3 – Ne kvarite zemlje, ni mora, ni drveća, dok ne stavimo pečat slugama Boga našega na čela njihova.
 
Tvar, koja je radi nas postala (radi nas sazdana), u vreme našeg kažnjavanja postaje učesnica u nesreći, ali se isto tako i raduje zajedno sa svetima u vreme njihovog proslavljenja. Otuda sledi da je i ukrašenima vrlinom u vreme iskušenja potrebna angelska pomoć i oni je dobijaju silom pečata duha koji nam je dat. Ova sila, međutim, ispoljava svoju moć jedino ako se i mi sami potrudimo. Ako pak neki ostanu bez te pomoći, onda je to isključivo zbog toga što je oni sami ne žele.
 
7; 4 – 5 – I čuh broj obeleženih pečatom: sto i četrdeset i četiri hiljade onih sa pečatom iz sviju plemena Izrailjevih: iz plemena Judina dvanaest hiljada sa pečatom.
 
Značenje imena dvanaestorice starozavetnih patrijaraha:
Juda se prevodi kao „ispovedanje“ (εξομολογησις), i ono odlikuje one što se spasavaju ispovedanjem Hrista, Koji je (po telu) potekao iz plemena Judinog.
 
7; 5 – iz plemena Ruvimova dvanaest hiljada;
 
Ruvim znači „sin viđenja“ (ορασεως υιος), čime se označavaju oni koji su čistotom srca zadobili duhovno viđenje.
 
7; 5 iz plemena Gadova dvanaest hiljada;
 
Gad znači „iskušenje“ (πειρασμος) i to su oni koji su se, slično Jovu, proslavili podnošenjem iskušenja.
 
7; 6 – Iz plemena Acupoea dvanaest hiljada;
 
Asir ili „blaženstvo“ (μακαρισμος) ukazuje na one koji su zbog doličnog života nasledili gospodarsko blaženstvo i udostojili se vladarskog stajanja sa Hristove desne strane, pokazavši se kao sinovi svetlosti i dana.
 
7; 6 – iz plemena Neftalimova dvanaest hiljada;
 
Neftalim, tj. „molitva“ (προςευχη) označava one privezane za Boga neprestanom molitvom.
 
7; 6 – iz plemena Manasijina dvanaest hiljada;
 
Manasija ili „zaborav“ (επιλησμοσυνη) to su oni koji radi ljubavi (čežnje) prema Bogu napuštaju sve ono što je iza njih, pa i očinske domove.
 
7; 7 – Iz plemena Simeunova dvanaest hiljada;
 
Simeun ili „poslušanje“ (υπακοη) označava one koji su opravdani (δικαιουμενοι) zbog pokornosti Božijim zapovestima.
 
7; 7 – iz plemena Levijeva dvanaest hiljada;
 
Levi, tj. „primljeni“ (προσειλλημενος) ukazuje na one koje je Hristos primio u život dostojan sveštenika. Levi je postavljen na osmo mesto, jer se istinsko sveštenstvo otkrilo nakon osmog dana od vaskrsenja.
 
7; 7 – iz plemena Isaharova dvanaest hiljada;
 
Isahar tj. „nagrada“ ili „plata“ (μισθος) označava one koji su od Boga nagrađeni zbog vrlinskog života.
 
7; 8 – Iz plemena Zavulonova dvanaest hiljada;
 
Zavulon ili „stanište (obitavalište) moći“ (κατοικητηριον δυναμεως) ili „miomiris“ (ευωδια); označava one koji su obitavanjem (nastanjivanjem) Hristovim osnaženi za stradanje i time postali Hristov miomir (2. Kor. 2; 15).
 
7; 8 – iz plemena Josifova dvanaest hiljada;
 
Josif ili „umnožavanje, dodavanje, prilaganje“ (προσθεσις) ukazuje na one koji, prema reči Gospodnjoj, zajedno sa Carstvom nebeskim, kao svojevrstan dodatak dobijaju i sve što je neophodno za ovozemaljski život.
 
7; 8 – iz plemena Venijaminova dvanaest hiljada onih sa pečatom.
 
Venijamin znači „sin stradanja, sin bola“ (υιος οδυνης) ili sin dana, ili sin desnice; ukazuje na one koji ispunjavaju broj spasenih usled žalosti srca, ili na Jevreje koji su poverovali i izbegli rimsko ropstvo ili pak, što je najtačnije, na Jevreje koji se pri svršetku sveta spasavaju verom, jer i apostol kaže: deo Izrailjaca otvrdnu, dok ne uđe pun broj neznabožaca i tako će se spasti cav Izrailj (Rim. 11; 25 – 26). Može se, uostalom, prihvatiti i jedno i drugo. Podjednak broj spasenih iz svakog plemena ukazuje, po mom mišljenju, na umnožavanje (πολυπλασιασμος) apostolskog semena, jer broj dvanaest, uzet dvanaest puta i pomnožen sa hiljadu daje onaj broj spasenih koji su bili učenici semena, usled svog čovekoljublja palog na zemlju, iz kojega je poniklo mnoštvo raznolikih plodova vaseljenskog spasenja. Neka se zna i to da se pleme Danovo ne pominje sa ostalima stoga što će se iz njega roditi antihrist. Umesto njega, pominje se pleme Levijevo, koje je u početku bilo svešteničko i nije ulazilo u broj drugih plemena. Značenje imena daje mogućnost da se svakome od njih da neko tumačenje, što je i učinjeno. Josif se pominje umesto svog sina Jefrema. Navedeni broj smatra se jednakim broju drevnih jevrejskih rodonačelnika (φυλαρχοι) i dvanaestorici apostola koji su, kako je rečeno, umesto njih postavljeni za knezove po cvoj zemlji (Ps. 45; 16), kroz koje se spasavaju Jevreji rasejani po celom svetu.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *