NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
18. poglavlje
Otvaranje šestog pečata i zla koja će se dešavati na svršetku sveta
 
6; 12 – 13 – I videh kad otvori šesti pečat, nasta zemljotres veliki, i sunce posta crno kao vreća od kostreti, i mesec sav posta kao krv. I zvezde nebeske padoše na zemlju, kao što smokva odbacuje zametke svoje kad je zaljulja veliki vetar.
 
Neki su ove reči, shvatajući ih u prenesenom smislu, povezivali sa razaranjem u doba cara Vespazijana. Nama se, međutim, čini da se ovde govori o prelasku od perioda progona ka vremenu dolaska antihristovog kada će se, prema proročanstvima, zbiti ovakve i slične nesreće, radi toga da se, možda, ljudi, razmišljajući o njima ne bi odrekli mučenja koja na njih navodi antihrist i kakvih, kao što znamo, još nikada nije bilo. Zemljotres o kojem Pismo često govori, označava promenu stvari (των πραγματων μεταθεσιν), jer izraz potrešću sve narode (Ag. 2; 7) označava, kako kaže apostol, promenu… onoga što se koleba (v. Jevr. 12; 26 – 27). I u Starom Zavetu je za kretanje Izrailja iz Egipta rečeno: Zemlja se tresijaše, i nebo se rastapaše (Ps. 68; 8). Kako je to često objašnjavao blaženi Kiril, pocrnelo sunce i mračan, krvav izgled meseca ukazuju na duševnu tamu onih koje će sustići gnev Božiji. Kao što je bilo pisano i za one koje je obmanuo Antioh, reči zvezde padoše označavaju da će pasti i oni koji sebe smatraju svetiljkama sveta, poraženi i uništeni događajima onog vremena kada će se, prema rečima Gospodnjim, po nevolji tih dana, prevariti, ako bude moguće, i izabrani (Mt. 24; 24). Možda se usled toga ovde i ukazuje na primer smokve. Budući zanjihana đavolskim vetrom, odbacuje plodove još nedozrele u znoju iskušenja i nezaslađene blagodaću, jer se smokva shvata u dva smisla – dobrom i lošem. To možemo videti iz dve kotarice smokava, dobrih i rđavih, pokazanih proroku Jeremiji (v. Jer. 24; 1 – 2), iz smokve koja je usahla po reči Hristovoj (Mt. 21; 19 i Mk. 11; 13 14) i iz smokve koja je pustila zametke svoje (Pesma, 2; 13). Da li će se sve to pri dolasku Hrista – Sudije u slavi dogoditi na vidljiv način (αισθητων), zna jedino On Sam, Koji poseduje skrivene riznice znanja i premudrosti.
 
6,14 I nebo se izmače kao svitak kad se savije, i svaka gopa i ostrvo pokrenuše se sa mesta svojih.
Pretpostavljamo da to što se nebo savija kao svitak ukazuje ili na neizvesnost Drugog Hristovog dolaska – jer se svitak savija bešumno i neočekivano – ili da će sile nebeske, žaleći zbog otpadnika od vere, na neki način osećati sažaljenje (sastradanje) i tugu. Ovim se ukazuje i na nešto drugo: da nebo nije podložno propadljinosti i propasti nego svojevrsnom savijanju i promeni na bolje (επι το βελτιον). U petoj, razobličujućoj Omiliji protiv lažnog znanja Irinej kaže da „neće propasti niti biti uništena ni ipostas ni suština tvorevine, jer je istinit i snažan Onaj Koji ju je stvorio (ustrojio, συστησαμενος), nego prolazi obličje ovoga sveta (1. Kor. 7; 31) u kojem je izvršeno prestupanje zapovesti.“ Pretpostavljamo da se apostol pridržavao drevnog običaja: Jevreji su umesto naših knjiga upotrebljavali svitke čije otvaranje nije značilo njihovo uništavanje, nego razotkrivanje onoga što je u njima napisano. Isto tako i razotkrivanje neba ukazuje na otkrivanje blaženstava (dobara) svetima. Razmotrivši dakle, sve to sa četiri strane, obratimo se, po dopuštenju Božijem, istim tim redom onome što zatim sledi.
 
6; 14-17 … i svaka gora i ostrvo pokrenu se s mesta svojih. I carevi zemaljski i velikaši i vojvode i bogataši i silni i svaki rob i slobodnjak sakriše se u pećine i stene gorske. I govorahu gorama i stenama: Padnite na nas i sakrijte nas od lica Onoga što sedi na prestolu i od gnjeva Jagnjetova. Jer dođe veliki Dan gneva Njegova i ko može opstati?
Kada su apostoli pitali Gospoda o razaranju jerusalimskog hrama i o kraju sveta, On im je, koliko su to mogli prihvatiti, predskazao budućnost i prema svedočenju Josifa Judejca (Flavija) već zbila nad hristoubicama Jevrejima, a prilikom Vespazijanovih i Titovih razaranja. Sve ovo će, kako je rečeno, sa daleko većom snagom zadesiti čitav svet prilikom dolaska antihristovog. Tada će oni, koji su starešine nad crkvenim poretkom (ovde simvolično nazvani gorama) ili nad ovozemaljskom vlašću, kao i crkve vernih, ovde prikazane u vidu ostrva i, kako kaže prorok Isaija, ukrepljene od Boga zbog lažnog hrista uteći iz svojih mesta, menjaće ih jedno za drugo, što smo po Njegovom čovekoljublju zbog naših grehova i mi iskusili i podneli pred Njegov dolazak. Carevi zemaljski, tj. oni koji vladaju zemljom ali ništa nisu stekli na nebu (μηδεν εν ουρανοις κεκτημενοι), zajedno sa svim velikašima i bogatašima, sa robovima ovozemaljskog i slobodnima od truda Hristovog, moliće se da ih radije sakriju pećine, stene i gore, umesto da podnose rasplamsali gnev Božiji koji će, po dolasku antihristovom, dopustiti propast od gladi i drugih nesreća, ili umesto da podnose večna mučenja koja ih očekuju nakon vaskrsenja. Tada će se utoliko više rasplamsati pravedni gnev Božiji i biće kao peć koja proždire one što su veru sazidali na temelju drva, sena i slame (1. Kor. 3; 12). Neka nas Čovekoljubac Bog izbavi od toga i učini pričasnicima večnih dobara priugotovljenih za svetitelje Njegove, pridruživši nas punoći spasenih blagodaću Jedinorodnog Sina Svog, sa Kojim Ocu, zajedno sa Svetim Duhom, dolikuje slava u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *