NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
IV
10. poglavlje
O viđenju vrata na nebu, dvadeset četiri starešine i dr.
 
4; 1 – Potom videh: i gle, vrata otvorena na nebu, i čuh onaj isti glas gde zbori sa mnom kao truba i govori: Popni se amo, pokazaću ti šta ima da bude posle ovoga.
 
Otvaranje vrata označava otkrivanje skrivenih tajni Duha. Truba je snažni glas Onog Koji otkriva, dok se rečima: popni se amo onome koji sluša zapoveda da se potpuno oslobodi zemaljskih pomisli i okrene ka nebeskim.
 
4; 2 – 3 – I odmah bejah u Duhu; u 1le, presto stajaše na nebu, u na prestolu seđaše Neko, po izgledu sličan kamenu jaspisu i sardu; i okolo prestola beše duga na izgled kao smaragd.
 
I odmah bejah u duhu – Začuvši, kaže, glas, i budući obuzet duhom, ugledah presto koji označava Božiji počinak u svetima, jer On počiva na njima kao na prestolu. Kako ovim viđenjem prikazuje Oca, ne daje Mu ona telesna obeležja koja je ranije davao viđenju Sina, nego Ga poredi (απεικαξει) sa dragim kamenjem. Jaspis zelene boje označava da je božanska priroda večno cvetajuća, životonosna i hraniteljska, jer Njome svako seme izrasta u biljku (χλοηφορειν), zbog čega je i strašna za protivnike. Za jaspis se kaže da ga se boje divlje zveri i utvare, ali da je koristan i za one kojima je potrebno duhovno iscelenje. Veliki Epifanije tvrdi da taj kamen isceljuje otekline i rane od mača. Duga na izgled kao smaragd ukazuje na raznolikost i rascvetalost vrlina angelskih činova.
 
4; 4 – I okolo prestola bejahu dvadeset u četiri prestola, i na prestolima videh dvadeset četiri starešine gde sede, obučeni u bele haljine, i sa vencima zlatnim na šavama svojim.
 
Neki od drevnih Otaca kažu da treba pretpostaviti da ove dvadeset četiri starešine predstavljaju Avelja i još dvadeset pravednika Starog, i tri (pravednika) Novog Zaveta. Da li je to mišljenje ispravno ili se onim što označava broj „dvadeset četiri“ misli na sve koji su se ukrasili rečju i delom – neka odluči sam čitatelj. Čini se, međutim, da je razumnije shvatiti ovako: dvanaestorica prvih starešina označavaju svetitelje koji su zablistali u Starom, a druga dvanaestorica one koji su se ozarili vrlinama u Novom Zavetu. Prva dvanaestorica su patrijarsi – rodonačelnici dvanaest (izrailjskih) plemena, a dvanaest drugih – dvanaest apostola kojima je Gospod (zbog njihove velike moći i premudrosti) obećao da će jednom sedeti na dvanaest prestola (i suditi Izrailju). Bele odežde su obeležje (simvol) čistog života i neprestanog praznovanja i veselja (priugotovljenog svetima), dok su „zlatni venci“ znak pobede koju su podvižnici (dosl. odvažni borci) izvojevali nad zlim demonima.
 
4; 5 – I od Prestola izlažahu munje i glasovi i gromovi…
 
Time se ukazuje koliko je strašan i užasan Bog za one koji se pokažu nedostojnima Njegove dugotrpeljivosti. Onima pak koji su dostojni spasenja i jedno i drugo (i munje i gromovi) znači prosvetljenje, kako za njihove duhovne (umne) oči, tako i za njihov duhovni sluh.
 
4; 5 – 6 – I sedam svećnjaka ognjenih gorahu pred prestolom, a to su sedam duhova Božijih. I pred prestolom kao more stakleno, slično kristalu;
 
Pod sedam duhova Božijih treba podrazumevati ili sedam angela, koji imaju starešinstvo nad ostalima – kako objašnjava Irinej – ili sedam darova (energija, lat. charismata) živototvornog Duha koje pominje Isaija (Is. 11; 2). Smatram da je ispravno i jedno i drugo. Stakleno more označava mnoštvo svetih nebeskih sila, njihovu čistotu i svetlost. a takođe i nepomućeno spokojstvo budućeg života. More možda ukazuje i na nebesa nad nebesima, koja su, po rečima Psalmopojca. pokrivena za nas nepojmljivim vodama (v. Ps. 148; 4). Ako neko misli da se ovde za prirodu (suštinu, grč. φυσις) nebesa kaže da je „slična kristalu“ (κρυσταλλοειδ), mora se razmotriti ne označava li se tim rečima sama suština Bogom pokretanog prostora obdarenog bleskom i blistanjem? Međutim, ispitivanje onoga što prevazilazi razumevanje (υπερ καταληψις) dostojno je poruge.
 
4; 6 – … i nasred prestola i oko prestola četiri živa bića puna očiju spreda i pozadi.
 
Ovde ukazuje na presto koji označava carsku vlast i mirovanje Božije (počinak Božiji), jer je na njemu i oko njega video serafime. „Mnoštvo očiju“ govori o njihovoj sposobnosti da sazercavaju božansko blistanje. Oči koje se nalaze spreda i pozadi ukazuju da se serafimi prosvetljuju znanjem o onome što je bilo pre i što će se tek dogoditi.
 
4; 7 – I prvo biće beše slično lavu, i drugo biće slično teletu, i treće biće imaše lice kao čovek, i četvrto biće beše slično orlu u letu.
 
Mislim da su ova četiri živa bića ona ista koja je video i Isaija (v. Isa. 6; 14). Ova četiri bića označavaju ili četiri stihije (elementa) Božije tvorevine i njeno očuvanje ili, kako neki smatraju, Božije gospodarenje nad nebom, zemljom, morem i preispodnjom. Neki pak izvrsno pretpostavljaju da (četiri živa bića) označavaju četiri najvažnije vrline i četiri Evanđelja. Lav označava odvažnost i Jovanovo Evanđelje jer je on, kaže Irinej, opisujući Njegovo prevečno carstvo, blagovestio da u početku beše Logos (Jn. 1; 1). Tele, koje je zadovoljno svojim trudom, označava pravdu i Lukino Evanđelje, gde se navodi zakoniti i sveštenički (νομικως και ιερατικως) rodoslov Hristov. Opao označava celomudrenost (tvrde da je to njegova osobina) i Markovo Evanđelje, jer je najsažetije i započeto u proročkom duhu. Čovek označava mudrost (razboritost, φρονησις) i Matejevo Evanđelje koje počinje povešću o Hristovom roždestvu po prirodi, ali ne i po zakonu. Tim likovima se, verovatno, označava i Hristov domostroj: lavom – kao Cara, teletom – kao Prvosveštenika ili, bolje rečeno kao Žrtve, čovekom – kao Onoga Koji se radi nas vaplotio, i orlom – kao Darovatelja živototvornog Duha, koji je na nas sišao s nebesa.
 
4; 8 – I svako od četiri živa bića imađaše po šest krila naokolo, a iznutra puna očiju…
 
Veliki Dionisije kaže da oni jednim parom krila pokrivaju lica, drugim pokrivaju noge, dok trećim, srednjim, lete. Time pokazuju svoju najuzvišeniju i najdublju pobožnost prema sopstvenom sozercanju koje, budući obasjani božanskom slavom, prenose potčinjenim (nižim) angelskim činovima.
 
4; 8 i dan i noć ne miruju tvoreći: Svet, svet, svet Gospod Bog Svedržitelj, Koji beše, Koji jeste i Koji dolazi.
 
Počinak ovih svetih nebeskih sila sastoji se u neprestanom pojanju božanstvene pesme i prinošenju trisvete pesme Triipostasnom Božanstvu. Rečima Koji beše, Koji jeste i Koji dolazi (Svedržitelj) označava se Presveta Trojica.
 
4; 9 – 10 – I kada živa bića dadoše slavu i čast i hvalu Onome Koji sedi na prestolu, Koji živi u vekove vekova, padoše dvadeset četiri starešine pred Onim Što sedi na prestolu i pokloniše se Onome Što živi u vekove vekova…
 
Padoše dvadeset četiri starešine. Ove reči označavaju da su pomenute starešine zajedničari (učesnici) u pesmopojanju nebeskih sila, ispovedajući da su silu kojom su pobedili duhovne neprijatelje dobili od Boga.
 
4; 10 – 11 – i položiše vence svoje pred prestolom tvoreći: Dostojan si, Gospode i Bože naš, da primiš slavu i čast i silu jer si Ti stvorio sve i voljom Tvojom sve nastade i sazda se.
 
„Kako si Ti, Gospodaru“ kažu oni, „uzročnik i darovatelj i slavne pobede, Tebi i mora blagodariti vascela tvorevina“.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *