NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE OTKRIVENJA

TUMAČENJE OTKRIVENJA

 

TUMAČENJE OTKRIVENJA
 

 
9. poglavlje
O onome šta je otkriveno angelu Laodikijske Crkve
 
3; 14 – I angelu crkve u Laodikiji napiši: tako govori Amin, Svedok verni i istiniti, začetnik tvorevine Božije.
 
Kroz vernost se pokazuje istina Hristova, tačnije, On Sam kao samobitna istina. Ovde je rečeno Začetnik tvorevine (? η αρχη της κτισεως) umesto „carstvo i načalo svega“ koje gospodari nad vascelom tvorevinom, jer načalo ili načalstvo stvaranja označava prvobitni (προκαταρκτικος, lat. primordialis) i nestvoreni (ακτιστος), tj. prapočetni uzrok.
 
3; 15 – Znam dela tvoja da nisi ni studen (ψυχρος) ni vruć (ξεστος). O, da si studen ili vruć!
 
Grigorije Bogoslov takođe kaže: u izvesnoj meri treba goreti, ali isto tako treba biti i hladan i oni, koji su uistinu hladni, tj. koji nisu iskusili plamenu veru, uvek imaju nadu da će je jednom steći. Onaj, koji je njome zagrejan kroz krštenje ali je zatim usled svoje lenjosti (nemara, bezbrižnosti, παθυμια) ohladneo, odrekao se ranije vere i gubi nadu u spasenje. Premda u delanju nije moguće odbaciti sredinu (η μεσοτης), zbog čega se i brak prihvata kao svojevrsna sredina između devstvenosti i bludničenja. U veri su, međutim, sredina i mlakost (χλιαρον) bezvredne (αδοκιμος).
 
3; 16 – 17 – Tako, pošto si mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih. Jer govoriš: bogat sam i obogatio sam se, i ništa mi ne treba, a ne znaš da si nesrećan, i jadan, i siromašan, i slep, i nag.
 
Kao što nedovoljno topla hrana izaziva mučninu kod onoga ko je proba, tako ću i ja, kaže, tebe, kao odvratnu hranu, izbljuvati u večne muke, jer si trnjem bogatstva ugušio (συμπνιγουσα) seme božanske reči (v. Lk. 8; 7) i nisi svestan svog duhovnog siromaštva, slepila svojih umnih (duhovnih) očiju i nagosti (γυμωωσις) u dobrim delima.
 
3; 18 – Savetujem ti da kupiš od Mene zlata ognjem žeženoga, da se obogatiš, i bele haljine da se obučeš, te da se ne pokaže sramota golotinje tvoje; i masti da pomažeš oči svoje, da vidiš.
 
Ako želiš da se obogatiš, savetujem ti da od Mene, Koji obogaćujem, ognjenom željom i plamtećim srcem zadobiješ „zlato ognjem žeženo“ tj. reč pouke, očišćenu ognjem iskušenja. Tako ćeš u svom srcu steći riznicu koja se ne može poharati (ασυλος) i obući ćeš se u presvetlu (υπερλαμπρον) odeždu vrlina kojom ćeš prekriti svoju grehovnu golotinju. „Mast“ označava nekoristoljublje (nestjažateljstvo, η ακτημοσυνη), jer ako [zemaljski] pokloni zaslepljuju [duhovne] oči onih koji na njih gledaju, onda ih preziranje ovih poklona [nepotkupljivost] prosvetljuje.
 
3; 19 – Ja one koje ljubim prekorevam i popravljam, zato revnuj i pokaj se.
 
O, čovekoljublje! Kakvom se blagošću uzdržava prekor!
 
3; 20 – Evo stojim na vratima i kucam; ako ko čuje glas Moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njim, i on sa Mnom.
 
Evo stojim na vratima i kucam – Moje prisustvo, kaže, nije nasilno, jer Ja kucam na dveri srca i zajedno se sa onima koji ih otvore radujem (συνευφραινομαι) njihovom spasenju. Ovo spasenje smatram hranom i večerom i Ja se hranim onim čime se i oni hrane, utoljujući glad slušanja reči Gospodnjih (Amos; 8; 11) i odgoneći mrak zablude (prelesti).
 
3; 21 – 22 – Onome koji pobedi daću da sedi sa Mnom na prestolu Mome, kao i Ja što pobedih i sedoh sa Ocem Mojim na prestolu Njegovom. Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama.
 
Presto označava carstvo i spokoj budućeg veka. Zato i kaže da će se oni, koji pobede neprijatelja, proslaviti i zacariti zajedno sa Njim. Kao i Ja što pobedih – rečeno je po čovečijoj prirodi, zbog primanja tela, jer Bog – Logos nije dobio carstvo kao nagradu za vrline, budući da ga je kao Večno postojeći oduvek posedovao. Ako bi bilo drugačije, On ne bi mogao druge uvesti u njega jer, po reči Bogoslova, sina Groma, od punoće njegove mi svi primismo (Jn. 1; 16 i 1. Tim. 6; 17). Iz tog razloga je rekao svetim apostolima da će i oni sami sesti na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih (Mt. 19; 28 i 1. Kor. 6; 2). Kao što je On, budući Bog i Prevečni Car, radi nas postao čovek i primio sve što je svojstveno ljudskoj prirodi osim greha, tako će i pobediocima đavola dati Svoje, koliko to ljudi mogu da prime. On je Svojim Vaznesenjem oblake učinio kočijama uznošenja i kroz apostola rekao da će uzneti svete na oblacima u sretanje Gospodu (v. 1. Sol. 4; 17). Kada dođe u liku Sudije, kao Stvoritelj i Gospodar tvorevine, On će i svetima Svojim dati vlast da sude nad onima koji su prezreli i odbacili božanstveno i blaženo ropstvo, kao što je i apostol rekao: Ne znate li da ćemo angelima suditi (tj. načalnicima, kneževima tame), a kamo li u stvarima ovoga sveta (1. Kor. 6; 3). Prema tome, imajući tako čovekoljubivog Sudiju, postarajmo se da neprestano ispunjavamo bogonadahnute reči Solomonove: Svagda neka su ti haljine bele (Knj. prop. 9; 8), tj. neoskrnavljene rđavim (lukavim) delima. Neka se, dakle, naše duše ukrase slično nevesti, kako bi se pokazale dostojnim sjedinjenja sa Carem, besmrtnim Ženikom. Onda pak, kada se posredstvom vrlina sjedinimo sa Njim, zadobićemo nebeska blaga od Njihovog darovatelja, Hrista Boga našega, Kome neka je, zajedno sa Ocem i Svetim Duhom, slava, čast i poklonjenje, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Branislav

    Hvala Gospodu

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *