NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Sveto Pismo » Tumačenje Jevanđelja po Luki 16.8-12

Tumačenje Jevanđelja po Luki 16.8-12

Pitanje:
Pomaže Bog, Poštovani oče, Molio bih Vas da mi objasnite značenje stihova 18-12 iz 16 glave jevanđelja po Luki u kome se govori o upravljanju bogatstvom kroz primer snalažljivog sluge. I o tome da su sinovi ovog vega uspešniji od sinova svetlosti u ovome.Nije mo jasno značenje ovih delova. S Bogom, Svako dobro od Gospoda,
Nebojša


Odgovor:
Dragi brate Nebojša, Na ovo pitanje odgovor je dat još sredinom aprila ove godine, a na pitanje brata Aleksandra. Da Te ne bih upućivao pod kojim brojem da tražiš odgovor, ja ću Ti ga ovde kopirati. Ako još nešto u vezi toga budeš tražio, slobodno se obrati dodatnim pitanjem. —- Dragi brate Aleksandre, Nisi Ti jedini koji se spotičeš o ovu Hristovu priču u Lukinom jevanđelju. To zaista predstavlja jedno od najnerazjašnjivijih delova celokupnog Svetog pisma. Jevanđelist Luka govori vrlo trezveno o ljudskoj krivici, o dugovima prema Bogu. O tome baš jasno govori u ovoj priči o nepravednom upravitelju. Hteli mi to ili ne, svi mi upadamo u dugove. I pitanje je kako mi sa svojim dugovima izlazimo na kraj, a da ne izgubimo svoje dostojanstvo, pa i samostalnost. Oba rešenja: stisnuti zube i gordo opstojavati kao da je sve u redu ili tražiti pomoć na raznim stranama, neće mnogo pomoći. Ovaj upravitelj je kreativno, da kažemo savremenim jezikom, sa nekim inovacijama, rešio da se bori sa svojim dugovima, jer zajam koji je davao neovlašteno od gazdinog imanja, praktično je njegov dug prema gospodaru. On je svestan da svoje dugove radom ne može izmiriti. Zato se on oslanja na međuljudske odnose, jer i on je čovek među ljudima. On veruje i zna da je i on u zajednici sa Bogom, zato ne treba sam sebe da isključuje iz ljudske zajednice. U Palestini toga vremena bio je prekršaj, mi bismo danas rekli krivično delo, da jedan upravitelj (poslovođa) , daje zajmove od imovine svoga gazde, pogotovo ako oni nisu naplativi. Ništa drukčije nije ni danas, u modernom bankarstvu i ekonomskim odnosima. I kao što se danas izdaju menice bez pokrića i fiktivni računi, mogao je i onaj upravitelj nekome da dade 80 vreća pšenice, a da mu poturi priznanicu na 100 vreća (za račun kamate) , a kad je bio pritisnut od gazde, učini dobro delo i ovome dužniku oprosti kamatu (koju bi, inače, naplatio za sebe) i time sebe učini uspešno poslovnim i pametnim čovekom. Jer, on je morao kalkulisati i sa mogućnošću otkaza, da ga gazda jedostavno otpusti. Tada on, ovim svojim postupkom, može računati na sve one ljude kojima je umanjio dugovanja, da će ga oni pomoći u njegovoj nevolji, kad ostane bez posla. On se, dakle, odrekao svoga dela zarade, a koja je bila nezakonita, jer kako on može naplaćivati dobit (kamatu) na tuđu imovinu. Njegova „nepravednost“, kako stoji u 8. stihu ne sastoji se u tome što je on reducirao priznanice, već mnogo više samo u veštom ponašanju, snalaženju. Ova Hristova priča završava pozivom: Načinite sebi prijatelje bogatstvom nepravednim da bi vas kad osiromašite primili u večna obitališta. Novac sam po sebi nije „nepravedan“ samo zato što ga je posednik nepravedno zaradio, već zato što u osnovi skoro svakog velikog bogatstva leži nepravednost (nepoštenje) u bilo kakvoj formi (današnji bogataši kažu: nemoj me pitati za prvi milion) . Ovaj stih stoji između ove priče, kao njen zaključak, ali i kao uvod u razgovor sa farisejima, koji počinje desetim stihom, a koji govori o večnom bogatstvu, nasuprot privremenom, koje može biti i nepravedno. „Lažno, nepravedno bogatstvo“ u ovom stihu je prevod aramejske sintagme „mamon nepravde“, koju Hristos često upotrebljava, da bi označio bogatstvo koje zarobljava čoveka, traži da mu čovek služi. Načinite sebi prijatelje bogatstvom nepravednim ne znači da se „nebo“, večna staništa, mogu kupiti novcem i propadljivim zemaljskim bogatstvom. Zemaljsko bogatstvo je prolazno, uništivo, ali ako to bogatstvo koristimo i na dobro drugih ljudi, ako pomažemo siromašnima, koji su kao i mi besmrtni i time steknemo njihovo prijateljstvo, a još više od toga, da nam Bog to dobročinstvo upiše kao vrlinu, možemo se nadati da nas ti prijatelji, kojima smo pomogli, dočekaju u „večnim staništima“, u koje nas samo Bog može uvesti. Ovu Hristovu priču ne treba vaditi iz konteksta, jer On pre toga iznosi, kroz priču o zabludelom sinu, neizmernu ljubav Božju prema ljudima, gde dokazuje da nema čovekovog greha, koga Bog neće oprostiti, ako se čovek iskreno pokaje, „dođe sebi“. Poslo priče o nepravednom upravitelju Hristos ima oštru prepirku sa farisejima, da bi završio sa pričom o bogatašu i ubogom Lazaru. Dragi brate Aleksandre, ako sam bar delimično uspio da ti objasnim i približim razumevanju ovu neobičnu priču Hristovu, biće mi drago, a ako nisam bio baš potpuno jasan, zatraži detaljniji odgovor na pojedine stihove, pa ću se dodatno potruditi da nađem i detaljnije tumačenje. Vaistinu Hristos vaskrse! Srdačan pozdrav od o. Dušana

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *