NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

 

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA
 

 
ŠESTA GLAVA
Kada je naš Gospod poučavao o blaženstvima, pogledao je Svoje učenike: I On, kaže, podignuvši oči Svoje na učenike Svoje govoraše: blaženi siromašni duhom… (Lk. 6; 20, Mt. 5; 1), tj. blaženi su zato, što sve odbacuju od sebe. Da se ne bi odrekli (svega) samo zbog siromaštva, On dodaje: Blaženi krotki… (Mt. 5; 5). A Mojsej beše najkrotkiji čovek među svim sinovima naroda svoga (4. Mojs. 12; 3) i Na koga ću pogledati ako ne na krotke i smirene srcem (Is. 66; 2). Takođe kaže i sledeće: Opomeni se, Gospode, Davida, i sve krotkosti njegove (Ps. 131; 1) i Naučite se od Mene jer sam Ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim (Mt. 11; 29). Blaženi gladni i žedni pravde (Mt. 5; 7), kao što i na drugom mestu Pismo kaže ovo: neće biti gladni hleba ni žedni vode, nego će biti gladni i žedni da čuju reč Gospodnju (Is. 49; 10, upor. Ps. 41; 3 i Ps. 62; 2). Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti (Mt. 5; 8), kao što je i prorok u svojoj molitvi tražio, govoreći: Srce čisto sazdaj u meni, Bože (Ps. 50; 12). Srce pravednika je čisto i ono ce, kao i Mojsej, videti Boga (2. Mojs. 33; 18-23). Blaženi čisti srcem, jer je srce organ disanja i ne prestaje da bije sve dotle, dok je čovek živ. Kada je srce sveto, ono svoju svetost prenosi svim udovima. Iz srca, kaže, izlaze zle pomisli (Mk. 7; 21. i Mt. 15; 18). Blaženi koji plaču, jer će se utešiti (Mt. 5; 4), kao što kaže i na drugom mestu: Pošto s Njim stradamo, da se s Njim i proslavimo (Rimlj. 8; 17). Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božiji nazvati (Mt. 5; 9), jer je i angeo, kada je blagovestio, rekao: Slava na visini Bogu i na zemlji mir (Lk. 2; 14). I učini mir Njegovom krvlju na krstu (pomirivši) kroz Njega i ono što je na zemlji i ono što je na nebesima, kaže apostol (Kol. 1; 20). Kada je Gospod poslao Svoje učenike, On im je rekao: U koju god kuću uđete, najpre kažite: Mir domu ovome (Lk. 10; 5). Mirotvorci se, dakle, nazivaju sinovima Božijim, kao što i kaže: Koje vodi Duh Božiji oni su sinovi Božiji (Rimlj. 8; 14). Blaženi prognani pravde radi (Mt. 5; 10), kao što kaže i na drugom mestu: Goniće vas i predavati (Lk. 21; 12) i Svi koji hoće da žive pobožno u Hristu Isusu biće gonjeni (2. Tim. 3; 12). Zbog toga su se apostoli radovali kad bi bili izloženi pokudama, radujući se što se udostojiše da podnesu sramotu za Ime Njegovo (Dela ap. 5; 41), kao što im je Gospod i zapovedio: Radujte se i veselite, kaže, jer je velika vaša plata na nebesima (Mt. 5; 12) i Radujte se u onaj dan (Lk. 6; 23).
Teško vama bogatima (Lk. 6; 24). Zapazi da Gospod nije time okončao (svoje reči) , kako tu izreku ne bi primenjivali na sve bogate. Slično kao što je rekavši Blaženi siromašni duhom (Mt. 5; 3), dodajući ono duhom, ukazao da se ta izreka ne može primeniti na sve (siromašne), tako je i govoreći: teško vama bogatima označio one koji ne traže ništa osim bogatstva. Blaženstva, dakle, nisu obećana zbog toga da bi se njihovim imenom, kao nekim prekrasnim pokrovom, prikrivalo zlo, nego pripadaju onom ko (u potpunosti) ispuni to, što se u njima sadrži. Naziv svako može da prisvoji pod bilo kakvim izgovorom, ali je delo, označeno tim nazivom, svojstveno samo onome, koji ne želi da prisvoji ime vrline kakvu ne poseduje. Prema tome, osobita blaženstva obećana su za osobita dela i osobite darove, osobitim ljudima, koji su svojim podvigom pripremili sebi nagradu. Predskazane su plate kakve slede za dobrim delima, kao i kazne, koje slede za prestupima. Kao što se uz sadejstvo sunca i oka posmatra sve vidljivo što postoji na nebu i na zemlji, tako je i Živototvorac Bog svetlost živima, i kada se prisajedini (čovekovom) umu ustremljuje ga ka poznanju tajinstava, dovodi do bezdana premudrosti i objavljuje mu ono skriveno. Zbog toga i kaže: Vi ste svetlost svetu (Mt. 5; 14) i Vi ste so zemlji (Mt. 5; 13).
Književnicima i farisejima, koji su tome prisustvovali i tražili povod da Ga optuže, rekao je sledeće: Ne mislite da sam došao da ukinem Zakon ili proroke; nisam došao da ukinem nego da ispunim (Mt. 5; 17). Ispunjenje je, međutim, potrebno tamo gde postoji nedostatak. Kakvo je trebalo da bude to ispunjenje pokazao je govoreći: Evo, idemo gore u Jerusalim, i sve će se svršiti što su proroci pisali za Sina čovečijega (Lk. 18; 31). O nedostacima je pak rekao: Staro prođe (2. Kor. 5; 17). Time onaj, koji je kršten u ono što je savršeno, i pogružen u ono što je prevashodnije, i obnovljen onim što je izobilnije, kaže: Lakše je nebu i zemlji proći negoli jednoj crtici iz Zakona propasti (Lk. 16; 17) i Svaki, kaže, ko ukine najmanju od ovih zapovesti… (Mt. 5; 19), tj. (zapovesti) Novog Zaveta.
Ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi (Mt. 5; 39). Time potvrđuje da je ono, što je rečeno starima, udarac za udarac (upor. 2. Mojs. 21; 24-25), nesavršeno, jer je ono, što je savršeno i istinito, ustanovio u dane blagodati, govoreći: Ako ne bude pravda vaša veća nego pravda književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt. 5; 20). Dakle, tamo je rečeno: Ne ubij (2. Mojs. 20; 13), a vama: Ne gnevi se (Mt. 5; 22); tamo: Ne čini preljube (2. Mojs. 20; 14), a vama: Ne poželi (Mt. 5; 28); tamo: Zub za zub (2. Mojs. 21; 24, 3. Mojs. 24; 20), a ovde: Ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi (Mt. 5; 39). Tome poučava i na drugi način: Ako dakle, kaže, prineseš dar svoj žrtveniku… ostavi onde dar svoj… i idi te se najpre izmiri (Mt. 5; 23-24). To je rekao stoga, da niko ne bi bio u nedoumici da li je pravedno ili nije zapostaviti božanstveno žrtvoprinošenje i ostaviti prestupnike bez osvete. Ako ne bude pravda vaša veća nego pravda književnika i fariseja… (Mt. 5; 20). Ako Zakon zapoveda: Nemoj požnjeti sasvim njive svoje, niti pabirči posle žetve, ni vinograda svojega nemoj pabirčiti, i nemoj kupiti zrna koja padnu po vinogradu, nego ostavi siromahu i došljaku (3. Mojs. 19; 9-10), ako je to rečeno onima, koji žive pod Zakonom, šta se tek onda zapoveda hrišćanima, kojima je Gospod rekao: Ako ne bude pravda vaša veća nego pravda književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt. 5; 20)!
Čuli ste kako je kazano starima: Ne ubij, jer ko ubije biće kriv sudu. A Ja vam kažem da svaki… koji bratu svom reče: „Budalo!“ biće kriv paklu ognjenome (Mt. 5; 21-22). Taj naziv takođe ražalošćuje čoveka usled nipodaštavanja (koje izražava). Čovek, makar bio i prost, poima proticanje vremena, dok onaj mudar poima proticanje pomisli ? . Dakle, hteo je da savršene privede savršenima, tj. (da privede) savršene ka angelima. Kod Gospoda su pravednici krivi, da bi i sami priznali da su krivi jedni pred drugima. Bog je dao slobodu čoveku, kojega je stvorio po Svom obrazu, da bi on (čovek) bio gospodar nad željom, a što Bog poseduje po samoj Svojoj prirodi. Primeti da se i Bog, iako je po prirodi nad svim vladao, slobodno podvrgao promenljivosti ljudskog života.
Čuli ste kako je kazano starima: Ne čini preljubu. A Ja vam kažem da je svaki koji pogleda i poželi, već počinio preljubu (Mt. 5; 27-28). budući da je bilo i onih, koji su ljubili bogatstvo, raskoš, zadovoljstvo i reči koje podstiču na zlo, Gospod je rekao: Ako li te sablažnjava tvoja ruka ili tvoja noga… (v. Mt. 65; 29-30). Ako ti to zapoveda u pogledu samih udova, zbog čega onda štediš bogatstvo, zadovoljstva ili skvernoslovlje, kad sve to lako možeš da udaljiš od sebe ? Ako odsecanjem udova udaljuješ od sebe svađu, skvernoslovlje i neprijateljstvo, zbog čega onda ne odsečeš svoj jezik, jer ćeš se, čim odsečeš taj jedan deo tela, nužno uspokojiti od svakog tog zla? Ili si rđavo učinio, ili nisi pravilno razumeo, ili uzaludno nisi odsekao ud, ili si nerazumno prihvatio zapovesti. Upravo time, što sebe nisi obogaljio, ti i jesi izobličen u onome, što si rđavo učinio jer nisi odsekao deo tela, budući da si se plašio patnje i radije pristao da narušiš zapovest nego da uništiš deo tela.
Razmotrimo sada da li se hule uistinu prekidaju odsecanjem jezika. Ako se prekidaju, onda oni, koji ga ne odsecaju, rđavo postupaju. Ako se pak ne prekidaju onda su oni, koji su ga odsekli, rđavo razumeli zapovest. Kako bi Gospod zapovedio da se odsecaju udovi, koji propadaju kad su odsečeni, ako se time ne iskorenjuje i sama težnja ka zlu? Dakle, nije potrebno odsecati udove koje je sjedinila božanstvena volja, nego zle pomisli koje plete (čovekova) sloboda. Dalje, Gospod nas tim rečima uči koliko je potrebno da se borimo da ne bismo bili pobeđeni, kao što i na drugom mestu kaže: Razderite srca svoja a ne haljine svoje (Joil 2; 13). Za bogatog mladića, koji se pominje u Evanđelju (Mt. 19; 16, Mk. 10; 17. i Lk. 18; 18), bogatstvo je predstavljalo desno oko koje ga je sablažnjavalo i koje on nije iskopao i odbacio od sebe. Za Iroda je njegova desna ruka bila Irodijada. međutim, nije se dogodilo da on odseče i da od sebe odbaci mrsku ruku, jer je on umesto te mrske ruke odsekao i bacio svetu glavu (Mt. 14; 1, Mk. 6; 14. i Lk. 9; 7) ? .
Simon (Petar) je odsekao i odbacio od sebe sve udove starog čoveka da ga ovi ne bi sablažnjavali. Eto, kaže, mi smo sve ostavili (Mt. 19; 27). Kada, dakle, čuješ „sve“, znaj da on nije ostavio ni oči, ni uši, ni nos starog čoveka, jer ih nije otkinuo i odbacio od sebe. Očima Gospod naziva požudu koja se pojavljuje uz pomoć očiju, ušima – klevetu, itd. Na sličan način govori i apostol: Umrtvite, dakle, udove svoje.., tj. blud, nečistotu, strast… (Kol. 3; 5). Desno oko označava i ljubav, budući da se čovek rasplamsava ljubavlju prema ženi kad je ugleda, i iz tog razloga su ove reči ušle u opštu upotrebu. Dalje, rukom je nazvao brigu o ishrani, a nogom hitanje ka zlu. Nema sumnje, međutim, da Svemilosrdni ništa nije rekao o jeziku zato, što u telu ne postoje dva jezika. Zbog toga sam jezik nije hteo da govori o odsecanju jezika, iako se već tim ćutanjem govori protiv jezika i o jeziku ? .
Ako li ko kaže bratu svome: „Raka!“ ili „Budalo!“…Zapazi da ti se ne plaća onako, kako ti deliš. Ako preljubniku kažeš: „preljubnice“, niti ćeš ti zbog toga dobiti neku nagradu, niti će on pretrpeti veću kaznu od one koju zaslužuje. Ako preljubnik obrati pažnju na ono, što je rečeno o njemu, onda će naslediti udvostručeno od onoga, što je bilo pre, a na tebe će doći ono što kaže Pismo: Neka mu bude onako, kako je hteo da bude bratu njegovom. Pravda, kojoj ti hitaš, uzvratiće mu onim što zaslužuje, ali neće oklevati i odugovlačiti da i tebi uzvrati onim, što ti zaslužuješ ? .
Na taj način i čovekoubistvo onoga, ko je lažno izvrgnut osudi za čovekoubistvo, pada na onog što ga osuđuje, kao što i preljubništvo oklevetanog pada na klevetnika. Idolopoklonstvo naroda nazvano je preljubništvom; zbog toga neće biti neodgovorno ako se i kleveta onoga nazove preljubništvom, jer se i on udaljio od istine. Istraži to i razumi da je (sve to) u svakom pogledu jedno te isto. Dakle, dođe vreme kada satana dovede čoveka do sramoćenja posredstvom jednog od njegovih udova i kada ga pobudi na zlo, ali dođe i vreme kada se iz usta drugih ljudi na čoveka lažno bacaju neki od onih pogrdnih naziva koji ga skrnave, budući da (satana) samog klevetnika podstiče na uvrede, a one što ga slušaju (podstiče) da mu veruju.
Čuli ste da je kazano: oko za oko, i zub za zub. A Ja vam kažem da se ne protivite zlu (Mt. 5; 38-39). Drugim rečima, kada se ispunilo vreme koje je bilo određeno za prehranjivanje mlekom, tada je obznanjena tvrda hrana (upor. 1. Kor. 3; 1. i Jevr. 5; 12-14). Na početku su bila uspostavljena vremena odmazde, jer ih je najpre trebalo odvojiti od zla. Kada je pravda ispunila svoju dužnost, milosrđe i blagodat takođe su pokazali svoje delo. Oko za oko jeste delo pravde, a ko tebe udari po jednom obrazu ti mu okreni i drugi jeste delo blagodati. I budući da su i jedna i druga u onome, što su ponudile za okušanje, činile jednu neraskidivu celinu, one su se kroz oba zaveta izlile na nas. Prvi zavet je radi umilostivljenja ubijao životinje, budući da pravda nije dopuštala da jedan (čovek) umre za drugog; drugi zavet je utvrđen krvlju onog Čoveka Koji je prema Svojoj blagodati Samoga Sebe predao za sve (ljude). Jedno je, dakle, bilo početak, a drugo kraj, jer je ono, što ima i početak i kraj, savršeno. Onome, kome nedostaje razumevanje mudrosti, učiniće se da su početak i kraj različiti i razdvojeni jedan od drugog; za onoga, pak, koji pravilno istražuje, oni sačinjavaju jedno.
Zbog toga je taj obraz prisajedinjen ka savršenom obrazu ? . Ako te ko udari po jednom obrazu, ti mu okreni i drugi. Prethodni zavet u njegovoj suštini poznajemo kao vodu; međutim, ukoliko očuvamo ovo okreni mu i drugi, mi ćemo piti vino. Dakle, jedan (zavet) nam predlaže da, usled zaborava, ne unesemo ono što mu je tuđe, dok drugi služi našem napredovanju, kako usled zablude ne bismo činili ono što je prošlo i da bismo, posredstvom onoga što je dodato, na neki način dobili novu boju i svežinu, slično vodi pretvorenoj u vino. Zbog toga ćemo, zanemarivši nedostatke drugih ljudi, svakodnevno brinuti o svom napredovanju nećemo misliti da smo nešto učinili, nego ćemo verovati da je sve sazdano radi nas, jer smo i zapovest da ljubimo svoje neprijatelje dobili radi nas a ne radi njih.
Naš Gospod je došao u svet kao bespomoćno dete, i nijednu od onih rana kojima su stari iscrpljivali narod nije im pričinio nego je onda, kad ih je privukao k Sebi, pobedivši vidljivim iscelenjem, počeo da im daje duhovno iscelenje, govoreći: Ako veruješ. On je prevazilazio sve učitelje i stoga je ono, što je bilo dato po meri, po meri i narastalo, i ono što su predali prethodnici, došlo je do Njega, a On ga je razdelio kao zrele plodove, sa ukusom koji im je On Sam pridodao. Kada su Njegov obraz udarili, On je zajedno sa zapovešću pokazao i delo, i poučio onome što je napisano: Ako te ko udari po jednom obrazu, ti mu okreni i drugi.
Mojsej ih je uklonio sa stepena obrezanja i postavio na stepen pravde. Ne udaraj, kaže, nepravedno bližnjeg svog jer ćeš, ukoliko i on tebe udari, ti tražiti pravednu odmazdu. Gospod ih je uzdigao sa stepena pravde i postavio na stepen blagodati, govoreći: ne traži da se osvetiš onome, koji te udario po jednom obrazu, nego mu okreni i drugi. Ako, dakle, neko i sada hoće da udara po Mojsejevoj pravdi, on poništava i onu pravdu koja ga je učila: ne udaraj nepravedno. Izrailjac, koji je pribegavao odmazdi je, naravno, dobijao nagradu, jer su tada dugovi bili izloženi kazni, i nije bio dostojan osude, jer nije učinio nepravdu. Zar misliš da onaj, ko na osnovni kapital dodaje i procente od te zapovesti našeg Gospoda, opraštanjem gubi zbog toga što nije kaznio ? Ni u kom slučaju! Nagrada za prvi udarac čuva se za njega po nužnosti jer je pretrpeo stradanje, ali mu pripada nagrada i za drugi udarac jer je sebe osudio na njega, pa čak i ako nije postradao (od drugog udarca).
Gospod je, dakle, kao i Mojsej, oslobodio od nepravde, ali je mnogo i dodao onome što je ovaj (Mojsej) dao. Prema tome, onaj ko pribegava odmazdi, taj nesumnjivo gubi ? . budući da nije hteo da potajno razobliči koristoljubivce, On ih je Svojim trpljenjem poučio koliko bi veliku slavu zadobilo trpljenje. Bilo je mnogo onih, koji bi se osvetili za Njega, dok se on Sam nije svetio. Kad su Ga klinovima prikovali za krst, čak su i svetila svojim pomračenjem postala Njegovi osvetnici i zaštitnici. Stoga zapazi da reči, čak i ako se čine uzajamno protivurečne, zadobijaju venac nagrade. Počećemo, dakle, od prvog stepena. Velika je korist onome ko ne udara nepravedno bližnjeg svog, i velika nagrada (pripada) po pravu onome, ko ne traži da se osveti onom ko ga vređa. Velika je pobeda onoga, ko u blagodati zadaje udarac za udarcem ? . Nije nepravedno postupio, i stoga nije sagrešio; odmazdu nije dobio, i zbog toga je primio nagradu; još je obilnije uzvratio, i zbog toga je ovenčan.
A ti kad postiš namaži glavu svoju i lice svoje umij (Mt. 17; 6). Sam Gospod te, kao prvo, poučava da se ne trudiš da ugodiš ljudima i da ne postiš zbog slave pred ljudima, a kao drugo da, posteći u tajnosti, zadobiješ milost Darodavca za tajne postove. Da te ne vide ljudi gde postiš (Mt. 6; 18), kako te pohvala onih, koji znaju da postiš, ne bi lišila nagrade za post. Otac tvoj, koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno (Mt. 6; 18). Božanstvene reči: „Namaži glavu svoju i lice svoje umij“ pozivaju te ka tajinstvenom. Svoju glavu maže onaj, koji uzrasta u bogopoznanju, dok svoje lice umiva onaj, koji lik svojih duhovnih sposobnosti očišćuje od nečistote. Prihvati, dakle, tu zapovest, koja se odnosi na unutrašnje udove i umij lice duha svoga od nečistote nepravde; pomaži glavu svoju svetošću da bi bio pričasnik Hristov.
Ako je, dakle, svetlost koja je u tebi tama… (Mt. 6; 23), tj. ukoliko pogrešiš u milostinji koja svetli tj. opravdava, koliko ćeš više pogrešiti u grehovima koji pomračuju! Preljubništvo i hula mogu biti razmatrani samo s jedne tačke gledišta, budući da ne predstavljaju ništa drugo do uzrok prestupa; milostinja, pak, ima dve strane, odnosno, ukoliko se ona daje radi ljudske slave onda vodi ka prestupu; ali, ako se ruka davaoca pruža prema siromašnom bratu, onda ona i pomisli rasprostire ka Bogu Koji nagrađuje, kao što kaže Pismo: Gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše (Mt. 6; 21).
Ne sudite (Mt. 7; 1) nepravedno, da vam se ne sudi za nepravdu. Opraštajte, i oprostiće vam se (Lk. 6; 37), tj. ukoliko čovek sudi po pravdi, onda oprašta po milosti, da bi se pokazao dostojnim milosti opraštanja, kada i sam bude osuđen po pravdi. Ili je zbog sudija, koji sami donose presude, rekao: Ne prekorevajte, tj. ne tražite kaznu za lična dela, ili ne sudite po verodostojnim osnovama i prema ličnim mnenjima, ne presuđujte brzo nego dokazujte i savetujte.
Ko ima, daće mu se, a ko nema, uzeće se od njega i ono što misli da ima (Lk. 8; 18), kao i sledeće: Ko ima uši da čuje, neka čuje (Mt. 13; 9), tj. ko je u telesnim ušima imao uši duhovne, da čuje Njegovo duhovno slovo, tome je dao obilnije učenje i pouku od onih koje su pre toga imali. Onima, međutim, koji o sebi misle da imaju, oduzeo je i ono što su imali, kao što je rečeno: Očima ćete gledati, i nećete videti (Is. 6; 9-10, Mt. 13; 14, Mk. 4; 12. i Lk. 8; 10). Ko ima daće mu se, a ko nema, uzeće se od njega i ono što misli da ima. Na koji način onaj, koji je nedostojan i onoga što poseduje, može da se nada da će zadobiti ono što nema? Dakle, onaj koji je dostojan onoga što ima, njemu će se dati i ono što nema. Od onoga pak, ko je nedostojan, oduzeće se i ono što ima. Koliko čovek može da primi, toliko će mu se dati po milosti, koja zajedno sa obećanjem krajnje, iste takve milosti, nishodi na onoga što je prima i otpočiva u njemu. Ko ima, njemu će se dodati, da bi on po blagodati u samome sebi obilovao svim bogatstvima.
Dakle, u sadašnje vreme daje nam se ono što sleduje, inače nam se ne bi dalo, kako kaže Pismo. Na taj način se duh mudrosti ne daje nerazumnom čoveku, da mu ova svetiljka ne bi naškodila. međutim, Duh Sveti, Koji otkriva tajinstva, daje se čoveku mudrom i razumnom, da bi u njemu procvetala mudrost i da bi u njemu obitavao izvor radosti i slovo veselja. Na zajam smo dobili, znači, moraćemo i da vratimo. Stoga, ako ispovedamo Onoga, Koji nam je pozajmio, On će nam, pored onoga što smo dobili, dati još i više. Ako Ga pak odbacujemo, ne sumnjajmo da se kod Njega nalazi ono, što smo dobili. Čak i ako bi sve što smo dobili bilo kod nas, ono se, ako Ga odbacujemo, nalazi kod Njega. međutim, ukoliko Mu blagodarimo i verujemo, onda će sve ono, što je kod Njega, biti i kod nas. Ko ima, daće mu se. Tako je Pavlu, koji je imao zakonitu pravdu, data i životvorna vera. Onome, pak, ko nema ni takvu pravdu da bi ispunjavao Zakon, oduzeće se i to što ima, jer se put Zakona rasprostire čak do Jovana Krstitelja. To se dešava i onom koji misli da su mu oprošteni gresi.
Ne dajte svetinje psima (Mt. 7; 6). Kao što onaj, koji ne oglašava Evanđelje Njegovo, čini greh jer ne čuva Njegovu zapovest, tako postupa i onaj koji svetinju daje psima. Mada psi ne bi prožderali svetinju, niti bi svinje izmrvile biser, onaj ko to čini biva saučesnik i pomoćnik onog sluge, koji je sakrio novac svog gospodara (Mt. 25; 14-29). Ovaj nije umnožio, a oni nisu sačuvali.
U kapetana pak jednoga bijaše sluga bolestan na umoru koji mu beše mio. A kad ću za Isusa posla Mu starešine judejske moleći Ga da dođe i spase mu slugu… I kad već beše nedaleko od kuće, posla kapetan Njemu prijatelje govoreći Mu: Gospode, ne trudi se… nego samo reči reč i ozdraviće sluga moj (Lk. 7; 1-7, Mt. 8; 5-10). Bog se zadivio čoveku, zbog čega je rekao: Ni u Izrailju tolike vere ne nađoh (Mt. 8; 10, Lk. 7; 9), kako bi postideo Izrailjce koji ne verovahu u Njega tako, kao što je verovao ovaj stranac. On (kapetan) je sa sobom poveo Jevreje da bi oni posredovali za njega, ali su se Jevreji pokazali dostojnima osude, jer među njima nije bilo onih koji su verovali u Njega. Zbog toga kaže: Biće izgnani u tamu najkrajnju (Mt. 8; 12).
Sin Djeve pošao je u susret udovičinom sinu (Lk. 7; 11). Za suze udovice On je bio kao ubrus koji ih je izbrisao a za smrt njenog sina – njegov život. Smrt se povukla na svoje mesto, udaljivši se pred Pobednikom.
Lisice imaju jame.., a Sin čovečiji nema gde glavu zakloniti (Mt. 8; 20), tj. kod tog čoveka nije bilo ni spokojstva glave ni obitavanja Božanstva ? . Na koga ću pogledati i u kome ću obitavati ako ne u krotkima, itd (v. Is. 66; 2). Ili je, možda, videvši da mrtvi ustaju i da nemi progovaraju pomislio da Onaj, Koji tvori takva dela, mora imati mnogo novca, pa je zato rekao: ići ću za Tobom kud god pođeš (Mt. 8; 19). Usled toga je i dobio odgovor: „Lisice imaju svoje domove“, dok On nema čak ni to što imaju lisice, odnosno dom.
Onaj Koji je spavao, probudio se i uspavao more, da bi i na moru, koje je tokom bure uspavao, jasno projavio silu Božanstva Koje ne spava (Mt. 8; 23-27, Lk. 8; 22. i Mk. 4; 35). Zapreti vetrovima na moru i nastade tišina velika. Kakva je to sila? Ili, kakvo je milosrđe Isusovo, budući da je silom i zapovešću Sebi potčinio more? On se, dakle, posredstvom onoga što Mu nije pripadalo, tj. morske bure i onih demona koje je učinio nemima, pokazao kao Sin Tvorca.
Gergesinjani su odlučili da Mu ne izađu u susret i da ne vide znak Gospodnji (Mt. 8; 28, Mk. 4; 35. i Lk. 8; 26). Zbog toga je utopio krdo njihovih svinja, kako bi i protivno svojoj volji izašli pred Njega. Ukroćeni legion predstavlja simvol sveta koji se obratio krotkosti i vrlini, čiju je jarost ukrotio i uzdržao Onaj, Koji sve oživotvorava. Ako demoni nisu mogli da udu u svinje dok im to nije bilo dopušteno, onda utoliko pre ne mogu da udu u ikonu Božiju (u obraz Božiji) ? . Neka neverni čuju da Hristos može da istera demone iz jednog (čoveka) i da ih pošalje u drugog, i neka se uplaše Boga. Ko je onaj, Koji ih je izbavio od demona što su dejstvovali u tajnosti, ako ne Onaj isti, Koji im je zapovedio da udu u svinje, a ne u ljude? Onaj, o Kojem su govorili: Izgoni demone pomoću Veelzevula, kneza demonskog (Mt. 12; 24, Mk. 3; 22. i Lk. 11; 15), u stvari je na gori vodio borbu sa satanom, a ovde sa legionom koji je ovaj predvodio. I čim su ušli u svinje, istog časa su se potopili, da bi se pokazala milosrdna priroda Gospoda, koja je spasla tog čoveka (v. Lk. 8; 26 i dalje). I demoni Ga moljahu da im ne zapovedi da (pre vremena) idu u bezdan. Na koji način Onaj, što je rekao: Idite od mene, prokleti, u oganj večni koji je pripremljen đavolu i angelima njegovim (Mt. 25; 41), ovde izgoni Velzeevula i određuje mu bezdan (geenu, pakao) ? Da je bilo tako, svedoče reči: da ih ne pošalje (pre vremena) u bezdan (geenu).
Gergesinjani su iz svog grada proterali Onoga, Koji je imao vlast da protera demone iz njihove zemlje. budući da su se žitelji te zemlje plašili da On isterane demone ne pošalje u njih, On je poslao onog isceljenog čoveka govoreći: Idi, propovedaj, tj. propovedaj o tome da im se približava zlo jer se demoni, koji su otuda isterani, pripremaju da udu u njih. budući da Progonitelju demona nisu dozvolili da dođe kod njih, njihove nedaće su se umnožile, jer su sprečili dolazak svog Iscelitelja. Ako je Milostivi Sin drugog Boga, na koji je onda način potopio svinje, koje se smatraju nečistom tvorevinom Stvoritelja, i demonima učinio to što su želeli, nanevši vlasniku krda veliku štetu, i kako su demoni prepoznali svog Progonitelja?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *