NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

 

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA
 

 
DVADESET DRUGA GLAVA
A vi sedite u gradu Jerusalimu, a Ja ću poslati obećanje Oca Svojega na vas (Lk. 24; 49). To je ono, o čemu je govorio Joilj: Prorokovaće sinovi vaši i kćeri vaše (Joilj 2; 28). Prorok je dodao i „krv“ i „oganj“ – krv usled Njegovog rascepa, a oganj usled (plamenih) jezika (Dela ap. 2; 3). Videvši da su se Njegovi učenici ražalostili usred gomile koja se sabrala na taj praznik, Gospod je poslao Svoje strojitelje da utvrde veru kolebljivih i Svoje čvrste stubove da podrže umove nemoćnih. Jevreji su u Apostolima videli onu istu silu, za koju su smatrali da je propala zajedno sa Njegovim telom. Kada su videli da ime umrtvljenog Hrista podiže mrtve, Njegova smrt se u njihovim očima pokazala veća nego Njegov život. Dok je živeo među njima, on Sam je i vaskrsavao. Sada, kad su Ga smatrali mrtvim, ime mrtvog počelo je da čudotvori nad smrću da bi bilo jasno da, iako je Svoje ime predao smrti budući da je umro, smrt ni na koji način nema moć da se usprotivi Njegovoj živoj sili.
Poštuj pobožnost kao Samog Boga. Znaj da je dobro činiti dobra dela, i da je zlo pomišljati o zlu. Čak i ako ne učiniš to zlo o kojem razmišljaš, znaj da se ono urezuje u tvoju dušu. međutim, i obraz dobra isto tako ostaje urezan u tebi. Dobar čovek je kao misao Božija, i um, koji ispituje tajno, postaje kao prorok za one, kojima je potrebno. Onaj, ko napustivši istinu pribegne prividu, samoga sebe predaje smrti. Ne traži od Boga bogatstvo koje ne možeš da sačuvaš, jer samo darovi Božiji ne mogu biti uništeni. Podstakni svoju dušu, da bi mudrošću, koja je u nju položena, ona poznala ono što je dostojno poznanja, i da bi slobodnom voljom kojom je obdarena, tvorila ono što je zapoveđeno. Ono što ishodi iz rđavih misli gore je od njih. Praznoslovlje nije bez greha, a mnogoglagoljivost je pokazatelj nedostatka mudrosti i znanja. Sokratovi učenici upitali su svog prijatelja Platona: „Koje dobro prevazilazi sva ostala?“ On im je odgovorio: „Prvo od njih jeste mudrost, jer ona sve drugo poništava, dok svaka druga stvar ima svoju suprotnost. Tako se obilju suprotstavlja siromaštvo, ljubavi smrt, slavi zavist, a zdravlju bolest. Obilje uma je večno: bogate teši u nedaćama bogatstva, siromašnima olakšava strah od siromaštva, starce ukrepljuje, decu rukovodi savetom, a mladost kroti. Kada se dogodi nesreća, ona ostaje kao lađa na moru, jer je ona sila koja prevashodi sve ostalo.“
Gospodu je lako ono što je nama teško, i lako dostižno ono, što je za nas nemoguće. To nam je pokazao i Svojim prvim dolaskom, kada je bio umanjen i preispunjen blagodaću. Ono, za šta Ga molimo, neće nam dati usled mnoštva naših reči, nego što ćemo posredstvom ljubavi posedovati sve riznice. Na to nam je jasno ukazao na primeru književnika i fariseja, koji su mnogoslovili u molitvama i istovremeno umnožavali svoje koristoljublje. budući milosrdan, On Sam nas je naučio da će, makar mi i zaćutali, naše molitve biti zapisane kod Njega. Gospod je zbog nekolicine reči oprostio cariniku i otpustio ga s pohvalom nebeskih sinova, koji se raduju zbog pokajanih. Njegov glas je prizvao Zakheja, i taj zvuk postao je sličan kvascu. Carinik je sišao sa smokve i udaljio se od svojih (pređašnjih) dela. Glas Gospodnji postavio je granicu onome, čija nepravda nije znala za meru. Gospod je svoja dobročinstva izlio na sina Timejevog. Tako je i žena grešnica, trudeći se da mnogim lekovima olakša svoje rane, prišla Onome Kojem je sve moguće, da bi joj pokazao Svoju milost Onaj, Koji isceljuje sve rane.
On ljubi pravednike i milosrdan je prema grešnicima. On opravdava dobre i štiti od zlih. On se bori za pravednike i pokajnike, i kada su oni, koji su radili, uzroptali zbog besposlenih koji su se izjednačili s njima u plati ali ne i u trudu, reči koje su iskazane protiv onih što su nasledili milosrđe, On je okrenuo na one koji su dobili platu, pokazujući da im, iako nisu zadobili milosrđe, nije oduzeta plata koju su zaslužili. On miluje i dugotrpeljiv je, i Njegove pomisli ne strahuju zbog toga, hoće li se čovek preobratiti ili neće, kao da je to skriveno od Njega. budući da je Njegovo predznanje svagda u Njemu, ono je sasud upravljanja i domostroja Njegove milosrdne volje. I kada sudi po pravdi, i kada pokazuje milosrđe, ishod i jednog i drugog jasno je otkriven pred Njim, jer ništa nije skriveno od Njega. Ovaj svet strada sa svakim od nas, tj. mi stradamo posredstvom nas samih, a Bog sastradava sa nama samo posredstvom znanja, kao što i mi posredstvom znanja sastradavamo sa onima koji boluju.
Prevod:
Antonina Pantelić

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *