NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

 

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA
 

 
OSAMNAESTA GLAVA
Odrešite magare i dovedite mi (Mt. 21; 2). Isus je u jaslama počeo, na magarcu je došao do kraja. U jaslama u Vitlejemu, na magarcu u Jerusalimu. A dok je ulazio u Jerusalim, počeo je da plače kad ga je video. Avraam je video dan Njegov, i obradovao se. Hristos je video Jerusalim i zaplakao je zbog njega. Kad bi i ti znao, bar u ovaj dan tvoj, šta je za mir tvoj, ali je sada sakriveno od očiju tvojih (kod sv. Jefrema: ali je sada mir sakriven od lica tvoga) (Lk. 19; 42). Avraam, otac tvoj, video je samo jedan dan Moj i obradovao se; ti si video i dan i Gospoda dana. To je On, Koji je zaplakao zbog onih što se nisu obradovali svom Zastupniku. Zaplakao je i zbog predstojećeg razrušenja grada, kao što je i rekao: Plačite za sobom… jer, evo, dolaze dani u koje će se reči gorama: Padnite na nas… (Lk. 23; 28-30). Avraam vide dan Moj i obradova se (Jn. 8; 56), odnosno, u jagnjetu kraj drveta, koje je razvezalo i oslobodilo svezanog Isaaka, kao što je i Gospod posredstvom krsta pokidao okove neznabožaca. Od Valaama je bilo skriveno lice angela (4. Mojs. 22; 22-31), a od tog naroda, koji je poznavao tajnu Valaamovu, bilo je skriveno lice Gospoda mira. Od njega je bio sakriven mir, a od njih – Gospod mira.
Deca su klicala i govorila: blagoslov sinu Davidovom! A kad videše prvosveštenici i književnici… rasrdiše se i rekoše: čuješ li šta ovi govore (Mt. 21; 15-16), tj. ako su Ti neugodne njihove pohvale, naredi im da zaćute. U Njegovom rođenju i smrti nevina dečica su ukrasila venac Njegovog stradanja. Mladenac Jovan zaigrao je pred Njim u utrobi svoje majke, i mladenci su bili pobijeni prilikom Njegovog rođenja, upodobivši se grozdovima na Njegovom svadbenom piru. Kad je došao do dana Svoje smrti, opet su Mu mladenci uskliknuli blagoslov. Uznemirio se grad Jerusalim u vreme Njegovog rođenja, isto kao što je zbunjen i pometen bio i onoga dana kada je On ušao u njega. Kad su književnici začuli usklike dece i s negodovanjem Mu rekli: Zabrani ljudima, da bi zaćutali, On je odgovorio: Ako oni ućute, kamenje će povikati (Lk. 19; 40). Oni su, dakle, prihvatili da je bolje da uzvikuju deca nego kamenje, da se ne bi, uz uzvike skamenjenog jestestva, zaslepljeni nekako urazumili. I pored toga, taj vapaj kamenja bio je s tim ciljem sačuvan za vreme Njegovog rascepa, kada su obdareni jezikom ćutali, a bezglasna priroda oglašavala veličinu Gospodnju.
Sad je sud ovome svetu, sad će knez ovoga sveta biti izbačen napolje (Jn. 12; 31). Ne naziva se knezom tvari i svih ljudi, nego knezom ovoga sveta. Pošto se izbacuje napolje, jasno je da nije večno postojeći i da je lišen vlasti. Na koji je način izbačen napolje, objašnjava Jovan: Gle, kaže, Jagnje Božije koje uzima na se grehe sveta (Jn. 1; 29). Knezom se naziva u onom smislu u kakvom se i govori: Svi bogovi neznabožaca su demoni (kod sv. Jefrema: Bogovi neznabožaca nisu bogovi) (Ps. 95; 5) Mi ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta… koji su u podnebesju (Ef. 6; 12) i U njima bog ovoga sveta oslepi razum da ne bi verovali (v. 2. Kor. 4; 4). Na drugom mestu je takođe rečeno: Njihov je bog trbuh, i slava u sramoti njihovoj (Filiplj. 3; 19).
Mi čusmo iz Zakona da Hristos ostaje vavek (kod sv. Jefrema: da će Hristos živeti zauvek) (Jn. 12; 34). To se sadrži i u sledećim izrekama: Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude… dokle ne dođe Onaj kome pripada (1. Mojs. 49; 10) i Proroka će vam podići Gospod, takvoga, kakav sam i ja, njega slušajte (5. Mojs. 18; 18). Ti govoriš da se Sinu čovečijem valja podignuti (Jn. 12; 34). reči tog mesta oni razumeju u vezi s budućim okončanjem sveta, jer kažu da može biti samo jedan dolazak. Ili su o svim prorocima rekli: Slušali smo iz Zakona, kao što je rečeno i sledeće: Da se ispuni reč u Zakonu njihovu: omrznuše Me ni za što (Jn. 15; 25), a što je napisano i kod Davida: Mržnjom nepravednom omrznuše me (Ps. 24; 19) i Grešnici me mrze uzalud (Ps. 34; 19). ?
Gde je car, tamo je i carstvo. Zbog toga kaže: Carstvo Božije unutra je u vama (kod sv. Jefrema: Carstvo Božije u srcu je vašem) (Lk. 17; 21). Ne treba, kaže, meriti carstvo danima, jer su oni posmatrali vremena i rokove u kojima, prema njihovom mišljenju, treba da se javi Hristos. Glasine o Njemu počele su da kruže pre tridesetak godina i vesti o Njemu umnožile su se usled Njegovog rođenja. Tih godina je ustao Tevda sa svojim drugovima koje je Hristos nazvao razbojnicima, jer su došli pre Njega da bi krali (upor. Jn. 10; 8) i počeli, kaže, da po raznim mestima prisvajaju ime Hrista (Mt. 24; 5). Zbog toga ih je Gospod razobličio, jer su hteli da Ga vide po spoljašnjim, a ne po unutrašnjim obeležjima. Raduj se, kćeri Sionska.., evo car tvoj ide k tebi (Zah. 9; 9, upor. Mt. 21; 5. i Jn. 12; 15) i Izaći će zvezda iz Jakova (4. Mojs. 24; 17) i Vama, koji poštujete Ime Moje granuće Sunce pravde (Malah. 4; 2), i opet: On će posvetiti mnoge narode (upor. Is. 51; 10). Gospod je počeo da razobličuje one, koji su došli s tajnim pomislima: Lopovi su i razbojnici (Jn. 10; 8), jer se nisu javno pokazivali. Gospod stada, kada je na vrata ušao u Svoj tor, došao je neskriveno, kroz znakove i čuda, i sa velikom silom. On je unutar vašeg srca, kroz Svoja svedočanstva, i ne skriva Se, tako da bi onima koji Ga traže bila potrebna spoljašnja obeležja i ispitivanja. Ako ne tvorim dela Oca Svojega, ne verujte Mi (Jn. 10; 37). Oni su, dakle, sami pokazali da nisu Hristos, i zbog toga su težili da potajno opljačkaju ljude. Optužili su ih nadmena gordost, koja im je bila svojstvena, i laži i izgovori koje su izmišljali. Zbog toga su se plašili da se otvoreno pokažu. Tevda je za sebe tvrdio da je neko veliki. međutim, da bi mu se ljudi priključili, neka ih u to uveri. Ako on nije taj, kojim se nazivao, kako bi onda o drugom rekao to, što je govorio o sebi? Odatle je i potekla ona poznata izreka: ako Hristos dođe, niko neće znati odakle je On (upor. Jn. 7; 27). Ta izreka mora biti odbačena i razobličena u svojoj neistinitosti, jer je bilo rečeno: Iz grada Vitlejema mora se roditi Hristos. S obzirom da su se pojavili mnogi hristosi, oni su se kolebali u svojim pomislima i govorili: „Zar nas naše starešine nisu ubedile da je upravo Ovaj a ne neki drugi Hristos (v. Jn. 7; 27)?“ Zbog toga im je rekao: Ako drugi dođe u ime svoje, njega ćete primiti (Jn. 5; 43). Pošto su Ga mnogi sledili, objasnio je da će Njegov dolazak biti otvoren i veličanstven i ne onakav, kakvo je bilo Njegovo rođenje. Ako vam kažu: eno Sina čovečijega, ne verujte… jer kao što munja izlazi od istoka i sine do zapada, tako će biti i dolazak Sina čovečijega (Mt. 24; 26-27). Kao što su se u ono vreme, kad se rodio, pojavili lopovi ? , tako će se i u vreme Njegovog dolaska pojaviti razbojnici i pojačati glasine. Dakle, ne izlazite da Ga tražite, kako ne biste svojevoljno krenuli za tim buntovnicima i dozvolili im da vas privuku. Dakle, pošto je On Gospod carstva, bilo Mu je ugodno da očisti višnje i nebesko prostranstvo i da, istovremeno, očisti i preispodnju. reči: Očistiće dom Carstva Svoga od svake sablazni (Mt. 13; 41) ? razumi o zemlji i tvarima, koje će On obnoviti i tamo će sabrati Svoje pravednike.
Teško vama, zakonicima, koji uzeste ključ… (Lk. 11; 52), jer su sakrili razumevanje otkrovenja Gospodnjeg, objavljenog kroz proroke. Ako Gospod, kako i On Sam svedoči, predstavlja vrata, onda je jasno da postoje i ključevi ka bogopoznanju. Književnici i fariseji nisu hteli da udu na ta vrata života, kao što je i Gospod govorio: Carstvo Božije unutra je u vama (unutar vašeg srca) (Lk. 17; 21), što je rekao o Samome Sebi, jer je stajao među njima. Greh koji lukavo koristi svoje sasude, zaustavio se kod izvora koji vodi u dom života, da bi duše i duhovi otpočinuli u njemu ? . Sakrili su, kaže, ključeve.
Da se ište od roda ovoga sva krv proroka (kod sv. Jefrema: pravednika) (Lk. 11; 50) Pošto su upravo oni ubili Osvetnika za ubijene pravednike, i kazna će se tražiti iz njihove ruke. Ko ubije sudiju, taj je drug čovekoubici, jer je zajedno sa sudijom uklonio osvetu i otvorio put ubicama. Od krvi pravednog Avelja do krvi Zaharija (Lk. 11; 51), ali ne samo do tog vremena, kaže, nego do dana današnjeg. Kako je On Sam stajao među njima, nije od njih tražio osvetu za Svoju krv dok Ga nisu ubili, kako ne bi rekli da je do toga došlo po predodređenju. Nad njima je izgovorio presudu za prethodno ubijene pravednike kako bi ih ubedio da ne ubijaju one potonje i da bi im dao mogućnost da se pokaju za Njegovu smrt, a što Zakon nije dopuštao za krivce u ubijanju proroka, jer Zakon kaže: Ko ubije neka umre, a ne: Vidi hoće li se pokajati i tad mu oprosti. Gospod im je, međutim, dozvolio da se, ako to požele, pokaju za Njegovo ubistvo. Ubijanjem potonjih pravednika, narod je potvrdio da je učestvovao i u ubijanju prethodnih i da je kroz ispovedanje sopstvenih usta otpao od glasa istine ? , jer se nije zastideo da svoje očeve optuži za ubijanje proroka (upor. Mt. 23; 29-30). Kako je narod svoju još nerođenu decu učinio saučesnicima i zajedničarima u Spasiteljevom ubistvu ? , tako je i Hristos, a oni to nisu ni znali, njihovu zlu volju učinio saučesnicom i zajedničarem u Njegovom ubistvu, budući da su znali da je Sin gospodar vinograda i osvetnik, a ipak su Ga ubili.
Mojsej im je kao opomenu zapovedio da svoje žrtve prinose na jednom mestu, da na njemu zakolju jagnje i izvrše iskupljenje. Zbog toga ni Irod nije mogao da ubije Gospoda zajedno s vitlejemskim mladencima, niti su Ga života lišili Nazarećani kad su Ga bacili sa gore, jer Gospodu nije bilo zapoveđeno da umre bilo gde izvan Jerusalima. Prorok ne može poginuti izvan Jerusalima (Lk. 13; 33). Zapamti da su, iako je ubijen u Jerusalimu, i Irod i Nazarećani bili podjednako krivi za Njegovu smrt, tako da je i od njih tražena odmazda za Njegovo ubistvo. Otuda znaj da nisu samo žitelji Jerusalima dužni da podnesu kaznu za Njegovu krv, nego su svi oni koji su Ga videli i odbacili krivi za Njegovu smrt. govoreći: Između hrama i žrtvenika (Lk. 11; 51) pokazao je ogrehovljenost naroda, koji nije mario čak ni za mesto očišćenja. Koliko puta htedoh da vas saberem (Lk. 13; 34), što se može uporediti sa sledećom izrekom: Evo već tri godine dolazim i tražim ploda na ovoj smokvi (Lk. 13; 7).
Ko čuje Moje reči i ne očuva ih, Ja ga ne poznajem (upor. Jn. 12; 47). Na drugom mestu rekao je sledeće: Otac ne sudi nikome nego je sav sud dao Sinu (Jn. 5; 22). A kako je On iscelitelj ljudi, kaže: Ne dođoh da sudim svetu nego da spasem svet (Jn. 12; 47). Da bi pokazao da svaki sud pripada Njemu, poučava ovako: Ko ne prima reči Moje, ima sebi sudiju; reč koju ja izgovorih ona će mu suditi (Jn. 12; 48).
Kada, dakle, ugledate gnusobu opustošenja (Mt. 24; 15). Iako je grad Jerusalim često bivao rušen i ponovo podizan, Gospod je na ovom mestu govorio o njegovom potpunom uništenju i oskrnavljenju njegovog svetilišta, jer će posle toga ostati u svojoj pogibelji, odnosno, biće prepušten zaboravu. Rimljani su unutar hrama postavili svoja znamenja na kojima je bilo izobraženje orla, kao što je i rečeno: krila mrska koja pustoše (Dan. 9; 27). Znak gnusobe opustošenja o kojoj govori Danilo prorok (Mt. 24; 15). Drugi kažu da je znak predstojećeg razrušenja bilo to što su Rimljani doneli glavu svinje, pa su je uz pomoć Pilata položili unutar hrama. Koji bude na krovu (Mt. 24; 17) i dr, neće se spasti kao u prethodna vremena, pošto se Gospod više neće brinuti i starati o njima. Teško bremenitima (Lk. 24; 19), i dr. Govori se o onima koji su bili mučeni tokom opsade Jerusalima. Biće nevolja velika narodu ovome (Mt. 24; 21), takva da će žene jesti sopstvenu decu.
Nego se molite Bogu da ne bude bežanje vaše ni u zimu ni u subotu (Mt. 24; 20), odnosno, da ne budete zarobljeni u vreme kad ne možete da dejstvujete. Kao što je zima bez plodova a subota bez dela, tako se čuvajte da vas ne odvedu onda, kada ne budete imali ni plodova ni posla. U zimu, kaže, i u subotu. Jedno (od ovo dvoje) jeste delo nužnosti, a drugo delo slobode. Zima je delo nužnosti, a subota delo slobode. Neka vas od dela Gospoda Boga vašega ne udaljuje niti prinuda drugih, niti sopstvena volja. Dalje, posredstvom zime i subote nagovestio je da ih očekuju nedaće. Nakon što im je pokazao Svoj gnev i objavio da će sve to pravedno doći na njih, istog časa ih je, po milosrđu Svom, naučio kako da se mole, ne zato da bi odvratio predstojeće teške kazne nego da bi se izmenio dan i vreme velike nesreće koja im preti. Gospod je, po Svom velikom milosrđu, i jedno i drugo sjedinio u Svojoj reči. Kao prvo, objavio je da će nedaće neminovno doći i da će morati da beže, kao što je i predodređeno. Kao drugo, rekao im je da se mole, kako se ta nesreća ne bi dogodila u zimu, kada neće biti u stanju da se spasu i da izbegnu te nevolje, ili pak u subotu, da se nesreća ne bi obrušila na vas u vreme vašeg počinka.
Kao Sin Zakona, pokazao je brigu o Zakonu i utvrdio da se Mojsejev zakon ne menja. Ako se, kaže, među vama nadu nerazboriti i prosti, neka u vreme rata ne drže subotu onako, kako ste vi dužni da je čuvate u vreme mira, ili da vas ne bi ubili slično onima, koji su ubijeni u pećini (1. Mak. 2; 29-38). I još: U zimu i u subotu, jer je zima počinak od svakog truda tokom jedne godine, a subota počinak sedmog dana, tj. počinak u dan Njegovog javljanja, kao što se govori na drugom mestu: Narodu Božijem tek predstoji počinak (Jn. 4; 9), jer je subota okončanje dela (počinak od dela). Molite se da izbegnete sve što se ima dogoditi (Lk. 21; 36). To je, kako neki tumače, Gospod takođe izrekao o budućim stradanjima Jerusalima i uporedo s tim označio okončanje sveta. Biće bekstvo, jer će te nedelje žalost i pometnja zahvatiti sve koji do tada ne postanu savršeni. Drugi kažu da je to rečeno samo apostolima, da bi ostali čvrsti ako šestoga dana iščezne sunce. Dalje, kaže: u subotu, jer su se Jevreji gordili subotom i u zimu, jer je ona hladna.
I kad Bog ne bi skratio dane one, niko ne bi ostao (kod sv. Jefrema: ne bi se spaslo nijedno telo) (Mt. 24; 22). To ne znaci da se umanjuje broj dana s njihovim časovima, nego da samo vreme postaje kratko radi izabranih, tako da se njihove nedaće ne umnožavaju nego se skraćuju, odnosno, nastupa iskupljenje.
A o danu tome i času niko ne zna, ni angeli nebeski ni Sin (Mt. 24; 36), slično sledećem: Idite od mene prokleti od Oca Mojega u oganj večni, jer Ja vas ne znam (v. Mt. 7; 23). Iako On poznaje zle, zbog njihovih dela kaže da ih ne poznaje. Na isti način, iako je znao vreme Svog dolaska, da Ga ne bi više zapitkivali o njemu, rekao je: Ne znam ga. Sad da ja tebe pitam: da li Sin poznaje Oca ili ne poznaje? Naravno da Ga poznaje, jer je napisano: Niko ne zna Sina do Otac, niti Oca ko zna do Sin (Mt. 27; 11). Na koji način On može da ne zna vreme Svog dolaska? Ako On zna Oca, šta je to više od Oca, i što On ne bi znao? Koji je razlog da Otac sakrije od Njega vreme Njegovog dolaska? Da li možda da bi On kroz to pokazao da je manji od Oca i da bi se pokazala Njegova priroda? Ako je tako, to znaci da će se u onom trenutku, kad se Njemu otkrije to vreme i kad zazvuči truba da bi sišao s neba On pokazati upravo onakav, kakav je Otac. Dalje, napisano je: U Njemu su skrivena sva blaga premudrosti i znanja (Kol. 2; 2). Ako su kroz Njega otkrivene sve tajne, kako je onda vreme Njegovog dolaska moglo da ostane tajna za Njega Samog? Ako On ne zna taj dan kada će doći, onda ne zna ni one dane kada neće doći. I Duh zna to što je On stvorio, kako i oni tvrde ? , budući da ispituje dubine Božije. Zar to Sin ne zna? Oni ? Ga pitaju o vremenu Njegovog dolaska, On ukazuje na dan, imenuje ga i kaže: ne znam, kao prvo, da bi ih sprečio da se raspituju, a kao drugo, da bi znamenja koja je dao bila od koristi, slično bolesti za bolesnika, jer ni on ne zna dan smrti. Dakle, tim rečima je ukazao počast Svojim znamenjima, da bi počev od toga dana sva pokolenja i svi vekovi mislili da će se Njegov dolazak izvršiti u njihovo vreme.
Bdijte, jer kad telo spava priroda gospodari nad nama, i dejstvo u nama ne izvršava se po našoj volji nego nasilno, po nagonu prirode. Kada dušom ovlada teški san, kao što je malodušnost ili žalost, onda neprijatelj gospodari nad njom i kroz nju dela ono, što ona ne želi. Prirodom upravlja sila, a dušom neprijatelj. Onu budnost, koju je zapovedio Gospod, On je propisao i jednom i drugom delu čoveka; telu, da bi se udaljilo od pospanosti, i duši, da bi se čuvala od bezosećajnosti i plašljivosti, kao što kaže: Otreznite se kao što treba (1. Kor. 15; 34) i Ustadoh i još sam s Tobom (Ps. 138; 18). Zbog toga ćemo se čuvati lenjosti, da bismo izvršili ono delo koje imamo.
Tad će biti dva na njivi; dve će mleti na žrvnjevima (Mt. 24; 40), jer će se prilikom uništenja Jerusalima to u trenutku obrušiti na njih, slično sledećem ? : Može biti da će se naći deset (1. Mojs. 18; 32). „Orlovima“ (Mt. 24; 28) Gospod naziva neprijatelje koji će doći protiv tog grada, koji se označava imenom lešine, kao što je rečeno: Konji su mu brži od orlova (Jer. 4; 13). Drugi to tumače u vezi s telom i dušom. To mesto o svršetku sveta, kada će strah i trepet ovladati svim ljudima, razumi i kao pripremanje, kako i kaže: Neka budu bedra vaša opasana (Lk. 12; 35). Možda se to odnosi i na pravednika i na grešnika, od kojih ni jedan ni drugi nisu mogli da se oslobode. Žrvnjem je nazvao svet, a orlovima je, zbog brzine njihovih krila, nazivao pravednike (Mt. 24; 41). Ko je, dakle, taj verni i mudri sluga (upravitelj) (Mt. 24; 45)? Iako je Gospod sve to posvedočio o njemu ? , on će, ukoliko se pokaže neveran u onome što mu je naređeno, biti rasečen napola, i daće mu se udeo sa licemerima i nevernima; tamo će biti plač i škrgut zuba (Mt. 24; 51).
Pet njih bejahu mudre, a pet lude (Mt. 25; 1-14). Mudrošću nije nazvana njihova devstvenost, jer su sve one bile djeve, nego su mudrošću nazvana njihova dobra dela. Ako je tvoja devstvenost jednaka svetosti angela, zapazi i razmisli da je svetost angela čista od zavisti drugih poroka. Kao što si ti pobedio blud, čuvaj se da tebe ne pobede roptanje i gnev.
Takođe će se i od onog, koji nije umnožio svoje talante (Mt. 25; 15-30), kao od neplodne zemlje, oduzeti i dar plodova. Zemlju, za koju je rekao: sakrih ga (Mt. 25; 25), izjednačio je s onom zemljom koja nije dala plodove. Uzmite od njega talant (Mt. 25; 28), tj. veru, jer on verom nije zadobio pravedan život. Gospod nije prekoreo onoga koji je stekao pet talanata, da ne bi rekli da nam je stavio breme koje prevazilazi naše snage. Prekoreo je onoga sa jednim talantom kako bi onaj, koji je dobio pet talanata, razobličio onoga koji je imao samo jedan (talant). Neka budu bedra vaša opasana (Lk. 12; 35), tj. da budu pripremljena kroz uzdržanje. I svetiljke vaše zapaljene (Lk. 12; 35), jer je ovaj svet kao noć i potrebna mu je svetlost pravednika, kako i Gospod kaže na drugom mestu: Da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i da proslave Oca vašeg Koji je na nebesima (Mt. 5; 16).
Mudre ruke smirile su se u svojoj sladosti da bi oprale noge Svog izdajnika, koji Ga je za to pranje (nogu) nagradio klinovima krsta. Svetvorac se čak dotle smirio da je oprao najništavnije noge, a fariseji su ga nenavideli i sveštenici progonili. Kao što je kroz Njega bilo sve ustrojeno kada je postalo, budući da je On bio posrednik stvaranja, tako je izraslo i spasenje svega, koje se izvršilo kroz Njega, jer je ono (tj. sve što je stvoreno) već po prvom nasleđu pripadalo Njemu. Pošto su stvorenja bila ponižena i potpala pod vlast prokletstva, Sam Gospod je Sebe umanjio pred njima da bi ih sva uzvisio i uzneo, dok se onaj, koji ih je prvi unizio, bacio na njih posredstvom svog saveta, a pod vidom brige o njima i kao rukovoditelj. Na taj način, gordost i podlost ništa ne mogu da stvore, izuzev ako ne deluju nasiljem. U ljubavi su sadržana sva blaga i sva zajedno se u njoj sadrže, i kao čuvar njihove riznice pojavljuje se ljubav.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *