NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

 

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA
 

 
DEVETA GLAVA
Jesi li Ti Onaj što će doći, ili drugoga da čekamo (Mt. 11; 3)? On ni najmanje nije sumnjao u Njega, jer kako bi onaj, koji je pripremio put u pustinji i nije oklevao da u utrobi zaigra od radosti, koji sebi za krštenje nije pripisivao nikakvu zaslugu jer je rekao: Ti treba mene da krstiš (Mt. 3; 14), gle, Jagnje Božije koje uzima na se grehe sveta (Jn. 1; 29) i ja nisam dostojan odrešiti remena na obući Njegovoj (Jn. 1; 27), koji je sve to oglasio tako da svi čuju, mogao zatim da posumnja u Njega, kao prvo, posle svedočenja Duha, Koji je sišao u obličju goluba, a kao drugo, posle glasa koji je sišao sa neba: Ovo je Sin Moj ljubljeni (Mt. 3; 17) nećemo tako protumačiti ove reči. Kao što su proroci ono, što su govorili, govorili radi sebe i radi onih koji su ih slušali, i kao što Gospod kaže: Rekoh naroda radi koji ovde stoji (Jn. 11; 42), tako se i Jovan, uvidevši da mu je došlo vreme da se preseli iz ovoga sveta i razumevši da je dužan da i u smrti prethodi Spasitelju kao što Mu je prethodio u rođenju u ovaj život, pobrinuo da svoje učenike ne ostavi zabludele i rasejane, kao stado bez pastira.
Jovan nije poslao učenike kod Njega da bi Ga ispitivali, nego da bi im, kao pečatom, potvrdio ono što je on sam (Jovan) ranije govorio. Zbog toga se misao učenika i upravila ka Njemu. Kada su, kaže Pismo, drugi učenici slušali njegovu besedu o Gospodu i kada su Ga (Gospoda) ugledali, bez žaljenja su ostavili Jovana i krenuli za Njim (Jn. 1; 35-36). I kao što je prilikom krštenja pokazao svoju dobru volju ne prisvojivši sveštenstvo svoga oca, tako je i ovde poželeo da učenicima preda riznice koje nije opljačkao. Poslao ih je kod Hrista s ciljem da vide Njegova čudesa i da se ukrepe u svojoj veri u Njega. Isus im je tada rekao: Idite i javite Jovanu ne ono što ste čuli nego ovo što vidite: slepi progledaju, i hromi hode (Mt. 11; 4-5), odnosno, ako dela koja tvorim ne bi potvrdila Jovanove reči, onda bi njegove besede (o Meni) bile potpuno neistinite. budući da su one i na delu istinite i verne, nemojte slediti njihove reči, nego razumite njihov smisao.
Gospod je počeo od onoga što se čini lakšim, iako u oblasti čuda i malo i veliko imaju podjednak značaj. Slepi progledaju i hromi hode, gubavi se čiste i gluhi čuju. Najzad, na kraju je, kao da stavlja pečat na sve ovo, dodao: Mrtvi vaskrsavaju (Mt. 11; 5), jer je ovo poslednje bilo najvažnije delo blagosti Jedinorodnog, posredstvom kojeg se poništava i izgoni zlo što ga je Adam uveo u svet. Osim toga, znaj i ono što sledi: Blago onome koji se ne sablazni o mene (Mt. 11; 6), i tim rečima je učenicima Jovanovim dao istinito upozorenje da se ne sablazne o Njega. Ako neki prigovore da je Gospod zbog Jovana rekao: Blago onome koji se ne sablazni o mene, odgovorićemo ovako: kao što je ono prethodno bilo rečeno radi Jovana, tako je i ova pohvala radi Jovana izrečena. Gospod je to rekao da bi upozorio Jovanove učenike, a ne zato što je posumnjao u Jovana. Tu vest mu nije poslao stoga, što je Jovan oslabio u svojoj veri, o čemu svedoči ono što zatim sledi. U nastavku besede, Gospod nigde ne odgovara na pitanja koja Mu je poslao Jovan nego posle odlaska učenika Jovanovih poče, kaže Evanđelje, govoriti narodu o Jovanu (Mt. 11; 7). Gospod nije hteo da u prisustvu (Jovanovih) učenika govori o Jovanovoj slavi kako ne bi pomislili da On, hvaleći pred njima njihovog učitelja, ističe Samoga Sebe.
Šta ste izišli da vidite u pustinji? Trsku koju povija vetar (Mt. 11; 7), tj. zar se Jovan plašio progonitelja i sklanjao pred svakim naletom vetra, tako da je jednom rekao: Evo Jagnjeta Božijeg, a zatim kod Njega uputio izaslanike s pitanjem: Jesi li Ti Onaj što će doći ili drugoga da čekamo? – Čoveka u meke haljine obučena (Mt. 11; 8), tj. uglednog. Tim rečima objašnjavaju se reči koje slede. Da Jovan nije bio odeven u meke haljine, Pismo svedoči na drugom mestu, gde kaže: Jovan imaše haljinu od kamilje dlake (Mt. 3; 4. i Mk. 1; 6). Na sličan način se ni reč „trska“ ne može shvatiti u doslovnom smislu. On je verovao i nije sumnjao. Kao što Jovan nije bio kolebljiva trska, tako nije bio ni odeven u meke haljine. Koji meke haljine nose po carskim su dvorovima (Mt. 11; 8), a ne u pustinji. On je prorok, i više od proroka (v. Mt. 11; 9), jer su proroci predskazivali dolazak Cara, a Jovan je jedini koji se udostojio da kaže: „Evo Onoga, o Kojem su predskazivali proroci.“ Dakle, ako je on više od proroka, onda nije trska koju povija vetar.
Videvši da je tok njegovog života došao do kraja, Jovan je svoje stado predao knezu pastira, slično kao što je i Gospod, da bi pokazao pastirsku brigu o Svom stadu, u vreme Svoje smrti odlučio da ga preda najstarijem među pastirima, Petru, čija su Ga usta ispovedala (Mt. 16; 16) i čije su suze poslužile kao jemstvo (Mt. 26; 75). Dok nije dobio to jemstvo, Gospod mu nije poverio čak ni nekolicinu ovaca. Trostruko ispovedanje, koje je dao Petar (Jn. 21; 15-17), prihvatio je (Gospod) kao verni zalog za tri dela stada koja mu je predao. Kad mu je učitelj rekao: Ljubiš li Me, hteo je da od njega dobije ispovedanje nelicemerne ljubavi, kako bi, predajući svoju ljubav u svojstvu zaloga, dobio i napasao ovce Njegove. Kad je video da svojim ustima daje svedočanstvo o Njemu i da te reči, kao pečatom, potvrđuje svojim suzama, dao mu je i nagradu kakva je određena za pastire, odnosno mučeničku smrt (Jn. 21; 18), koja je venac pobede Njegovih učenika i pastira. Pre nego što je od Simona (Petra) dobio svedočanstvo ljubavi, Gospod nije mogao da mu da udeo u Svojoj smrti, kao što ni Sam ne bi položio dušu za Svoje ovce da ih nije ljubio.
Videvši uz pomoć Duha kojeg je imao u sebi da je Gospod sama sila iscelenja, jer je Svoju silu uvek imao uz Sebe, ali da vera koja je potrebna onima što žele iscelenje nije uvek prisutna, Jovan je kod Njega poslao svoje učenike upravo u ono vreme kada su svi već dobijali dokaze da je On istinski Mesija. Čak i samo ovo izaslanstvo pokazuje da ruka Hristova nad svim gospodari. Predao Mu je svoje ovce da bi Sam Gospod ukrepio stado, i kao pastir pokazao svoju brigu i revnost. Da Jovan nije posumnjao, o tome svedoči i Gospod kada kaže da je on i više od proroka. Ako je Jovan bio i više od proroka, kolika će tek biti njegova čast, ako je već i sama proročka služba najviši stupanj u ljudskom rodu? Možda ga je Gospod tako nazvao zbog sveštenstva ? Ne, jer je postojalo još mnogo drugih sveštenika. Da li ga je tako nazvao zbog njegovog proroštva? Bilo je, međutim, i mnogo proroka.
Kakva je, dakle, ta slava Jovanova, kojom je on prevazišao sve, koji su rođeni od žena? Možda je to ona, o kojoj je rečeno: Evo, ja šaljem angela Svojega pred licem Tvojim (Malah. 3; 1. i Mk. 1; 2). On nije samo dobio ime angela, nego je i svojim delima pokazao da ga je dostojan. Ako dobro razmisliš, videćeš da njegova čast nije ništa manja od časti angela, jer se odrekao celog sveta, trudeći se da služi nebeskom. Ako prigovoriš: „I među dvanaestoricom proroka bio je jedan koji je nazvan angelom Mojim #######, odgovoriću ti da su njega tako nazvali njegovi roditelji, u smislu u kojem se i drugim ljudima daju imena. Jedno je ime koje daju roditelji, a nešto sasvim drugo počasno ime, koje Bog daruje kao nagradu za dela. Ako pak kažeš da su tog proroka roditelji nazvali Angelom Mojim zbog nebeskog načina života, nećemo više raspravljati o tome. O Jovanu, međutim, svedoči Pismo: Među rođenima od žena nijedan se nije pojavio veći od njega. Ako je neko svet, on se proslavlja; ako je pravedan, poštuju ga; ako je čestit, snažan i mudar biva dostojan slave. međutim, ako se sve to sjedini i združi u jednom čoveku, on se čak ni tada ne bi mogao uporediti s onim kojeg je ljubio Bog i o kojem je objavio da u toj meri prevazilazi (ostale) ljude da stoji u redu angela.
Međutim, i najmanji u Carstvu nebeskom veći je od njega (Mt. 11; 11). I opet neki bezumnici govore da je u Carstvu nebeskom i najmanji verujući veći od Jovana. Mi se nikada nećemo usuditi da tako govorimo o Jovanu, svetom čoveku Božijem, jer onaj ko vređa carevog vojnika ne poštuje ni samoga cara; onaj ko prezire sveštenika, prezire i njegovog Gospoda. Naprotiv, posredstvom tih reči o veličini Jovanovoj Gospod je hteo da nam objavi o obilju Svoje blagosti i milosrđa i da nas nauči kakva je velika blaga On darovao Svojim izabranicima. Ako se Jovan, toliko veliki i slavan, upoređen sa najmanjim u Carstvu nebeskom, nalazi ispod njega po časti , onda, kao što kaže apostol: Delimično znamo i delimično prorokujemo (1. Kor. 13; 9), a zatim i: Sada vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a kada dođe savršeno, onda će prestati što je delimično (1. Kor. 13; !2, 10).
Veliki je Jovan, jer je po predznanju rekao: Evo Jagnjeta Božijeg. Ta veličina, međutim, upoređena sa slavom koja će se otkriti onima koji se pokažu kao dostojni nje, samo je neznatan odblesak ? . Ne zbog toga, što je i najmanji u Carstvu (nebeskom) bio veći od Jovana, koji je otišao iz ovog života, nego što se sve veliko i prekrasno, što postoji ovde (na zemlji), u poređenju s tim blaženstvom čini malim i ništavnim, zbog čega je i rekao: Najmanji u Carstvu nebeskome veći je od njega. Drugi pak kažu ovo: kako to da među rođenima od žena nije bilo nikoga, toliko velikog kao Jovan, kad je tu i Gospod Koji je nesumnjivo veći od Jovana? On, međutim, ništa nije rekao o Samome Sebi, niti je Sebe upoređivao sa onima o kojima je govorio, jer je On sin Djeve i nije rođen iz braka. Dakle, rečima najmanji u Carstvu nije niti Isus, niti bilo ko drugi lično i osobito označen, nego je to opšti izraz, koji se rasprostire na sve. Drugi pretpostavljaju da je to rečeno o Iliji.
Ako se Jovan udostojio da na zemlji poseduje tako velike darove kao što su proroštvo, sveštenstvo i pravednost, zbog čega onda Gospod kaže: taj čovek, divan, veliki, dobar i pravedan, kojeg vam je poslao Otac nebeski, i koji svakoga prevazilazi znanjem i verom, manji je i od najmanjeg u Carstvu nebeskom?
Neki kažu: kako je Gospod nameravao da ga oslobodi iz te tamnice ? , On je, besedeći o dostojanstvu proroka, rekao: Među rođenima od žena nijedan nije veći od Jovana, pri čemu rođenima od žena naziva proroke, jer je rečeno: Proroci i Zakon su do Jovana (Mt. 11; 13) ? . Prema tome, Jovan je veći od Mojseja i ostalih proroka, što pokazuje da je Zakonu potreban Novi zavet, jer je onaj, koji je veći od proroka, rekao Hristu: Ti treba mene da krstiš (Mt. 3; 14), itd. Dalje, Jovan je veliki i zbog toga što je bio začet po blagodati, rođen sa čudima, što je ljudima ukazao na Živototvorca i što je krstio za opraštanje grehova. Onaj pak koji obznanjuje o opraštanju grehova, taj obznanjuje i o oslobađanju od Zakona, koji se sveti za greh. Među rođenima od žena niko nije veći od Jovana zato što je on propovedao otpuštanje (grehova), dok je kažnjavanje po Zakonu bilo ispoljavanje (grehova) ? . Kad se pojavio onaj, koji je veći od proroka, on je oslobodio od Zakona, da bi po blagodati položio temelj onome što je iznad Zakona. Jovan je oslobodio od Zakona, a Gospod je Jovana oslobodio od smrti. Mi smo se sada oslobodili od dveju presuda, odnosno od presude prirode i od presude zakonodavstva. Vera se odnosi na ono što nam prethodi, a trpljenje na ono što će uslediti, jer trpljenje dovodi do ispunjenja onoga što obećava vera. Ilijina usta su sadržala dobro, jer su njegova usta bila vrata dobra; tako su i Jovanova usta i svezivala i razrešavala. Grehe je ispravio opraštanjem i osveštao je vode za očišćenje. Mojsej je narod doveo do Jordana, a Zakon je doveo ljudski rod do krštenja Jovanovog.
Ako među rođenima od žena niko nije bio veći od Jovana, budući da je on išao pred licem Njegovim, koliko će tek veći biti oni, kojima je On oprao noge i u koje je udahnuo Duh Svoj? Ako je veliki Jovan koji Ga je krstio, koliko je veći onaj, koji je ležao na Njegovim grudima? U liku Jude izdajnika, čije je noge oprao, ukazao je počast apostolskom služenju i broju. I dok je Jovan, koji Ga je krstio, bio veći od svih rođenih, od njega su bili veći apostoli, čije je noge Gospod oprao. Zbog toga bi Judi bilo bolje da se nije ni rodio (Mt. 26; 24. i Mk. 14; 21), jer je on ustao na Gospoda Koji ga je učinio većim od Jovana. Jovan je veći od rođenih, ali je od njega veći i onaj najmanji, koji je zauzeo Judino mesto. On je nasledio kako Judin presto, tako i njegovo pranje nogu. Ako, kaže, bude onde sin mira, ostaće na njemu mir vaš ; ako li ne bude, vratiće se vama (Lk. 10; 6).
U tom smislu je rekao i da među rođenima od žena nije bilo većeg od Jovana, kako bi pokazao da je u pređašnjem govorio o prethodnicima Jovanovim i o drevnom, odnosno o prorocima, vesnicima i propovednicima. međutim, trebalo je da novi vesnici, koje je krstio Duhom, budu veći od Jovana: On, kaže, treba da raste, a ja da se umanjujem (Jn. 3; 30). Kao što je Gospod bio veći od svih, jer, kaže, Bog (Duha) ne daje na meru Sinu Svom (v. Jn. 3; 34) i kako je Mojsej sve prevashodio, tako su i apostoli sve prevazišli. Ako je bio veliki Jovan, koji je pripremio put pred licem Njegovim, koliko su tek veliki bili oni, kojima je služio Sam naš Gospod i kojima je On pripremio put? Znajte, kaže, da Mene omrzoše pre vas (Jn. 18). Sve to, čemu ih je učio na zemlji, najpre je Sam izvršio. Da čine i drže sve što sam zapovedio (Mt. 28; 20). Ako je bio uzveličan Jovan, koji je pripremio put Njegovom mirnom i poniznom dolasku, koliko će tek biti uzveličani apostoli, koji su otvorili i pripremili put Njegovom velikom (slavnom, drugom) dolasku?
I pored toga, kažu neki, Jovan je veći od apostola, jer Ga je on krstio. Ako su proroci silno želeli da Ga vide i ako je gledanje lica Njegovog za apostole bilo blaženstvo , koliko je tek veći onaj koji Ga je krstio međutim, onaj ko to želi, razumeće ove reči; naime, rekao je da je Jovan veći od proroka, jer je prorocima nazvao rođene od žena. Najmanji, kaže, od onih potonjih glasnika, koji propovedaju Carstvo nebesko, veći je od njega. Ona veličina, koju je Jovan dobio u većoj meri nego proroci, nije bila delo njegove volje nego volje Onoga, Koji ga je uzveličao. Svaki od tih manjih, ako poželi da stupi u Carstvo nebesko, biće veći od njega ? . Svako ce, kaže, dobiti nagradu prema svom trudu (upor. sa Rim. 2; 6). Razume se da su apostoli i proroci usled izabranja bili veliki u delima koja su za njih bila neophodna. međutim, kako njihov lični podvig pri tom ostaje javan a izabranje nesakriveno, time se obznanjuje i biva poznato da se jedan, kako kaže apostol, potrudio više nego drugi (upor. 1. Kor. 15; 10). Takva je i veličina Jovanova, iako je on u svom služenju imao prethodnike.
Budući da su ljudska očekivanja bila naklonjena misli da u Carstvu nebeskom nema nikoga većeg od Jovana, Gospod im je na tom mestu (Pisma) razotkrio čitavo delo: ako ga (Jovana) proglasi većim od prethodnih glasnika zato što Ga je krstio, onda će se pomisliti da je (Jovan) veći i od onih potonjih ? . I ako je i u onom svetu on veliki onom istom veličinom kakvu ima u ovom (svetu), zbog čega je onda bila otkrivena veličina Jovanova? Ili je on možda veći zbog venca (krune) krsta? Zar se u onom svetu uspinje na krst? Razmisli i ispitaj zbog čega je bila otkrivena veličina Jovanova, koju mu je priznao Gospod. Tada će se otvoriti dveri tvoga uma i razumećeš da je On govorio o odnosu izabranja prema slobodi. Iako je Jovan veliki zato što je bio izabran, onaj ko se više trudio je iznad njega. Čime je Jovan veći od svojih prethodnika, time je veći i od potonjih pokolenja. međutim, kad su u pitanju potonji, on je manji od onih koji po svojoj volji postaju veliki ukoliko to požele. Jovan nije manji po svojim dejstvima, nego je to izabranje za proročko služenje ili za carsko zvanje, koje je čoveka učinilo velikim u ovom svetu, manje nego odluka volje, koja ga je učinila velikim u Carstvu nebeskom. čast onoga koji je izabran prema njegovoj sopstvenoj volji veća je od časti onoga, koji je za carsku službu izabran tuđom voljom. Zbog toga i kaže: Uistinu vam kažem da se među rođenima od žena nije pojavio veći od Jovana Krstitelja, ali ne zbog toga što bi on bio veliki svojim dejstvima , jer je veličina u Carstvu nebeskom nagrada za dela izvršena po sopstvenoj volji.
Svoje ražalošćene i malodušne slušaoce Gospod je krepio učeći da je njihovo izabranje veče od veličine samog Jovana. Iako su u drugim pitanjima bili razboriti, u ovom slučaju su mislili da će se njihova veličina u drugom životu meriti njihovim izabranjem na zemlji, jer su rekli: Ko će biti najveći u Carstvu nebeskom (Mt. 18; 1). Iz tog razloga je ukinuo izabranje, koje su videli u liku Jovana, i na njegovo mesto postavio slobodu, govoreći: Koji se ponizi (Mt. 18; 4). Da bi još više udaljio misao o izabranju, Simonu je, iako je bio veliki po izabranju i dobio dva imena, tj. Simon i Petar, bio potreban drugi učenik, na čije se ime nigde ne ukazuje i koji je počivao na grudima Gospodnjim (Jn. 13; 23-26). Osim toga, zar blaženstvo tog učenika , koje je On nazvao velikim, nije bilo veliko zbog njegovih dela? I u priči o vinogradaru kaže: Poslednji će biti prvi (Mt. 19; 30); da li zbog svojih dela ili po blagodati? U tom slučaju, ako prvi budu poslednji, On bi, pokazujući Svoju blagodat, poništio Svoju pravdu ? .

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *