NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

BOŽANSTVENO PRIČEŠĆE

Sa verom, strahom Božijim i ljubavlju

Da bismo putiru Života pristupili svojoj duši na korist i dolično se pričestili, neophodni su nam vera, strah Božiji i ljubav.
Vera je polazna osnova života u Hristu. Kroz veru se u Hristu rađamo i s verom bivstvujemo i živimo u Hristu. Zbog toga se „dogodio čitav domostroj i snishođenje Sina Božijeg, da bi nas našom verom u Njega i držanjem Njegovih zapovesti učinio zajedničarima Svoga Božanstva i Carstva“ (Simeon Novi Bogoslov[1]).
Vera, „to je kad čovek vidi kao vidljivo ono što je nevidljivo“[2]. Na božanstvenoj Liturgiji verujući vidi nevidljivo prisutnoga Hrista. „Pred nama je samo Telo Njegovo… Ne samo da Ga se dotičemo, nego i da Ga do sitosti i sebe primamo. Priđimo, dakle, sa verom, svi imamo neku bolest. Jer ako su oni, koji su dotakli samo rub Njegove odeće, primili toliku silu, koliku će tek silu primiti oni koji Ga celog imaju u sebi? Ali pristupiti Hristu sa verom ne znači samo primiti božanstveno Pričešće, nego ga se dotaći čista srca, kao da prilazimo Samome Hristu“ (Sveti Jovan Zlatoust[3]).

* * *

Iz vere se rađa strah Božiji, kada je srce oslobođeno žitejskih briga. Avva Isak piše da je „strah Božiji početak vrline. Naziva se plodom vere i zasejava se u srce onda, kada se um udalji od rasejanosti svetovnim staranjima.“[4]
Postoje dva vida straha Božijeg: „Prvi se rađa u našoj duši pred pretnjama mukama paklenim. Zbog toga se u nama redom razvijaju uzdržanje, uzdanje u Boga, bestrašće i ljubav. Drugi strah je vezan za ljubav. Taj strah u duši neprestano rađa blagovernost, kako duša ne bi nipodaštavala Boga zbog smelosti koju stvara ljubav“ (Sveti Maksim Ispovednik[5]).
Kada čovek dospe do takvog duševnog stanja, ne plaši se ničeg drugog, osim da ne otpadne od ljubavi. Zato, pošto se pričestimo Hristom, Koji je Ljubav, ištemo od Njega: utvrdi sve nas u strahu tvome[6]. Ištemo strah koji vrlinom prožima dušu usavršenog: „On poseduje istinsku ljubav… i ta ljubav ga vodi do savršenog straha. Jer takav čovek strahuje i tvori volju Božiju, ne više zbog moguće kazne, niti zbog muka paklenih, nego… budući da je okusio sladost koju kuša svaki onaj koji je sa Bogom, strahuje da je ne izgubi, strahuje da bi te sladosti mogao biti lišen. To je, dakle, savršeni strah, to jest onaj koji takva ljubav izaziva i on uklanja onaj početni, prvobitni, strah. I zato kaže: savršena ljubav izgoni strah napolje (1. Jn. 4,18)“ (Avva Dorotej[7]).

* * *

Kada čovek oseti da mu se srce preispunjava takvom ljubavlju prema Hristu, oseća u sebi neodoljivu potrebu da se pričesti i da se sjedini s Ljubavlju. Trenutak kada u sebe prima Gospoda je trenutak susreta božanske ljubavi koja se prinosi i čovečije ljubavi koja prilazi da primi prinos. Sveto Telo Hristovo i prečasna Krv Njegova jesu večna ljubav. Sveti Ignatije Bogonosac kaže: „Hleba Božijeg hoću… i za piće hoću Krv Njegovu, jer ona je ljubav nepropadiva.“[8] Hristu „nije bilo dovoljno što je postao čovek, što je bio udaran, odveden na zaklanje, nego još samoga Sebe nesmešano meša sa nama. Hrani nas sopstvenim Telom, ne samo po veri, nego doslovno.“[9] Hristos „žudi da uđe u naše srce koristeći se ovom Tajnom… O ljubavi istinski bogodolična i nenadmašiva! Ili, još bolje, o, kakvi plameni jezici ljubavi, do samog neba dosežu!“ (Sveti Nikodim Svetogorac[10]).
Sveti Oci nas pozivaju da uzvratimo na ovu božansku ljubav: „Sav se predaj Bogu kroz ovu Tajnu, uzvraćajući ljubav ljubljenome Isusu, Koji je od prevelike ljubavi odredio ovakvu Tajnu, kako bi bila posredi Boga Koji ljubi i tebe koji si zavoleo ovakvo nebesko sjedinjenje ljubavi.“[11]
Pokazujemo svoju ljubav i blagodarnost prema Dobročinitelju, a On nas obasipa novim darovima. Okušavamo već sada Carstvo nebesko. „Zavolimo Hrista onako kako dolikuje da Ga volimo. Naša ljubav prema Njemu je velika nagrada (koju nam dariva Bog). Ona je carstvo i naslada. Ona je uživanje, slava i čast. Ona je svetlost. Ona je neizrecivo blaženstvo, koje ni reč ne može da opiše, a ni um da pojmi“ (Sveti Jovan Zlatoust[12]).
„Ljubav Božija je raj… Kada otkrijemo ljubav, hranimo se hlebom nebeskim… Onaj ko je pronašao ljubav hrani se Hristom svakoga dana i časa i od toga postaje besmrtan… Blažen je onaj ko se hrani Hlebom ljubavi, a to je Isus… Ljubav je Carstvo koje je Gospod prikriveno obećao apostolima, govoreći da će jesti u Carstvu Njegovu. Na šta drugo misli kada kaže: ‘ješćete i pićete za mojom Trpezom u Carstvu mome’, ako ne na ljubav? Jer ljubav može da nahrani čoveka umesto hrane i pića. Ljubav je vino koje uveseljava čovekovo srce. I blažen je onaj koji je pio od toga vina“ (Avva Isak Sirijski[13]).
Božanstvena Liturgija je Carstvo Božije. A hrana na Carskoj Večeri je ljubav. Sa pokajanjem i strahom Božijim plovimo morem ovoga života i stižemo do ljubavi. „Pokajanje je brod, strah je njegov kormilar, a ljubav je božanska luka. Strah nas, dakle, ukrcava na brod pokajanja, prevozi nas preko nečistog mora života i tako pristajemo u božansku luku, a to je ljubav, do koje pokajanjem dospevaju svi umorni i pretovareni. Kada jednom dospemo do ljubavi, dospeli smo do Boga.“[14]


NAPOMENE:

  1. Sabrane besede, Bgd 2005, Etička slova 3,15, str. 319.
  2. Sveti Jovan Zlatoust, Katiheze, 2, 9 SC 50,138.
  3. Na Mateja 50, 2, PG 58, 507.
  4. Podvižnička slova, 1. slovo, str. 1.
  5. Poglavlja o ljubavi, Prva stotina, 81, PG 90, 977D.
  6. Božanstvena Liturgija, molitva posle pričešća.
  7. Pouke, 4, 1, PG 88,1657D-1660A.
  8. Rimljanima, 7, PG 5, 693B.
  9. Isti svetitelj, Na Mateja, 82, 5, PG58, 743.
  10. Duhovne vežbe, navedeno mesto, 2. str. 217.
  11. Isto, str. 217-218.
  12. Na poslanicu Rimljanima, 5, 7, PG 60,431.
  13. Podvižnička slova, 72. slovo (263. strana u grčkom izdanju.)
  14. Isto, stp. 283.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *