NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

BOŽANSTVENO PRIČEŠĆE

Priprema za pristupanje pričešću

Đakon…, dolazi do dveri i podižući sveti putir pokazuje ga narodu, govoreći: Sa strahom Božijim i verom pristupite.
Narod: [samo u grčkom tekstu: Amin, amin, amin.] Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje. [samo u Služebniku: Bog je Gospod i javi se nama.}

Đakon nas sada poziva pristupimo kako bismo u sebe primili Hrista. To je najsvetiji trenutak u našem životu, pa se stoga staramo da naše duševno nastrojenje i položaj tela budu u skladu sa veličinom i značajem toga trenutka.
Svešteni Zlatoust kaže: „Kada treba da pristupite toj božanskoj i strašnoj Trpezi,… priđite sa strahom i trepetom, čiste savesti, u postu i molitvi, bez komešanja, bez lupanja nogama, ne gurajući one do sebe. Jer takvo ponašanje je znak najvećeg nipodaštavanja i prezrenja prema Svetim Tajnama.“[1] Sveti Jovan još pita: „Reci mi, čoveče, zašto si nemiran? Da te možda ne pritiskaju neodložni poslovi? Kako ti uopšte u tom času pada na pamet da imaš posla?… Zar sama činjenica što u tom času misliš da stojiš na zemlji, a ne među Anđelima, nije dokaz koliko ti je otvrdlo i okamenjeno srce?“[2]
Proživljavanje liturgijskih sveštenoradnji uvodi nas u blagočešće [pobožnosti], a ono pak privlači milost Božiju. Sve što se savršava u božanstvenoj Liturgiji „jesu i nazivaju se Tajne. A gde se vrše Tajne, onde vlada potpuna tišina. Učestvujmo, dakle, u tom svetom Prinošenju u velikoj tišini, s najvećom mogućom pristojnošću, blagočestivo i kako priliči. Tako ćemo privući više ljubavi Božije, očistićemo dušu i zadobiti večna dobra.“[3]
Da bismo u tom času pravilno pristupili svetom Pričešću, neophodno je da od ranije budemo spremni. Jer, „iako nam Bog sve Svoje svetinje daje na dar – a da mi Njemu prethodno ništa nismo pružili, nego one zaista jesu Njegovi darovi – On ipak, zahteva od nas da obavezno budemo spremni da ih primimo i da ih sačuvamo; i ne predaje nam Svoje osvećenje ako nemamo u sebi odgovarajućeg raspoloženja… Pokazao je to Gospod u Svojoj priči o sejaču. Iziđe sejač, veli On, ne da ore zemlju, već da seje (Lk. 8,5), jer oranje i svaku drugu pripremu mi sami smo dužni da prinesemo“ (Sveti Nikola Kavasila[4]).
Što se bolje pripremimo, imaćemo „veću korist od božanskih Tajni. Jer shodno većoj, ili manjoj pripremljenosti, čovek od svetog Pričešća prima više ili manje blagodati“ (Sveti Nikodim Svetogorac[5]). Duhovnu pripremu čini nastojanje da u što većoj meri u sebi odnegujemo veru, strah Božiji i ljubav. Za to je neophodna molitva, post, ispovest i neprestano pokajanje.


NAPOMENE:

  1. Na Roždestvo Isusa Hrista 7, PG 49, 360.
  2. Na sveto Krštenje Isusa Hrista 4, PG 49, 370.
  3. Sveti Jovan Zlatoust, Na Roždestvo Isusa Hrista 7, PG 49, 372.
  4. Tumačenje svete Liturgije, Prva beseda, Beseda Novi Sad 2002, str. 25. (PG 150,369AB.).
  5. Duhovne Besede, 26, 3, stp. 220.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *