ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

БОЖАНСТВЕНО ПРИЧЕШЋЕ

Припрема за приступање причешћу

Ђакон…, долази до двери и подижући свети путир показује га народу, говорећи: Са страхом Божијим и вером приступите.
Народ: [само у грчком тексту: Амин, амин, амин.] Благословен који долази у име Господње. [само у Служебнику: Бог je Господ и јави се нама.}

Ђакон нас сада позива приступимо како бисмо у себе примили Христа. То је најсветији тренутак у нашем животу, па се стога старамо да наше душевно настројење и положај тела буду у складу са величином и значајем тога тренутка.
Свештени Златоуст каже: “Када треба да приступите тој божанској и страшној Трпези,… приђите са страхом и трепетом, чисте савести, у посту и молитви, без комешања, без лупања ногама, не гурајући оне до себе. Јер такво понашање је знак највећег ниподаштавања и презрења према Светим Тајнама.”[1] Свети Јован још пита: “Реци ми, човече, зашто си немиран? Да те можда не притискају неодложни послови? Како ти уопште у том часу пада на памет да имаш посла?… Зар сама чињеница што у том часу мислиш да стојиш на земљи, а не међу Анђелима, није доказ колико ти је отврдло и окамењено срце?”[2]
Проживљавање литургијских свештенорадњи уводи нас у благочешће [побожности], а оно пак привлачи милост Божију. Све што се савршава у божанственој Литургији “јесу и називају се Тајне. А где се врше Тајне, онде влада потпуна тишина. Учествујмо, дакле, у том светом Приношењу у великој тишини, с највећом могућом пристојношћу, благочестиво и како приличи. Тако ћемо привући више љубави Божије, очистићемо душу и задобити вечна добра.”[3]
Да бисмо у том часу правилно приступили светом Причешћу, неопходно је да од раније будемо спремни. Јер, “иако нам Бог све Своје светиње даје на дар – а да ми Њему претходно ништа нисмо пружили, него оне заиста јесу Његови дарови – Он ипак, захтева од нас да обавезно будемо спремни да их примимо и да их сачувамо; и не предаје нам Своје освећење ако немамо у себи одговарајућег расположења… Показао је то Господ у Својој причи о сејачу. Изиђе сејач, вели Он, не да оре земљу, већ да сеје (Лк. 8,5), јер орање и сваку другу припрему ми сами смо дужни да принесемо” (Свети Никола Кавасила[4]).
Што се боље припремимо, имаћемо “већу корист од божанских Тајни. Јер сходно већој, или мањој припремљености, човек од светог Причешћа прима више или мање благодати” (Свети Никодим Светогорац[5]). Духовну припрему чини настојање да у што већој мери у себи однегујемо веру, страх Божији и љубав. За то је неопходна молитва, пост, исповест и непрестано покајање.

НАПОМЕНЕ:

1. На Рождество Исуса Христа 7, PG 49, 360.
2. На свето Крштење Исуса Христа 4, PG 49, 370.
3. Свети Јован Златоуст, На Рождество Исуса Христа 7, PG 49, 372.
4. Тумачење свете Литургије, Прва беседа, Беседа Нови Сад 2002, стр. 25. (PG 150,369AB.).
5. Духовне Беседе, 26, 3, стp. 220.