NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

BOŽANSTVENO PRIČEŠĆE

Možemo uvek da praznujemo Vaskrs

[Samo u Služebniku: Posle Pričešća, sveštenik blagosilja narod govoreći glasno: Spasi, Bože, narod tvoj i blagoslovi nasleđe tvoje, ulazi u oltar, i ostavlja svete Darove na sveti Presto.]
Tada đakon uzima levom rukom sveti diskos i sa njega stavlja u putir ostale čestice, govoreći:
Vaskrsenje Hristovo videvši, poklonimo se svetome Gospodu Isusu, jedinome Bezgrešnome. Krstu tvome klanjamo se, Hriste, i sveto vaskrsenje tvoje pevamo i slavimo; jer si Ti Bog naš, osim Tebe drugoga ne znamo, ime tvoje proslavljamo. Hodite cvu verni, poklonimo se svetom vaskrsenju Hristovom. Jer, Gle, Krstom dođe radost celome svetu. Svagda blagosiljajući Gospoda, pevajmo vaskrsenje njegovo; jep nas radi pretrpevši Krst, smrću smrt razruši.
Blistaj se, blistaj, Hovu Jerusalime, jer slava Gospodnja na tebi zasija.
Likuj sada i veseli se, Sione; a Ti, Čista Bogorodice, raduj se vaskrsenju Poroda mvoga.
[Samo u grčkom tekstu: O božanski, o premili, o preslatki glase, naslado naša i sidrište naše nade! Jer obećao si neobmanjivo, Hriste, da ćeš sa nama biti cve do kraja veka.]
O velika i najsvetija Pasho, Hriste! O Mudrosti, i Logose Božiji, i Silo! Daj nam da se još prisnije pričešćujemo Tobom u nezalazni dan Carstva tvoga.
I đakon, otirući pažljivo čestice sa diskosa, govori:
Omij, Gospode, svetom Krvlju Tvojom, grehe svih ovde pomenutih [samo u grčkom tekstu: slugu tvojih, zastupništvom Presvete Bogorodice i], molitvama Svetih tvojih.

Pričešće naše je „istinsko ispovedanje da je Gospod umro i da je vaskrsao samo nas radi“ (Kirilo Aleksandrijski[1]) Upravo to đakon potvrđuje proiznoseći ova četiri vaskršnja tropara, dok sveto Telo Hristovo stavlja u sveti putir, pošto se pričestio.
Na božanstvenoj Liturgiji smo videli kako se tokom evharistijskog sabranja činodejstvuje Hristovo vaskrsenje. A sada, pošto smo se pričestili, i sami doživljavamo vaskrsenje svog sopstvenog bića, jer „sam Vladika Hristos u nama vaskrsava, blistajući i sijajući zracima nepropadljivosti Božanstva“ (Sveti Simeon Novi Bogoslov[2]).
Apostol Pavle nas uverava da svaki put kada se pričestimo svetim Telom Hristovim i Njegovom prečasnom Krvlju, objavljujemo Njegovu smrt.[3] Prema tome, budući da „možemo neprestano da objavljujemo smrt Gospodnju, možemo uvek i da praznujemo Vaskrs“, kaže svešteni Zlatoust[4]. Svako liturgijsko sabranje je Hristovo Vaskrsenje i svako božanstveno Pričešće je vaskrsenje čoveka koji se pričesti. „Vaskrsenje duše je jedinstvo života. Naime, kao što mrtvo telo, ako u sebe ne primi živu duše i sa njom se nesmešano ne pomeša, niti živi, niti može da živi, tako ni duša ne može da živi sama po sebi, ako se neizrecivo i nesmešano ne sjedini sa Bogom, istinski večnim životom“ (Simeon Novi Bogoslov[5]).
Celokupni život vernika koji se neosudno pričešćuje je „jedna neprolazna Pasha, prelazak i odlazak od vidljivog ka umnom, gde će… čisti čisto uživati večno u najčistijoj žrtvi [Hristu], u Ocu Bogu i jednosuštnom Duhu, svagda gledajući Hrista i On njih, sa Hristom obitavajući, sa Hristom carujući“ (Simeon Novi Bogoslov[6])


NAPOMENE:

  1. Na Mateja 12, PG 74, 725D.
  2. Sabrane besede, Bgd 2005, Katihetske besede, Beseda trinaesta, str. 134.
  3. Vidi 1.Kop. 11,26.
  4. Na svetu Pedesetnicu 1,1, PG 50,454.
  5. Sabrane besede, Bgd 2005, Katihetske besede, Beseda trinaesta, str. 133.
  6. Sabrane besede, Bgd 2005, Etička slova, Slovo četrnaesto, str. 441-442.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *