NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

BOŽANSTVENO PRIČEŠĆE

Evo dotače se usana mojih

Onda se sveštenik klanja đakonu ili svom saslužitelju govoreći:
Brate i saslužitelju, oprosti [ovakav je poredak nadalje u grčkom tekstu: meni grešnome.
Đakon: Sveštenstvo tvoje da pomene Gospod Bog u Carstvu svome svagda, sada i uvek i u vekove vekova.
Sveštenik: Bože, milostiv budi meni grešnome i pomiluj me. (tri puta) I prišavši Svetinjama, sa strahom i trepetom uzima jednu časticu svetoga Hleba i sveštenik kaže:] Evo, pristupam Hristu, besmrtnome Caru i Bogu našemu. [Časno i presveto Telo Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista daje se meni (ime) nedostojnom svešteniku na otpuštenje grehova mojih i na život večni. I pričešćuje se svetim Telom govoreći: Amin. Zatim poziva đakona, govoreći: Đakone, pristupi.
Đakon: Evo, pristupam Hristu, besmrtnome Caru i Bogu našemu. Daj, vladiko meni (ime) nedostojnom đakonu časno i presveto Telo Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista. Sveštenik daje đakonu jednu časticu svetoga Hleba govoreći: Tebi blagočestivome đakonu (ime) daje se časno i presveto Telo Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista na otpuštanje grehova tvojih i na život večni.]
Dalje se poredak poklapa sa srbskom Služebnikom: Zatim sveštenik uzima sveti putir i govori: Časnom i presvetom Krvlju Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista pričešćujem se ja nedostojni sveštenik (ime) na otpuštenje grehova mojih i na život večni. I pričešćuje se iz njega tri puta. I celiva sveti putir i podižući ga visoko kaže: Evo dotače se usana mojih, i uzeće bezakonja moja, i grehe moje očistiće.
Zatim poziva đakona, govoreći: Đakone pristupi.
Đakon pristupa i klanja se govoreći: Evo pristupam Hristu, besmrtnome Caru i Bogu našem. Daj mi, vladiko, časnu i presvetu
Krv Gosioda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista. I sveštenik dajući mu da se tri puta pričesti iz svetoga Putira, govori: Clyga Božiji, đakon (ime) pričešćuje se časnom i presvetom Krvlju Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista na otpuštenje grehova i na život večni. Zatim đakon celiva sveti Putir. A sveštenik podižući sveti Putir visoko, govoreći: Evo, dotače se usana tvojih, i uzeće bezakonja tvoja, i gpexe tvoje očistiće.
Pošto se liturg sa strahom i trepetom pričestio presvetim Telom i prečistom Krvlju Gospodnjom, celiva sveti Putir i kaže: Evo dotače se usana mojih, i uzeće bezakonja moja, i gpexe moje očistiće.
Ovo je izgovorio Anđeo proroku Isaiji, kada mu je, pošto je prizvan u proročko dostojanstvo bio poslat jedan od Serafima…, držeći u ruci živ ugljen, koji uze s oltara kleštima [kašičicom]. I dotače se usta njegovih (Isa. 6,67). Žeravica simbolizuje Hrista. „Kao što je žeravica po prirodi drvo, koje se celo ispunilo ognjem i ima silu i dejstvo ognja, tako i Hristos… Ako je po božanskom domostroju bio čovek i izgledao kao mi, a celokupna punota Božanstva se u Njemu nastanila… Onda sasvim ispravno treba uporediti i smatrati podobnim užarenom uglju Emanuila, Koji će, ako se dotakne naših usana, svakako očistiti sve naše grehove“ (Sveti Kirilo Aleksandrijski[1])
Anđeo se nije usudio da žeravicu živu, Hristov simvol, dotakne rukom, pa se poslužio kašičicom. Liturg, međutim, uzima Samoga Hrista u ruke, dotiče Ga usnama, pričešćuje se Njime. Svešteni Zlatoust to komentariše ovako: „Ako samo pomisliš koliku vrednost imaju Svetinje (to jest Telo i Krv Gospodnja) koje se nalaze pred tobom, kad su i Serafimi daleko od toga da budu dostojni da ih dotaknu. Ako, međutim, promisliš o čovekoljublju tvoga Gospoda, zadivićeš se tome što se blagodat svetoga Tela i Krvi ne umanjuje snishodeći se našoj ništavnosti. Ako to imaš na umu, čoveče, i ako razmotriš svu veličinu toga dara, onda ustani, napokon, napusti zemlju i uzvedi sebe na nebo.“[2]
Privezanost za zemaljsko predstavlja prepreku da nam božanstveno Pričešće donese plodove. Simeon Novi Bogoslov o tome piše: „Jer taj hleb izgleda čulno onima koji ne nadilaze čula, a umno je svetlost nesmestiva i nedostupna… Ako, dakle, jedući i pijući božanski hleb i pijući vino veselja, ne znaš da si počeo da živiš životom neprolaznim, da si, poput proroka, primio u sebe svetozarni ili ognjeni hleb… kako misliš da si postao zajedničar života? I kako misliš da si se dotakao nepristupnog ognja i kako uopšte zamišljaš da si se priopštio večnoj svetlosti? Razume se da ti se ništa od toga nije dogodilo, jer ti ništa od toga ne osećaš, nego te svetlost obasjava slepog, i greje te oganj, a nije te se dotakao, život te je osenio, a nije se sjedinio sa tobom.“[3]
Da bismo primili život večni, pristupimo božanstvenom Pričešću očišćene duše i „sa plamenom željom i krstoobrazno namestivši ruke, da bismo primili telo Raspetoga; i podižući svoje oči i usne i čela pričestimo se božanskom žeravicom, da bi oganj želje koja je u nama, primivši žar od žeravice, spalio naše grehe i prosvetlio naša srca, i da bismo se, pričešćujući se božanskim ognjem, raspalili i obožili.“[4]


NAPOMENE:

  1. Na Isaiju, 4, PG 70,181BCD. upor. Kol. 2, 9.
  2. Omuluja na Isaiju 6, 3, PG 56,139.
  3. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, Sabrane besede, Bgd 2005, Etička slova 14,17,stp. 441.
  4. Istočnik znanja, Sveti Jovan Damaskin, Tačno izloženje pravoslavne vepe 4,86, Nikšić 1997, stp. 316-317.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *