NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

BOŽANSTVENO PRIČEŠĆE

Toplota Duha Svetoga

I uzevši toplu vodu, govori svešteniku:
Blagoslovi, vladiko, toplotu.
Sveštenik blagosilja govoreći:
Blagoslovena toplota Svetih tvojih cvagda, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
A đakon krstoobrazno naliva u sveti putir toplotu koliko je dosta, dok sveštenik govori: Toplota vere, puna Duha Svetoga. Amin.[1]

Pošto liturg sjedini sveto Telo Hristovo i Krv, uzima toplu vodu (koja se naziva teplotom, na slovenskom) i sipa je u sveti Putir. „Kao što su tada iz Njegovih živih božanskih rebara istekle krv i voda (Jn. 19,34) pune toplote, tako je i sada, tokom ovog sveštenog čina, voda, koja se sipa u sveti putir, veoma topla i time upotpunjuje simvolizam same Tajne“ (Sveti German[2]).
Sveti Nikodim o tome piše: „Dvojako je bilo čudo neporočnih rebara Gospodnjih, ne samo zato što su se izlile krv i eoda… nego i zato što su se izlile tople i žive, budući da su rebra bila živa i životvorna… zbog ipostasnog jedinstva sa životvornim Božanstvom. Da bi se prikazalo to prvo čudo, određeno je da se uliju vino i voda u sveti putir. A da bi se prikazalo drugo čudo, od početka je određeno… da se ta voda topla i vrela – ne hladna ili mlaka – kako bi se i sam sveštenik, kao i drugi koji će se pričestiti, mogli pričestiti onako toplim Telom i Krvlju, kakva su tada bila životvorna rebara Spasiteljevih… Sveta teplota treba da bude vrela kada se uliva – kako bi se zagrejao i sveti Putir od nje – kako pokazuje i samo njeno ime. Jer teplota [ζεον] znači topla, vrela voda.“[3]
Savršavajući sjedinjavanje svetog Tela i svete Krvi, liturg rekao: Punoća Duha Svetoga. Sada, nalivajući teplotu u sveti Putir, govori: Toplota vere, puna Duha Svetoga. Sve to naglašava silazak Utešiteljev. „Ova voda – time što je voda, a istovremeno sadrži u sebi oganj – označava Duha Svetoga, Koji se i vodom naziva, i kao oganj se pojavio tada kad je sleteo na učenike Hristove“ (Sveti Nikola Kavasila[4]).
Držeći u rukama sveti Putir, liturg drži „izvor Duha“. Pružimo, dakle, svoja žudna usta „dojci putira Duhom ispunjenog, kao odojčad koja sisaju, kako bismo privukli blagodat Svetoga Duha“. I „usta naša se tako ispunjavaju duhovnim ognjem“ (Sveti Jovan Zlatoust[5]).


NAPOMENE:

  1. Rečenica: Toplota vere, puna Duha Svetoga susreće se u rukopisima od 18. veka i nadalje (P. Trembelas, Tri Liturgije, str. 137.)
  2. Sozercanje, PG 98, 449B.
  3. Tumačenje 32. kanona 6. Vaseljenskog sabora.
  4. Tumačenje svete Liturgije, Trideset osma beseda, Beseda Novi Sad 2002, str. 142.(PG150,452B.)
  5. Na Mateja 82, 6 i 5, PG 58, 745; 744; 743. Prvi hrišćani su se pričešćivali svetom Krvlju Hristovom pijući iz svetog putira. Veoma je u tom smislu karakteristična predstava odojčeta koje sisa, jer se vernik pričešćuje životvornom KrvljuGospodnjom onakvoj kakva je istekla iz Njegovih probodenih rebara.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *