NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

BOŽANSTVENO PRIČEŠĆE

Lomi se Jagnje Božije

Onda đakon ulazi u sveti oltar, i stavši s desne strane svešteniku koji drži sveti Hleb, govori: Razlomi, vladiko, sveti Hleb.
A sveštenik, razlomivši ga na četiri dela sa pažnjom i pobožnošću, govori:
Lomi se i razdrobljava Jagnje Božije, Koje se lomi a ne razdeljuje, uvek sejede i nikad ne nestaje, no osvećuje one koji se pričešćuje.

Prilikom prve božanstvene Liturgije koja se savršila na zemlji, Hristos je prelomio Hleb i pružio ga Učenicima govoreći: Uzmite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas lomi (l.Kop. p,24). Ova sveštena radnja Gospodnja ponavlja se na svakoj božanstvenoj Liturgiji i naziva se lomljenje, to jest prelamanje svetog Tela: liturg prelama Jagnje Božije na četiri dela. Razmešta ih krstoobrazno na sveti diskos i pošto se sam pričesti, pričestiće potom i verne.
„Lomljenje Hleba ukazuje na zaklanje Časnoga“, to jest Hrista[1]. Vojnici nisu na Raspeću polomili presvete kosti Hristove – kao što su učinili sa razbojnicima koji su sa Njim bili razapeti – da se ispuni Pismo: Kost njegova neće se prelomiti (Jn. 19,36). Prilikom liturgijskog žrtvoprinošenja, međutim, Gospod se lomi i prinosi vernima. Božanski Zlatoust naglašava: „Ono što nije snašlo Hrista na Krstu, tome je, zarad tebe, izložen prilikom liturgijskog žrtvoprinošenja i dopušta da Ga lome kako bi nasitio sve.“[2]
Lomljenje je sveštena radnja koja po prevashodstvu projavljuje Hrista: dvojica učenika u Emausu Ga poznaše pri lomnjenju hleba (Lk. 24,35), i prvi hrišćani su tako [tj. „lomljenje hleba“] nazivali božanstvenu Evharistiju. Lomljenjem Hleba „nerazdeljivi Hristos se razdeljuje i deli nas radi, kako bismo svi postali Njegovi pričasnici. Te iako je nerazdeljiv, razdeljuje se za nas, sjedinjujući nas sa samim Sobom kako bismo svi bili jedno, upravo onako kako se molio“[3] u svojoj molitvi Bogu Ocu.[4]

* * *

Hristos je istinski Biće po Sebi, Njime se svi pričešćuju, ali se On ne umanjuje po pričešću svih: „Pretpostavimo da je u pitanju ognjište i da se njegovim ognjem upali deset hiljada svetiljki i dva puta toliko… Zar vatra ne ostaje iste siline, uprkos tome što je svoje dejstvo predala tolikim svetiljkama?“ (Sveti Zlatoust[5]). Hristos je izvor duhovnog ognja, „koji se nikako ne umanjuje predajući se drugima, nego iako se uvek izliva dobrima razdajući ih drugima, ostaje u istom savršenstvu.“[6]
Hristos se deli, ali ostaje nerazdeljiv. Posle razlamanja, svaka častica svetoga Hleba je potpuni Hristos. Mi koji dostojno učestvujemo u sveštenoj Večeri, svi primamo celoga Hrista, a On nas u celosti ispunjava. „Stoga se oni, koji se pričeste, mogu nazvati bogovima po blagodati, blagodareći celome Bogu Koji ih u potpunosti preispunjava, ne ostavljajući u njima ništa bez Svog prisustva“ (Sveti Maksim Ispovednik[7]). U svakome od nas nalazi se potpuni Hristos. Potpun se nalazi u celoj svetoj Crkvi, na svim geografskim dužinama i širinama i u svim vekovima. I od punoće njegove mi svi primismo (Jn. l, 16). Primamo punotu Života i činimo svetu Crkvu, koja je telo njegovo, punoća Onoga koji sve ispunjava u svemu. (Ef. 1,23) Veštastvene hrane uvek je manje i ponestaje. Jagnje Božije, međutim, uvek se jede i nikad ne nestaje.


NAPOMENE:

  1. Sveti Evtihije Konstantinopoljski, O seetoj Pashi 3, PG 155, 300AV.
  2. Na Prvu poslanicu Korinćanima 24, 2, PG 61,200.
  3. Sveti Simeon Solunski, O svetoj Liturgiji 99, PG 155, 300AV.
  4. Vidi: Jn. 17, 11.
  5. Ha Jovana 14,1,PG 59, 91.
  6. Isto.
  7. Mistagogija 21, PG 91,697A.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *