NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

BOŽANSTVENO PRIČEŠĆE

Jedan je svet, jedan Gospod Isus Hristos

Na vozglas sveštenika Svetinje svetima, verni odgovaraju: Jedan je svet, jedan Gospod Isus Hristos, u slavu hoia Oca. Odgovor vernih je ispovedanje da smo se kroz „Jedinorodnoga Sina, Koji se vaplotio i bio raspet, osveštali, spasli od smrti i dostigli besmrtnost“ (Sveti Simeon Solunski[1]). Jer „niko sam od sebe ne poseduje svetost, niti je ona plod čovekove vrline, nego je svi od Njega i za Njega zadobijaju. To je kao kada mnoga ogledala postaviš na sunce, te svako od njih blista i baca zrake, pa ti se čini kao da mnoga sunca vidiš; a u stvari, jedno je Sunce koje u svima njima blista. Tako se i On, Koji je jedini sveti i Koji se kroz Pričešće izliva u vernike, vidi u mnogim dušama i mnoge čini anđelima, a ipak je jedan, i jedini Sveti“ (Sveti Nikola Kavasila[2])
„Ispovedanje sabranog vernog naroda na kraju tajinstvenog sveštenog čina rečima: Jedanje svet… otkriva tajanstveno, nedokučivo svakom razumu i umu, sabiranje i sjedinjenje svih onih, koji su se mudro i tajanstveno usavršili po Bogu, u Jedno, u Jedninu božanske jednostavnosti. U jedinstvo koje će se ostvariti u nepropadivom svetu umstvenosti. U tom svetu, našavši se pred svetlošću nevidljive i nadneizrecive slave, dostigli do savršenstva, oni bivaju priopšteni božanskoj čistoti zajedno sa nebeskim Silama“ (Sveti Maksim Ispovednik[3]).
Hristos je „Sam po Sebi istočnik i koren svega dobrog, Samoživot, Samosvetlost i Samoistina. Ali to preobilno blago dobara On ne zadržava za sebe, nego ga izliva na sve ostale i opet, izlivši se, ostaje potpun“ (Svešteni Zlatoust[4]). Samoistočnik svetosti predaje drugima, Anđelima i ljudima, miomirosno miro svetosti: Osveštava celu Crkvu i svi koji održavaju čistim sasud svoje duše i tela, primaju svu punotu i preobilje Njegove svetosti.
Jedan je svet, jedan Gospod Isus Hristos, u slavu Boga Oca. Pre Hrista ni jedan čovek nije mogao dolično da slavi Boga. Jedino je Gospod mogao reći Bogu Ocu: Ja te proslavih na zemlji (Jn. 17,4). „Kako Ga je proslavio? Ne drugačije nego tako što je ljudima otkrio svetost Očevu; a učinio je to pokazavši Se svetim kao što je i Sam Otac sveti“ (Sveti Nikola Kavasila[5]).
Upravo toj Hristovoj svetosti postajemo zajedničari, učestvujući za evharistijskom Trpezom. Kako se bliži čas božanstvenog Pričešća, Crkva poziva: Ako je ko svet, neka pristupi; ako li neko nije, neka se pokaje. Maran ata (Gospod dolazi). Amin.[6]


NAPOMENE:

  1. O svetoj Liturgiji 99, PG 155, 297D.
  2. Tumačenje svete Liturgije, Trideset sedma beseda, Beseda Novi Sad 2002, str. 139-140. (PG150,449BC.)
  3. Mistagoija 21, PG 91,696D-697A.
  4. Ha Jovana 14,1, PG 59, 91.
  5. Citirano delo, na istom mestu.
  6. Apostolske ustanove 10, 6, V 2 218. Upor. 1. Kor. 16,22.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *