NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

MIRNA JEKTENIJA I ANTIFONI

Hram je nebo na zemlji

3a ovaj sveti hram, i za one koji sa verom, pobožnošću istrahom Božijim ulaze u njega, Gospodu se pomolimo.

Svaki put kada stupimo u hram Božiji „ulazimo u nebesku palatu… U unutrašnjosti palate caruje bezmolvije i ona je puna neizrecive tajne“[1]. Tamo, u božanskoj palati, činodejstvuje se Tajna Carstva Božijeg. S pobožnošću i strahom Božijim ćuti svaka smrtna plot[2], kako bi se čula tajna Logosa Božijeg.
U hramu Božijem u vreme božanstvene Liturgije sve je osveštano i ozareno svetlošću Hristovom. On je munja koja izlazi od istoka i sine do zapada (Mt. 24,27). A tlo liturgijskog neba – hrama Božijeg – blista svetlošću Hristovom: Svetlost Hristova prosvećuje sve.[3]
Svetlost Hristova osveštava svakoga i sve i duše svih ljudi ispunjavaju se spokojstvom i radošću. Jer svetlost Hristova, iako je zaslepljujuća kao munja, u isti mah pruža utehu i krepi kao sveži povetarac: Svetlosti tiha svete slave. Svetlost Hristova preobražava Hram u mirnu i spokojnu luku za dušu.
Svešteni Zlatoust piše: „Kao što mirna i od vetra zaštićena luka pruža veliku sigurnost usidrenim brodovima, tako i Hram Božiji: sve one koji u njega ulaze izdiže iz svetovnih neprilika, kao iz kakve olujne nepogode, i daje im mogućnost da u miru i sigurnosti stoje i slušaju reči Božije. To mesto je osnov vrline i učilište duhovnog života [mudrosti po Bogu]… Tek što prekoračiš prag hrama, smesta si oslobođen svega što te zaokuplja napolju. Uđeš li u hram, dušu ti odmah obuzme duhovna svežina. Tišina (koja u hramu vlada) u tebi izaziva strah Božiji i uči te kako da živiš u duhovnosti. Poučava te da budeš mudriji i uzvisuje tvoje umovanje, ne dopuštajući ti da misliš na svakodnevicu. Uzdiže te sa zemlje na nebo. I ako je, čak i kad ne predstoji liturgijsko sabranje, tolika korist od samog dolaska u hram, koliku tek korist imaju oni koji se sabiraju u njemu… kada sveti apostoli propovedaju Jevanđelje, Hristos stoji u sredini, Bog Otac prima svete sveštenoradnje, a Duh Sveti svemu tome doprinosi pružajući Svoju sladost!“[4]
Hram je raj zbog prisustva Samog Vladike. To naglašava i svešteni Zlatoust: „Ima li raja kao što je vaše sabranje? Tu nema zmije koja smišlja zlo (kao đavo prvozdanima), već je tu Hristos Koji vas posvećuje u Tajne.“[5] Svojim prisustvom Hristos hram preobražava u raj i posvećuje nas u Svoje Tajne.

* * *

Hram nas dariva svim tim darovima zato što je hram Božiji. On je „nebo na zemlji, u njemu boravi i po njemu hodi nebeski Bog“ (Sveti German[6]). Sveštenim činom osvećenja hram postaje nebo. Nakon čina osvećenja, Hram „ne nazivamo samo hramom, nego svetim hramom, jer je osveštan Svetim Ocem kroz Presvetog Sina u Duhu Svetome i on je tako Hram Svete Trojice“ (Sveti Simeon Solunski[7]).


NAPOMENE:

  1. Sv. Jovan Zlatoust Omilija na Isaiju 2, 1, PG 56,109.
  2. Heruvimska pesma Velike Subote.
  3. Božanstvena Liturgija Pređeosvećenih darova, Služebnik, str. 199.
  4. O menjanju imena
  5. O pokajanju 8, 1, PG 49, 3356.
  6. Sozercanje, str. 384V.
  7. O svetomeHramu i osvećenju 128, PG 155, 336V.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *