NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

BOŽANSTVENO PRIČEŠĆE

„I gore Te imam i dole se prožimam Tobom.“

Sveštenik se tiho moli: Čuj, Gospode Isuse Hriste Bože naš, iz svetog obitavališta cvog i sa prestola slave Carstva cvog, i dođi da nas osveštaš, Ti, koji sa Ocem sediš gope, i ovde si nevidljivo sa nama; i udostoj nas da nam svojom moćnom rukom predaš prečisto Telo svoje i prečasnu Kpv, a preko nas i svemu narodu.
Onda se sveštenik klanja, isto tako i đakon pred svetim Dverima, i govore tiho tri puta:
Bože, milostiv budi meni grešnome.

Hristos je kratko pre Stradanja uveravao svoje Učenike: Ja idem Ocu svome (Jn. 14,12)… Još malo i svet me više neće videti, a eu ćete me videti, jer ja živim i eu ćete živeti (Jn. 14,19). Svet su ljudi koji žive izvan božanstvene Liturgije. Oni ne vide Hrista, jer žive u tami. „Hristos kazuje da će biti nevidljiv i u potpunosti sakriven, nakon Svog odlaska sa zemlje, to jest nakon vaznesenja, za sve one onima koji imaju veštastveno umovanje, ali da će biti vidljiv Svetima“ (Sveti Kirilo Aleksandrijski[1]). Na božanstvenoj Liturgiji Hristos je nevidljivo sa nama. Kao što je, po vaploćenju Logosa Božijeg, telo sakrilo Božanstvo, tako je sada „sveti Hleb kao zavesa koja prekriva Božanstvo u njemu“ (Sveti Grigorije Palama[2]).

* * *

Svojim vaploćenjem, Hristos je došao na zemlju i postao čovek, ne napuštajući Očev presto. Čudesno je što se ophodio kao čovek i kao Bog Logos životvorio sve i kao Sin Božiji sapostojao Ocu“ (Sveti Atanasije Veliki[3]).
Vaznevši se, Bogočovek se uzneo do Očevog prestola u oboženom Telu, koje je u isti mah ostavio nama i prinosi nam ga na svakoj božanstvenoj Liturgiji. „Kada je prorok Ilija bio uzveden na nebo, ostavio je svoj plašt svom učeniku Jeliseju. Sin Božiji je nama, međutim, vaznevši se, ostavio telo Tvoje. Prorok je, međutim, ostavio plašt, pošto ga je skinuo sa sebe, dok se Hristos, ostavivši Svoje telo nama, ujedno sa njim uzneo do Oca“ (Svešteni Zlatoust[4])
Po Vaznesenju, Gospod sedi zajedno sa Ocem na nebesima, a ujedno se nalazi sa vernima na božanstvenoj Liturgiji. Njegovo prisustvo preispunjava i nebo i zemlju. Međutim, sa Hristom već sjedinjeni čovek, boravi u isti mah i na nebu i na zemlji: „I gore Te imam i dole se sjedinjujem s Tobom“, kaže sveti Jovan Zlatoust[5]. Gore: u očinskom naručju Boga Oca, dole: u materinskom naručju Crkve. I tamo i ovde čovek živi u ljubavi Božijoj.
Hristos, koji je na nebesima, na božanstvenoj Liturgiji je sa nama. I ne samo da je sa nama, nego dolazi da se nastani u nama. „Svi mi koji se pričešćujemo svetim Telom Hristovim, svi mi koji okusimo od Krvi Njegove… kušamo Onoga Koji sedi na nebeskom prestolu, Kome se klanjaju sveti Anđeli, Koji se nalazi pored Boga Oca.“[6]
Prečistim i presvetim Svojim rukama, Gospod samoga Sebe predaje liturgu, a preko njega svemu narodu (Lk. 2,10).


NAPOMENE:

  1. Ha Jovana 9, PG 74, 264D-265A.
  2. Omuluja 56, 5.
  3. O javljanju Logosa Božijeg u telu 17, PG 25,125S.
  4. O statuama 2, 9, PG 49,46.
  5. Na Prvu pospanicu Timoteju 15,4, PG 62, 586.
  6. Isti svetitelj, Na poslanicu Efescima, 3, 3, PG 62, 27.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *