NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

POMINJANJE IZ DIPTIHA I PROZBENA JEKTENIJA

Priklanjanje glave

Đakon: Glave svoje Gospodu priklonite.
Narod: Tebi, Gospode.
Sveštenik se tiho moli: Blagodarimo Ti, nevidljivi Care, koji si svojom neizmernom sipom stvorio sve i obiljem milosti svoje priveo sve iz nebića u biće. Sam Vladiko, pogledaj sa neba na one koji su svoje glave priklonili Tebi; jer ih nisu priklonili telu i krvi, no Tebi strašnome Bogu. A Ti, Vladiko, Svetinje koje su pred nama, razdeli svima nama na dobro, svakome prema njegovoj potrebi; plovi sa onima koji plove, putuj sa putnicima, isceljuj bolesne, lekaru duša i tela naših.
Vozglas: Blagodaću i milosrđem i čovekoljubljem Jedinorodnoga Sina tvoga sa kojim si blagosloven, sa presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, cada i uvek i u vekove vekova.
Narod: Amin.

Nakon molitve Oče naš…, đakon podstiče verne da svoje glave priklone Hristu, poznajući Ga tako za Vladiku i Gospoda. Verni priklanjaju glave Bogu, „ne samo zato što je On po Svojoj prirodi Gospod i Stvoritelj i Bog, nego zato što su oni sluge koje je On otkupio Krvlju Svoga Jedinorodnoga Sina“ (Sveti Nikola Kavasila[1])
Priklanjajući glavu pokazujemo Gospodu, kao blagodarne sluge, svoju potčinjenost Njemu. A kao prijatelji i sinovi po Njegovoj blagodati, pokazujemo gvoju blagodarnost, jer smo Hristovom krsnom žrtvom postali prijatelji i sinovi Božiji: Od ove njubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje. Vi ste prijatelji moji… Više eac ne nazivam slugama. (Jn. 15,1315) „Gospod slugu, postao je smrtni sin sluge Svojega, kako bi oni postali sinovi Božiji“ (Sveti Atanasije Veliki[2]).

* * *

Svi imamo istoga Oca. Jedinstvenost i neponovljivost čovečije ličnosti, međutim, ne biva potisnuta u zajednici Crkve. Svaki čovek je obličje Božije, ali svaki od nas ima sopstvenu ličnost i svako od nas se na osoben način bori. Zato se i Hristos božanstvenim Pričešćem prinosi svakome prema njegovoj potrebi.
Vladika je jedan, ali su darovi raznoliki. „Prema svakome je Spasitelj drugačiji, na njegovu korist: Prema onima kojima je potrebno veselje, postaje čokot (Jn. 15, l); prema onima koji treba da uđu stoji kao vrata (Jn. 10,7); i kao posrednik (1.Tim 2,5) i Prvosveštenik (Jev. 7,26) stoji uz one koji imaju potrebu da uznose molitve. Za one pak koji su grešni postaje Jagnje (Jn. 1,29), kako bi se za njega prineo na zaklanje. On je svima Cve (l.Kop. 9,22), ostajući istovremeno po prirodi Isti onakav kakav je“ (Sveti Kirilo Jerusalimski[3]).
Svi se pričešćujemo jednim Hlebom Života. I svaki od nas prima Onoga Koji mu je potreban u ličnom životu: Bolesni primaju Lekara, oni kojima prete opasnosti Izbavitelja, grešni Voditelja, siromašni Riznicu, nevoljnici Utehu, putnici Saputnika, oni na moru Kormilara. Svuda se svima Svojom toplom ljubavlju nađe u pomoći.[4] Kroz predložene Časne Darove Hristos postaje put u život. Jer on je „zaista dobar i nepogrešiv put, na kome putnik ne može da zastrani, već ga vodi ka Bogu Ocu, Koji je jedino istinsko Dobro“ (Sveti Vasilije Veliki[5]).


NAPOMENE:

  1. Tumačenje svete Liturgije, Trideset šesta beseda, Beseda Novi Sad 2002, str. 136.(PG 150,44SB.)
  2. O javljanju Logosa Božijegu telu 8, PG 26,996V.
  3. Katiheza 10, 5, PG 33,665AB.
  4. Upor. Jutrenje 6. decembra.
  5. O Svetome Duhu 8,18, PG 32, 100C.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *