NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

POMINJANJE IZ DIPTIHA I PROZBENA JEKTENIJA

Jedinstvo vere

Da nas izbavi od svake nevolje, Gneva, opasnosti i teskobe, Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospode, pomiluj.
Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože, blagodaću tvojom.
Narod: Gospode, pomiluj.
Sav dan savršen svet, miran i bezgrešan, od Gospoda molimo.
Narod: Podaj, Gospode.
Anđela mira, vernog vođu, čuvara duša i tela naših, od Gospoda molimo.
Narod: Podaj, Gospode.
Oproštaj i otpuštenje grehova i sagrešenja naših, od Gospoda molimo.
Narod: Podaj, Gospode.
Dobro i korisno dušama našim, i mir svetu, od Gospoda molimo.
Narod: Podaj, Gospode.
Ostalo vreme života cvoga u miru i pokajanju da provedemo, od Gospoda molimo.
Narod: Podaj, Gospode.
Kraj života našega da bude hrišćanski, bez bola, nepostidan, miran, i da dobar odgovor damo na Strašnome Hristovom sudu, molimo.
Narod: Podaj, Gospode.
Izmolivši jedinstvo vere i zajednicu Svetoga Duha, sami sebe ijedni druge, i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.
Narod: Tebi, Gospode.

Jedinstvo vere je preduslov da bismo bili primljeni u jedinstvo božanstvene Evharistije. Zbog toga, pre no što pristupimo putiru Života, ištemo od Gospoda da nas održi u jedinstvu vere. Crkva je jedno Telo Hristovo. Zato treba da ima i jednu dušu, jedno srce i jedna usta. „Jer evo šta je jedinstvo vere: kada smo svi jedno, kada svi jednako doživljavamo duboku vezu“[1] vere i ljubavi.
Jedna vera nam omogućuje da se nahranimo jednim Hlebom života. Sveti Ignatije Bogonosac piše: „Sabirajte se sa jednom verom i u ime Isusa Hrista… sveštenodejstvujući jedan Hleb, a on je lek za besmrtnost.“[2] Tu jednu, svetu i apostolsku veru, pošto ju je primila, Crkva „brižljivo čuva… Veruje u nju tako, kao da ima jednu dušu i jedno srce. Propoveda, poučava i širi veru takvim saglasjem, kao da ima jedna usta… Kao što je sunce, ta tvorevina Božija, celome svetu jedno i isto, tako i pouka istine svuda sija i prosvetljava sve ljude koji žele da dođu do njenog poznanja“ (Sveti Irinej[3]).
U Crkvi je sve zajedničko: zajednička je naša vera, zajednička je nada, a zajednička je i naša ljubav. Sveta Crkva je, piše prepodobni Maksim Ispovednik, odraz i obraz Božiji. Kao što On, kao Stvoritelj, Svojom neizmernom silom i premudrošću održava sjedinjenim sve što je stvorio, tako i Crkva održava verne u neraskidivom jedinstvu blagodaću i prizvanjem vere.[4]
Čvrstu međusobnu povezanost vernih rađa sveto Krštenje, osvećuje sveto Miropomazanje, a hrani i krepi božanstveno Pričešće. Zato Tajnoj Večeri mogu da prisustvuju samo oni koji pripadaju jedinstvu vere. Crkva odriče nekrštenima hranu nepropadivosti, jer zna da ako se neko takav krišom pričesti, poješće sud večni na svoju osudu.[5] Ne mogu da imaju udela u Životu oni koji nemaju udela u Istini. Ne mogu imati zajednicu Svetoga Duha oni koji ne pripadaju jedinstvu vere. Zajednički Putir ima za preduslov zajedničku veru.
Sveta Crkva odriče jereticima da pristupaju svetom Pričešću. Odbija i liturgijsko opštenje sa inovernima, to jest da se moli sa njima. Neki u tome vide nekakvu uskogrudost i ne shvataju ljubav Majke Crkve. Ali, ona se žudno moli da se svaki čovek u pokajanju obrati, jer dobro zna da bi prividno „pričešće“ naškodilo samim inovernima, a ujedno vi dovelo do slabljenja vere kod nekih vernih.
Svi oni koji žive u jedinstvu vere osećaju čovekoljublje Majke Crkve. Čuju kako Njeno materinsko srce bolno kuca tugujući za svakim čovekom, vide kako izgara od ljubavi prema svima: prema bezvernicima i oglašenima, onima daleko od vere i onima blizu nje.


NAPOMENE:

  1. Sveti Jovan Zlatoust, Na poslanicu Efescima 11, 3, PG 62, 83.
  2. Efescima 20, B 2, 268.
  3. Protiv jeresi 1,10, 2, SC 264,159-160.
  4. Upor. Mistagogija 24, PG 91, 705B.
  5. Upor. Ustanove apostolske, 7, 25, PG 1,1017V.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *