NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslužbeni » TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

TUMAČENJE BOŽANSTVENE LITURGIJE

POMINJANJE IZ DIPTIHA I PROZBENA JEKTENIJA

Kao miris miomira duhovnoga

Sveštenik, okrenuvši se narodu i blagosiljajući ga, govori: I da budu milosti velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista sa svima vama.
Narod: I sa duhom tvojim.
Đakon, uzevši blagoslov od sveštenika, pa izašavši, i stavši na obično mesto, govori:
Pomenuvši sve svete, opet i opet u miru Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospode, pomiluj.
Za prinesene i osvećene časne Darove, Gospodu se pomolimo.
Narod: Gospode, pomiluj.
Da čovekoljubivi Bog naš, primivši ih u svoj sveti i nadnebesni i umni Žrtvenik, kao miris miomira duhovnoga, nispošlje nam za to božansku blagodat, i dar Svetoga Duha, pomolimo se.
Narod: Gospode, pomiluj.

Sigurni smo da su časni Darovi primljeni u nadnebesnom Žrtveniku kao miris miomira duhovnoga, jer Hristos je „miro Božanstva“ i mirisom su Njegova ulja prekrasna (Pes. 1,3).
Pre vaploćenja, Logos je „Sam bio Miro koje je u Njemu samom ostajalo“ (sveti Nikola Kavasila[1]) Vaploćenjem, Logos Božiji prolazi kroz samoumanjenje [kenozis] i postaje miro razlito (Pes. n. pes. 1,3). A Vladičica Bogorodica, koja je u svojoj utrobi nosila Hrista, postala je mirohranilnica miomirisnog mira.
Dolazak božanskoga Mira u svet, učinio je čoveka pričasnikom Njegovog miomira. Čovečija priroda je, pre vaploćenja Logosovog sama po sebi bila bedem koji se uzdizao između čoveka i Boga, „Jer On je bio samo Bog, a naša priroda je bila samo čovek“[2]. Bio je poput glinene posude za miro koja sprečava razlivanje mira. Vaploćenjem Hristovim, međutim, posuda za miro postala je samo Miro, pa stoga nema više prepreke za razlivanje Mira i za sjedinjenje sa Bogom: „Kao kad bi posuda za miro mogla kakvim činom da se pretvori u samo miro, te onda to isto miro ne bi moglo da se razliva napolje, niti da ostane sabrano u sebi, tako isto biva i s našom prirodom, koja je obožena u spasonosnom Telu Hristovom – i nema ničega što ljudski rod može odvojiti od Boga.“[3]
Blagodareći Hristovom vaploćenju, čovekovoj prirodi se otvorio put oboženja. Posuda za miro postala je Miro, čovek se obožuje i postaje pomazanik po blagodati. Isus je nazvan Hristos (što odgovara jevrejskoj reči Mesija), kao pomazanik Božiji po prevashodstvu.
Na svakoj božanstvenoj Liturgiji izliva se Hristos, sveto Miro i svetom se razliva mirisni miomir bogonadahnutim mirisima. Celo evharistijsko sabranje odiše miomirom, kao i svaki vernik ponaosob. Jer i samo ime Hristovo da izgovoriš, „smesta te preplavljuje blaženi miomir“ (svešteni Zlatoust[4]). Slavoslovlje Stvoritelja preispunjava miomirom svako srce koje slavoslovi. Zato se naša duša obraća Vladiki: Miro je moje propadljivo, miro tvoje je život, jer je miro Tebi ime, izliveno na dostojne.[5]
Božanstvena Liturgija je Tajna samoumanjenja, razlivanja božanskoga Mira. Sve prisutne za Trpezom života privlači Njegov zanosni miomir. Pričešćuju se Hristom i odlaze sa božanstvene Liturgije duše mironosne, i same postajući Hristov miomir i miris života za život (2.Kor. 2,15-16).


NAPOMENE:

  1. O životu u Hristu, Treća beseda, Beseda Novi Sad 2002. str. 105. (PG 150, 569S.)
  2. Isto.
  3. Isto, Treća beseda, str. 106. (PG 150, 572AV.)
  4. Na Poslanicu Kološanima 9, 3, PG 62, 364.
  5. Posni Triod, Sveta Velika Sedmica – strasna, Povečerje Velikog Utorka Prizren 1996, stp. 43.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *